Лончар је истакао да је у овој области, пре свега, успостављен адекватан институционални оквир за спровођење и управљање реформом државне управе, што подразумева да су укинути различити органи чија се надлежност преплитала, а то је онемогућавало ефикасно и осмишљено спровођење реформе државне управе у претходном периоду.
Данашњи институционални оквир подразумева да Влада спроводи реформе, а у оквиру Владе, као стратешко политичко тело, постоји Владин Савет за реформу државне управе, док је Министарство једини оперативни носилац реформи, прецизирао је он.
У октобру прошле године донет је и најважнији акт за спровођење реформи у овој области, а то је Стратегије реформе државне управе са Акционим планом, који садржи оперативне мере и активности за наредни петогодишњи период од 2004. до 2008. године, нагласио је Лончар и додао да је ова стратегија оцењена највишим оценама од међународних партнера који значајним донаторским средствима подржавају процес реформе државне управе у Србији.
Према његовим речима, циљ Стратегије је да обезбеди ефикаснију и економичнију државну управу која ће пружати знатно виши квалитет услуга грађанима и бити носилац укупних економских и социјалних промена у нашем друштву. Он је поновио да поменута стратегија у потпуности почива на основним принципима европског административног оквира: децентрализацији, деполитизацији, професионализацији, рационализацији и модернизацији државне управе.
Прва фаза у спровођењу Стратегије обележена је доношењем новог законског оквира у циљу успостављања односа и правила понашања у овој области, рекао је Лончар и додао да је закључно са данашњим даном припремљено укупно 9 закона из области државне управе, од којих су три већ усвојена, два се у форми предлога налазе у скупштинској процедури, док се четири закона налазе у завршној процедури усвајања на Влади.
Међу већ усвојеним законима који су ступили на снагу су Закон о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција, Закон о електронском потпису, чији је циљ да омогући електронско пословање грађана са државом, као и недавно усвојени Закон о јавним агенцијама, навео је он и нагласио да су у скупштинској процедури предлози закона о Влади и закона о државној управи чије се усвајање очекује до краја овог месеца.
Министар је изразио очекивање да ће преостала четири нацрта закона бити усвојена током пролећа ове године, а то су Нацрт закона о државним службеницима, нацрти закона о општем управном поступку и закона о управним споровима, као и Нацрт закона о заштитнику грађана (омбудсману) који подразумева установљавање независног државног органа чија је улога да штити права грађана од свих повреда које могу бити учињене актима или радњама органа државне управе.
Говорећи о другој области коју покрива ово Министарство - локалној самоуправи, Лончар је напоменуо да је у односу на област државне управе овде ситуација била нешто боља јер, како је оценио, део стратешког циља ове Владе у њеном односу према локалној самоуправи а који се односи на децентрализацију власти, делимично је већ остварен у важећем Закону о локалној самоуправи, донетом 2002. године.
Он је указао на то да су према одредбама овог закона, без обзира на празнине и недостатке које овај акт има, прошле године одржани избори на локалном нивоу, након којих су све општине у Србији конституисале своје органе власти тако да је ипак све протекло у најбољем реду, а ни у једној општини неће бити уведене привремене мере.
Међутим, одређени кораци учињени су и у области реформе локалне самоуправе, односно, у складу са принципом децентрализације и обавезама проистеклим из чланства у Савету Европе Министарство је припремило Програм за бољу локалну самоуправу, који је ова организација прихватила и оценила највишом оценом, што значи да је Србија у овој области ухватила корак са Европом, оценио је Лончар.
Према његовим речима, ову тврдњу доказује и министарска конференција за локални и регионални развој, одржана током фебруара ове године у Будимпешти, на којој је усвојена Декларација о добром локалном и регионалном управљању чији потписник је и наша земља.
Један од значајних резултата Министарства је и израда радне верзије Нацрта закона о граду Београду, са циљем да се испоштује обавеза коју је предвидела претходна влада у Закону о локалној самоуправи како би статус града Београда, због многих специфичности, био регулисан на посебан начин.
Ових дана започео је и рад на новом уставу Србије, навео је Лончар и изразио очекивање да ће у великој мери бити уважена решења која садржи Владин Нацрт будућег устава Србије у области локалне самоуправе, а то је знатно већи степен децентрализације власти него што то предвиђају важећи Устав и Закон о локалној самоуправи.
Према његовим речима, Министарство је припремило и прву радну верзију закона о удружењима грађана, поводом чијег доношења је успостављен и један потпуно нови, квалитетан дијалог са представницима удружења грађана, односно невладиних организација.