П:
О:
Читај ми
Друга година мандата Владе у знаку европских интеграција
Београд,
14. март 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница у интервјуу за јучерашње издање дневног листа "Политика" говори о предстојећим активностима Владе Србије у другој години мандата, сарадњи са Хашким трибуналом, изборима за парламент државне заједнице Србија и Црна Гора, новом уставу Србије, иницијативи за успостављање високог степена аутономије за Косово и Метохију у оквиру Србије и СЦГ, обнови сарадње и разговора Београда и Приштине. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Војислав Коштуница
Предстојеће активности Владе Србије у другој години мандата:
- Пред Владом Републике Србије у овој години је неколико веома значајних догађаја: добијање позитивне Студије изводљивости, преговори за Споразум о стабилизацији и придруживању, расправа о стандардима на Косову и Метохији. Наставиће се велики законодавни рад који имамо за собом. Биће прилике, наравно, да се подстакне процес јачања државне заједнице, или јачања њене функционалности и мислим да ће Студија изводљивости деловати подстицајно и када је реч о даљем развоју државне заједнице и када је реч о њеном јачању.
Наравно, ове теме имају и своју другу, можда и важнију страну, а то је да у стабилнијим, сређенијим приликама, са једном здравијом привредом, грађани треба да живе боље. Ипак, "ознака" друге године Владе Србије несумњиво ће бити европске интеграције и то је нешто што је речено не само у Београду, него и у Бриселу.
Да ли одлазак Рамуша Харадинаја и његових сарадника у Хаг мења нашу позицију према том суду:
- Чињеница да у Хаг одлази председник Владе Косова је сама по себи значајна. Оно на шта је наша пажња, пре свега, усмерена јесте стабилност на Косову и Метохији и то да одлазак Рамуша Харадинаја ни на који начин не отежа иначе ни најмање лак положај неалбанске и српске заједнице на Космету. У свему осталом одлазак Харадинаја у Хаг не представља неко изненађење.
Да ли је начин на који је Харадинај отишао "лекција" за Србију и Хрватску:
- Ако бисмо се упустили у разматрање да ли то представља лекцију за Србију и Хрватску, рекао бих да су ствари много, много сложеније. Да је историја овог подручја, сукоба, ратова на њему, па и оних деведесетих година, много компликованија да би могла да се сведе на неке дневнополитичке оцене или оцене појединих аналитичара како би могла деловати та Харадинајева предаја.
Влада Србије сматра да постоји обавеза сарадње са Хашким трибуналом и развила је један модел сарадње у облику добровољних предаја који је почео да даје значајне резултате. Било је потребно једно припремно време, требало је утицати на јавност и дошло је до врло позитивне промене, смањене су напетости и оштре поделе у земљи. Једноставно, захваљујући овом моделу, на сарадњу са Хагом гледа се другачије. Постоји свест о томе да држава и народ не могу бити таоци појединаца који су оптужени пред Хашким трибуналом. И то је за нас, на неки начин, најважније.
Да ли ће модел добровољне предаје моћи да се настави према очекивањима пошто је министар правде Зоран Стојковић у Хагу изјавио да је Влада спремна да хапси генерала Павковића:
- Пре свега, ствар мора бити јасна у једном погледу и мислим да се то види из ових последњих формулација које долазе из Брисела. Оно што се тражи од Београда јесте значајан напредак који води ка пуној сарадњи. Дакле, један нерешен случај практично значи, а пример Хрватске то добро показује, да не постоји пуна сарадња. Ми ћемо учинити све да се све наше обавезе испуне на најпримеренији могући начин, дакле, овај за који смо се определили. Уверен сам да ћемо на тај начин успети да до краја решимо питање сарадње са Хашким трибуналом.
Случај Ратка Младића: - Постоји обавеза да сви случајеви, до последњег, морају бити решени уколико се оптужени, у овом случају Младић, налазе на нашој територији. За нас је веома важно да земља и народ добију једно значајно и политичко и морално охрабрење у облику позитивне Студије изводљивости. И онда ће се ствари даље решавати. Како се те обавезе испуњавају, онда се преостале обавезе или преостали нерешени случајеви тешко могу објаснити јавности, али и они који су оптужени сами себи тешко могу објаснити зашто би они оптерећивали целу земљу. Просто, сматрам да ће се тај процес заиста одвијати на један потпуно нормалан начин, без потреса, без напетости и да ће се очувати стабилност институција.
Када се могу очекивати избори за парламент државне заједнице Србија и Црна Гора:
- Да је до онога што је Србија урадила, ми бисмо те изборе увелико већ имали и то у времену у ком је требало да буду одржани. Проблем је у Црној Гори, у подељености која у том погледу постоји у Црној Гори. Сигуран сам да ће Студија изводљивости деловати подстицајно, а у извесној мери и као једна врста обавезе - деловаће опомињуће на све оне који су просто пропустили да испуне своје обавезе.
Нови устав Србије: - Подсетио бих да је Влада поднела Скупштини Нацрт устава пре скоро годину дана и на тај начин обавила свој део посла. Да би се дошло до неопходног консензуса потребно је и да странке изван скупштинске већине подједнако одговорно приступе овом послу. Ипак, свој оптимизам да ће устав Србије бити донет у току ове године темељим на чињеници да ће оно што нисмо сами били у стању да урадимо и што неки нису били спремни да ураде ових година, морати да се уради у наредном периоду и због тога што то више неће бити само наш интерес, него ће бити и интерес Брисела. Мислим да ће нови устав Србије бити један од првих захтева Брисела пошто добијемо Студију изводљивости.
О иницијативи за успостављање високог степена аутономије за Косово и Метохију у оквиру Србије и СЦГ:
- Чини ми се да је то једно компромисно решење и зато мислим да има шансу. То је решење у коме нико не добија све и нико не губи све. Дакле, ни Срби, ни Албанци, ни међународна заједница, ни Европа. Предност тог решења је и у томе што мислим да код нас постоји једна врста консензуса око њега. Он можда није у први мах видан, али произилази из опште сагласности која постоји у Србији да Косово и Метохија не може бити независно. Тај став против независног Космета је тек један корак до тога да Косово и Метохија треба да имају највиши степен аутономије.
Обнова сарадње и разговора Београда и Приштине:
- Ми смо увек сматрали да је та сарадња потребна. У више наврата показали смо да смо спремни да разговарамо и са УНМИК-ом и са прелазним институцијама самоуправе на Косову. У том погледу двоумљења нема. У 2005. години отвориће се питање стандарда и статуса и несумњиво је да ће ти разговори, па и директни контакти Београда и Приштине, морати да започну.
Прогнозе завршетка друге године мандата:
- Више сам заокупљен пословима, него прогнозама. И прва ствар о којој мислим на почетку ове друге године мандата Владе Србије јесте шта нас чека шта смо оставили иза себе, шта још треба урадити. Далеко од тога да у претходном периоду није много тога урађено што је припремило и долазак ове Владе и послове које она обавља, али ова Влада је заиста посвећена обављању неких послова који су од интереса за државу. Ако их не уради ова Влада, мораће нека друга. Важност посла који обављамо, уверава ме да ће ова Влада наставити и даље да га ради.
Да ли ће и у овој години бити настављени привредни раст, чврста монетарна политика, повећање девизних резерви:
- У години која је за нама имали смо и привредни раст и реални раст зарада, имали смо и могућности за узимање кредита више него до сада, бржу приватизацију и, најзад, имали смо чињеницу да је Влада почела полако да ослобађа земљу баласта одређених дугова. Мислим да је ова година започела са охрабрујућим променама када је реч о инвестицијама. Има још много охрабрујућих знакова и то је оно што ме заиста уверава да ће се та тенденција наставити. Дакле, инвестиције, приватизација, реструктурирање привреде је оно што ће несумњиво обележити ову годину.
Ситуација у "Мобтелу":
- Влада зна једну ствар, а то је да је њено власништво утврђено на основу извештаја комисије, који каже да је Владин удео у Мобтелу 58,23 одсто, а да је други део - удео "БК трејда". То је чињеница од које Влада неће ниједног тренутка одустати, она ће једноставно свој део у Мобтелу заштитити. С друге стране, Јавно предузеће ПТТ води један спор пред Арбитражним судом у Цириху у коме се такође утврђују све околности везане за односе, начин стицања својине и развој Мобтела. Дакле, на два колосека Влада чини све да заштити своје интересе.
Ми смо у сусрету са руским амбасадором и представником "Алфа групе" обавештени да је део у Мобтелу који припада "БК трејду" продат руској фирми "Алфа група". Учинићемо све да видимо на који начин је то урађено, да и преко ПТТ-а, који је за то посебно заинтересован, добијемо податке о уговору и свему осталом.
О оценама да је ова Влада одступила од реформског пута који сте са покојним премијером Зораном Ђинђићем започели: - Тачно је да смо га започели заједно, што значи да смо се Зоран Ђинђић и ја руководили истим политичким циљевима, истим политичким идеалима. Издвојио бих у овом тренутку један, а то је чланство наше земље у ЕУ, тој великој породици европских народа. Природно је да смо се као председници две политичке странке које, у европском контексту да кажем, припадају двема фамилијама политичких странака, у неким стварима разликовали. Али, ово је тренутак да се подсетимо и на годишњицу Ђинђићеве смрти и на то да смо за који дан пред добијањем позитивне Студије о изводљивости - да нешто што је био циљ и Ђинђићев и мој, или што је био сан и његов и мој, полако почиње да се остварује. То је важније од било чега другог.
- Пред Владом Републике Србије у овој години је неколико веома значајних догађаја: добијање позитивне Студије изводљивости, преговори за Споразум о стабилизацији и придруживању, расправа о стандардима на Косову и Метохији. Наставиће се велики законодавни рад који имамо за собом. Биће прилике, наравно, да се подстакне процес јачања државне заједнице, или јачања њене функционалности и мислим да ће Студија изводљивости деловати подстицајно и када је реч о даљем развоју државне заједнице и када је реч о њеном јачању.
Наравно, ове теме имају и своју другу, можда и важнију страну, а то је да у стабилнијим, сређенијим приликама, са једном здравијом привредом, грађани треба да живе боље. Ипак, "ознака" друге године Владе Србије несумњиво ће бити европске интеграције и то је нешто што је речено не само у Београду, него и у Бриселу.
Да ли одлазак Рамуша Харадинаја и његових сарадника у Хаг мења нашу позицију према том суду:
- Чињеница да у Хаг одлази председник Владе Косова је сама по себи значајна. Оно на шта је наша пажња, пре свега, усмерена јесте стабилност на Косову и Метохији и то да одлазак Рамуша Харадинаја ни на који начин не отежа иначе ни најмање лак положај неалбанске и српске заједнице на Космету. У свему осталом одлазак Харадинаја у Хаг не представља неко изненађење.
Да ли је начин на који је Харадинај отишао "лекција" за Србију и Хрватску:
- Ако бисмо се упустили у разматрање да ли то представља лекцију за Србију и Хрватску, рекао бих да су ствари много, много сложеније. Да је историја овог подручја, сукоба, ратова на њему, па и оних деведесетих година, много компликованија да би могла да се сведе на неке дневнополитичке оцене или оцене појединих аналитичара како би могла деловати та Харадинајева предаја.
Влада Србије сматра да постоји обавеза сарадње са Хашким трибуналом и развила је један модел сарадње у облику добровољних предаја који је почео да даје значајне резултате. Било је потребно једно припремно време, требало је утицати на јавност и дошло је до врло позитивне промене, смањене су напетости и оштре поделе у земљи. Једноставно, захваљујући овом моделу, на сарадњу са Хагом гледа се другачије. Постоји свест о томе да држава и народ не могу бити таоци појединаца који су оптужени пред Хашким трибуналом. И то је за нас, на неки начин, најважније.
Да ли ће модел добровољне предаје моћи да се настави према очекивањима пошто је министар правде Зоран Стојковић у Хагу изјавио да је Влада спремна да хапси генерала Павковића:
- Пре свега, ствар мора бити јасна у једном погледу и мислим да се то види из ових последњих формулација које долазе из Брисела. Оно што се тражи од Београда јесте значајан напредак који води ка пуној сарадњи. Дакле, један нерешен случај практично значи, а пример Хрватске то добро показује, да не постоји пуна сарадња. Ми ћемо учинити све да се све наше обавезе испуне на најпримеренији могући начин, дакле, овај за који смо се определили. Уверен сам да ћемо на тај начин успети да до краја решимо питање сарадње са Хашким трибуналом.
Случај Ратка Младића: - Постоји обавеза да сви случајеви, до последњег, морају бити решени уколико се оптужени, у овом случају Младић, налазе на нашој територији. За нас је веома важно да земља и народ добију једно значајно и политичко и морално охрабрење у облику позитивне Студије изводљивости. И онда ће се ствари даље решавати. Како се те обавезе испуњавају, онда се преостале обавезе или преостали нерешени случајеви тешко могу објаснити јавности, али и они који су оптужени сами себи тешко могу објаснити зашто би они оптерећивали целу земљу. Просто, сматрам да ће се тај процес заиста одвијати на један потпуно нормалан начин, без потреса, без напетости и да ће се очувати стабилност институција.
Када се могу очекивати избори за парламент државне заједнице Србија и Црна Гора:
- Да је до онога што је Србија урадила, ми бисмо те изборе увелико већ имали и то у времену у ком је требало да буду одржани. Проблем је у Црној Гори, у подељености која у том погледу постоји у Црној Гори. Сигуран сам да ће Студија изводљивости деловати подстицајно, а у извесној мери и као једна врста обавезе - деловаће опомињуће на све оне који су просто пропустили да испуне своје обавезе.
Нови устав Србије: - Подсетио бих да је Влада поднела Скупштини Нацрт устава пре скоро годину дана и на тај начин обавила свој део посла. Да би се дошло до неопходног консензуса потребно је и да странке изван скупштинске већине подједнако одговорно приступе овом послу. Ипак, свој оптимизам да ће устав Србије бити донет у току ове године темељим на чињеници да ће оно што нисмо сами били у стању да урадимо и што неки нису били спремни да ураде ових година, морати да се уради у наредном периоду и због тога што то више неће бити само наш интерес, него ће бити и интерес Брисела. Мислим да ће нови устав Србије бити један од првих захтева Брисела пошто добијемо Студију изводљивости.
О иницијативи за успостављање високог степена аутономије за Косово и Метохију у оквиру Србије и СЦГ:
- Чини ми се да је то једно компромисно решење и зато мислим да има шансу. То је решење у коме нико не добија све и нико не губи све. Дакле, ни Срби, ни Албанци, ни међународна заједница, ни Европа. Предност тог решења је и у томе што мислим да код нас постоји једна врста консензуса око њега. Он можда није у први мах видан, али произилази из опште сагласности која постоји у Србији да Косово и Метохија не може бити независно. Тај став против независног Космета је тек један корак до тога да Косово и Метохија треба да имају највиши степен аутономије.
Обнова сарадње и разговора Београда и Приштине:
- Ми смо увек сматрали да је та сарадња потребна. У више наврата показали смо да смо спремни да разговарамо и са УНМИК-ом и са прелазним институцијама самоуправе на Косову. У том погледу двоумљења нема. У 2005. години отвориће се питање стандарда и статуса и несумњиво је да ће ти разговори, па и директни контакти Београда и Приштине, морати да започну.
Прогнозе завршетка друге године мандата:
- Више сам заокупљен пословима, него прогнозама. И прва ствар о којој мислим на почетку ове друге године мандата Владе Србије јесте шта нас чека шта смо оставили иза себе, шта још треба урадити. Далеко од тога да у претходном периоду није много тога урађено што је припремило и долазак ове Владе и послове које она обавља, али ова Влада је заиста посвећена обављању неких послова који су од интереса за државу. Ако их не уради ова Влада, мораће нека друга. Важност посла који обављамо, уверава ме да ће ова Влада наставити и даље да га ради.
Да ли ће и у овој години бити настављени привредни раст, чврста монетарна политика, повећање девизних резерви:
- У години која је за нама имали смо и привредни раст и реални раст зарада, имали смо и могућности за узимање кредита више него до сада, бржу приватизацију и, најзад, имали смо чињеницу да је Влада почела полако да ослобађа земљу баласта одређених дугова. Мислим да је ова година започела са охрабрујућим променама када је реч о инвестицијама. Има још много охрабрујућих знакова и то је оно што ме заиста уверава да ће се та тенденција наставити. Дакле, инвестиције, приватизација, реструктурирање привреде је оно што ће несумњиво обележити ову годину.
Ситуација у "Мобтелу":
- Влада зна једну ствар, а то је да је њено власништво утврђено на основу извештаја комисије, који каже да је Владин удео у Мобтелу 58,23 одсто, а да је други део - удео "БК трејда". То је чињеница од које Влада неће ниједног тренутка одустати, она ће једноставно свој део у Мобтелу заштитити. С друге стране, Јавно предузеће ПТТ води један спор пред Арбитражним судом у Цириху у коме се такође утврђују све околности везане за односе, начин стицања својине и развој Мобтела. Дакле, на два колосека Влада чини све да заштити своје интересе.
Ми смо у сусрету са руским амбасадором и представником "Алфа групе" обавештени да је део у Мобтелу који припада "БК трејду" продат руској фирми "Алфа група". Учинићемо све да видимо на који начин је то урађено, да и преко ПТТ-а, који је за то посебно заинтересован, добијемо податке о уговору и свему осталом.
О оценама да је ова Влада одступила од реформског пута који сте са покојним премијером Зораном Ђинђићем започели: - Тачно је да смо га започели заједно, што значи да смо се Зоран Ђинђић и ја руководили истим политичким циљевима, истим политичким идеалима. Издвојио бих у овом тренутку један, а то је чланство наше земље у ЕУ, тој великој породици европских народа. Природно је да смо се као председници две политичке странке које, у европском контексту да кажем, припадају двема фамилијама политичких странака, у неким стварима разликовали. Али, ово је тренутак да се подсетимо и на годишњицу Ђинђићеве смрти и на то да смо за који дан пред добијањем позитивне Студије о изводљивости - да нешто што је био циљ и Ђинђићев и мој, или што је био сан и његов и мој, полако почиње да се остварује. То је важније од било чега другог.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација