П:
О:
Читај ми
Зеленом економијом до привредног раста
Београд,
20. новембар 2014.
Министар пољопривреде и заштите животне средине у Влади Републике Србије Снежана Богосављевић-Бошковић оценила је данас да модел зелене економије може Србији да осигура привредни раст и подигне конкурентност, креира нова радна места, умањи сиромаштво и обезбеди одрживо коришћење природних ресурса.
Аутор:
mpzzs.gov.rs
Богосављевић-Бошковић је на међународној конференцији “Климатске промене и зелена економија” упозорила на то да су климатске промене један од највећих проблема савремене цивилизације, а да је његово решавање постало неизбежан део међународних, регионалних и националних агенди.
Она је подсетила на велики значај који ЕУ придаје питању климатских промена, као и на то да је Унија у више наврата изнела да очекује да и Србија представи своје обавезе смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште до 2020. године, односно до 2030. године.
Према њеним речима, у процесу идентификације количине штетних гасова који се емитују, када је реч о Србији, могуће је смањење емисије након 2020. године.
Богосављевић-Бошковић је напоменула да је планирано да Србија до краја марта наредне године достави своје обавезе у том погледу, али и додала да је то осетљиво питање, нарочито имајући у виду енергетску стабилност.
Ни остале земље кандидати за чланство у ЕУ, како је подсетила, нису спремне на преузимање обавезе смањења емисије гасова пре него што уђу у пуноправно чланство.
Она је навела да је формирана интерсекторска Радна група за унапређење оквира за развој зелене економије, као и да су донета и национална стратешка документа.
Скуп су организовали Мрежа Уједињених нација за решења одрживог развоја (СДСН) и Центар за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД).
Ова конференција окупила је министре, дипломате, међународне званичнике, као и истакнуте појединце из пословне и академске заједнице југоисточне Европе и шире.
Она је подсетила на велики значај који ЕУ придаје питању климатских промена, као и на то да је Унија у више наврата изнела да очекује да и Србија представи своје обавезе смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште до 2020. године, односно до 2030. године.
Према њеним речима, у процесу идентификације количине штетних гасова који се емитују, када је реч о Србији, могуће је смањење емисије након 2020. године.
Богосављевић-Бошковић је напоменула да је планирано да Србија до краја марта наредне године достави своје обавезе у том погледу, али и додала да је то осетљиво питање, нарочито имајући у виду енергетску стабилност.
Ни остале земље кандидати за чланство у ЕУ, како је подсетила, нису спремне на преузимање обавезе смањења емисије гасова пре него што уђу у пуноправно чланство.
Она је навела да је формирана интерсекторска Радна група за унапређење оквира за развој зелене економије, као и да су донета и национална стратешка документа.
Скуп су организовали Мрежа Уједињених нација за решења одрживог развоја (СДСН) и Центар за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД).
Ова конференција окупила је министре, дипломате, међународне званичнике, као и истакнуте појединце из пословне и академске заједнице југоисточне Европе и шире.
-
Београд/Торонто, 12. септембар 2024.Важност повезивања српског и канадског стартап екосистема
-
Београд/Торонто, 11. септембар 2024.Јачање сарадње са водећим иновационим центром у Канади
-
Београд, 11. септембар 2024.Огроман потенцијал за економску сарадњу Србије и Израела
-
Београд, 11. септембар 2024.Велики трговински ланци шанса за пласирање домаћих производа
-
Београд, 10. септембар 2024.Стабилност јавних финансија и наставак реформи приоритет
-
Београд/Сјамен, 10. септембар 2024.Огромно интересовање за српске производе у Кини
-
Београд/Сјамен, 8. септембар 2024.Месаровић отворила Национални павиљон Србије на ЦИФИТ-у
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију