Аутор:
Министарство спољних послова
Званични сајт Владе Србије преноси говор првог потпредседника Владе у целини:
„Поштовани господине председавајући,
Уважени чланови Савета безбедности,
Даме и господо,
Дозволите ми да изразим задовољство што се обраћам Савету безбедности поводом разматрања најновијег извештаја генералног секретара о раду мисије Уједињених нација на Косову и Метохији. Желео бих да захвалим свим уваженим чланицама овог тела на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Настављајући се на конструктивну сарадњу, остварену током петнаест година од успостављања привремене управе УН на Косову и Метохији, уверен сам да ћемо доследним залагањем и заједничким напорима, на основама Резолуције Савета безбедности 1244 (која је усвојена 1999. године), доћи до циља којем сви тежимо – до проналажења политичког решења за питање Косова и Метохије.
Желео бих да поновим нешто што сам у више прилика рекао пред овим уваженим телом - присуство мисије УН од суштинског је значаја за стабилност у јужној српској покрајини и за стварање услова који треба да воде у правцу трајног и одрживог решења питања Косова и Метохије. Србија веома цени ангажман Унмика на стварању услова за миран суживот становника на Косову и Метохији, безбедност свих тамошњих заједница и поштовање њихових људских права. Такође, ценимо допринос других међународних организација које преко својих мисија, под окриљем Уједињених нација, чине саставни део међународног цивилног и безбедносног присуства у нашој јужној покрајини, попут Кфора, Еулекса и Унмика, као и специјализованих агенција УН-а.
Посебно уважавамо напоре које специјални представник генералног секретара УН-а господин Фарид Зариф улаже на плану надгледања имплементације мандата Унмика и координације међународног цивилног и безбедносног присуства.
Господине председавајући,
Након формирања Владе у Приштини, а што је и у Извештају пред нама издвојено као једно од кључних политичких догађања, Србија очекује да ће бити превазиђен политички вакуум, што би требало да допринесе наставку имплементације до сада постигнутих договора у бриселском дијалогу.
Очекујемо, такође, да ће наставак дијалога на високом нивоу, у Бриселу 9. фебруара ове године, дати додатни подстицај започетом процесу нормализације односа између Београда и Приштине.
Господине председавајући,
Влада Републике Србије је у потпуности посвећена дијалогу са привременим институцијама самоуправе у Приштини. Суштина процеса нормализације односа јесте проналажење правих одговора на питања која оптерећују живот становника Косова и Метохије и онемогућавају испуњавање њихових основних права.
То се може остварити једино кроз дијалог, базиран на искреном разумевању потреба и интереса друге стране и на спремности за компромисе.
Драго ми је што је, у том контексту, у Извештају издвојена посета председника Владе Републике Србије Александра Вучића Косову, поводом православне Нове године, и цитиране његове поруке о неопходности суживота и изградње стабилне будућности српске заједнице са њиховим албанским комшијама.
Међутим, сенку на ову посету баца инцидент у вези са групом Албанаца која је насрнула на колону возила највиших државних представника Републике Србије, а што Извештај пред нама не спомиње.
Србија је дијалогу са Приштином приступила отворено и са искреном жељом да се пронађу практична решења која ће омогућити нормалан живот свих становника Косова и Метохије, у склопу ширег процеса евроинтеграција.
Томе треба да допринесе и учешће Срба у политичком животу на Косову и Метохији. У том контексту, поменуо бих учешће представника Српске листе у раду Владе у Приштини на министарским и другим позицијама у њеним институцијама.
Уважени чланови Савета безбедности,
Влада Републике Србије савесно, доследно и у предвиђеним роковима, испуњава све своје обавезе проистекле из до сада постигнутих договора у склопу Првог споразума о принципима нормализације односа, потписаног у Бриселу 19. априла 2013. године.
Изражавам задовољство што је у актуелном извештају препознат значај формирања Заједнице српских општина, а што је дефинисано као кључно питање у непосредном наставку имплементације Бриселског споразума.
Желим да нагласим да, у даљем дијалогу са Приштином, за Републику Србију остају кључна питања повратка интерно расељених лица, положај Српске православне цркве и имовинска питања.
Желео бих да искористим ову прилику да нагласим да Влада Републике Србије спроводи и други, раније постигнути договор о регионалном представљању и сарадњи. Тим договором је прецизиран обим и начин учешћа представника Приштине у регионалним активностима, иницијативама и форумима. У последње време се суочавамо са настојањима да се представници Приштине укључе у рад међународних организација изван контекста поменутог договора, који за Србију нису прихватљиви. Ова питања треба разматрати у оквиру нашег дијалога са Приштином.
Господине председавајући,
Србија поздравља рад Унмика на плану мониторинга положаја невећинских заједница на Косову и Метохији, у сарадњи са ОЕБС-ом и другим мисијама присутним у покрајини.
Влада Републике Србије придаје велики значај проналажењу адекватног решења за интерно расељена лица са Косова и Метохије. Стварање реалних услова за њихов повратак један је од кључних фактора у процесу помирења.
На жалост, чак ни петнаест година након окончања конфликта не постоје услови за остварење одрживог повратка интерно расељених лица на Косово и Метохију, првенствено због непостојања одговарајућег интереса за ово питање на страни привремених институција у Приштини. Ова тужна чињеница констатује се и у редовним извештајима генералног секретара Уједињених нација о раду Унмика и у извештајима УНХЦР-а.
Подсетио бих на то да се Србија налази у врху лествице у Европи по броју интерно расељених лица. Њих је са Косова и Метохије више од 230.000. Од тога се, према подацима УНХЦР-а, а што евидентира и Извештај пред нама, у самој покрајини налази њих приближно 17.000, највећим делом Срба.
Повратак на Косово и Метохију остварило је мање од пет одсто интерно расељених. Према подацима УНХЦР-а, на Косово и Метохију се из остатка Србије вратило 12.145 лица. Свега 1,9 одсто (око 4.000) остварило је одржив повратак, а 70 одсто од овог броја су повратници који нису српске националности.
Последњи подаци УНХЦР-а, цитирани у актуелном Извештају Унмика, потврђују континуитет опадајућег тренда и бележе да је у последњем тромесечју реализован повратак само 149 особа из централне Србије на Косово и Метохију.
Напоменуо бих да је, из досадашњих искустава са радом Косовске агенције за имовину, познато да су решења о праву на повраћај имовине само декларативна, а да у пракси Албанци и даље користе српску имовину или се после исељавања поново усељавају без икаквих последица, а Срби још нису у могућности да користе своју имовину.
Дужем застоју у повратку расељених лица свакако доприносе физичка небезбедност која се огледа у континуираним нападима на Србе и њихову имовину, а која је додатно подстакнута атмосфером некажњивости за злочине извршене над Србима.
Ово илуструју и бројни безбедносни инциденти приликом покушаја Срба из Ђаковице, којих је до 1999. године тамо било 12.000, да посете своје куће и градско гробље. Један од таквих инцидената се догодио 6. јануара, када је каменован аутобус у којем је било више од 40 расељених Срба из Ђаковице.
Једини министар у Влади Косова који је осудио овај инцидент је Александар Јаблановић, што је резултирало његовом сменом. То насиље према повратницима, смена министра Јаблановића и насилне демонстрације у Приштини стварају атмосферу мржње према српском народу на Косову, као и додатни осећај неповерења и небезбедности.
Уместо да Приштина искористи конструктиван приступ Србије, која је позвала српски народ да учествује на изборима и да учествује у влади, створена је атмосфера политичке нестабилности и антисрпске кампање, што је супротно циљевима због којих се води дијалог у Бриселу.
Томе у прилог говоре и подаци ОЕБС-а, доступни у Извештају пред нама, о више од 230 забележених безбедносних инцидената који погађају повратничка места, у периоду од августа 2012. до 2014. године.
С тим у вези, истакао бих да је присуство КФОР-а у овако још увек нестабилним околностима, неопходно и да се не сме ићи ка даљем смањењу трупа. Очекујем да КФОР настави свој ангажман у складу са постојећим мандатом, а у оквиру надлежности предвиђених како Војно-техничким споразумом, тако и Резолуцијом Савета безбедности УН 1244.
У овом контексту, упозорио бих и на правну небезбедност, која се огледа у систематском опструирању имовинских права Срба, нарочито расељених, те присутну политичку опструкцију процеса интеграције правосудних органа на северу Косова и Метохије, сходно обавезама из Бриселског споразума.
Уважени чланови Савета безбедности,
Србија сматра својом обавезом да се пронађе одговарајуће решење како би се обезбедили услови за нормалан живот ових лица, која својевремено нису својом вољом напустила своје домове.
У светлу забринутости због спорог напретка у остваривању добровољних повратака на Косово и Метохију, а у жељи да се појачају напори на овом плану, Влада Републике Србије иницирала је формирање новог консултативног тела, у чији рад су укључене и УН и друге међународне и регионалне организације, као и косовски министар за заједнице и повратак.
Стварању услова да српско и друго неалбанско становништво ужива основна људска права и права која им припадају као невећинском становништву на Косову и Метохији свакако би допринело побољшању опште атмосфере за повратак интерно расељених.