П:
О:
Читај ми
Успостављање чврстог система колективних уговора у Србији
Београд,
19. март 2005.
Министар рада, запошљавања и социјалне политике у Влади Републике Србије Слободан Лаловић изјавио је за данашње издање дневног листа "Блиц" да је најважнија ствар коју очекује од примене Закона о раду то да се у периоду од шест месеци до годину дана у Србији успостави логичан и чврст систем колективних уговора, којима ће бити уређени односи између радника и власника капитала. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Слободан Лаловић
Разлози за доношење новог Закона о раду:
- Увођење колективног преговарања и колективних уговора било је и главни разлог за доношење новог Закона о раду. Прво ће уследити потписивање гранских колективних уговора за највећи део српске привреде и уговарање зарада за бар 80 одсто радних места, тако да би за предузећа остао мањи део посла, а уговори направљени у њима не би смели бити неповољнији од оних који су постигнути на нивоу гране.
Према још важећем закону, послодавци могу олако запосленом дати отказ. Какве су промене прописане новим законом који ступа на снагу 23. марта:
- Ситуација око давања отказа због повреде радне обавезе биће битно промењена. Послодавац ће једноставно морати писмено да образложи зашто тачно даје отказ, и у случају да то образложење не одговара стварним чињеницама, радник ће на суду моћи да заштити своје право. Овим законом прописали смо и једну сасвим нову могућност када је реч о повреди радне обавезе. Према овом решењу, послодавац може радника за неки ситнији прекршај удаљити са посла на један до три дана, наравно неплаћена. То би било својеврсно упозорење, као нека врста жутог картона, а ако би се кршење обавеза наставило, уследио би црвени картон, односно отказ.
Почетком фебруара почела је и примена новог Закона о стечају. Део проблематике везан за помоћ радницима који због стечаја остану без посла регулисан је и Законом о раду. На шта радници могу да рачунају:
- Могу, између осталог, рачунати на новчану помоћ из Фонда солидарности који је установљен Законом о раду. Прописано је да радници којима је предузеће остало дужно, могу из овог Фонда наплатити нека своја потраживања, и то највише девет минималних зарада. Предвиђено је и плаћање накнада за неискоришћени годишњи одмор, недобијену отпремнину за одлазак у пензију у износу од три просечне зараде у привреди Републике, као и плаћање доприноса за социјално осигурање. За ову сврху у Фонду је ове године одвојено 300 милиона динара. Фонд би требало да почне да функционише за месец дана, колико је времена потребно да се формирају његови органи. Састав Управног одбора Фонда солидарности биће трипартитан, и у њему ће бити по два представника Владе, репрезентативних удружења послодаваца и синдиката.
Које још важне новине доноси овај закон:
- Као прво, у случају промене послодавца из било којих разлога, нови послодавац мора од претходног преузети општи акт и све уговоре о раду. Установљен је и нови начин решавања вишка запослених. Убудуће ће послодавац који исказује вишак морати донети програм решавања вишка доступан репрезентативном синдикату и Националној служби за запошљавање, јер желимо да НСЗ у сарадњи са послодавцем осмисли шта се све може урадити у циљу свођења броја отказа на најмању могућу меру. Законом је такође дат подстицај учешћу радника у расподели добити. Сасвим ново решење је и то да ће радници, поред редовног посла, имати законско право на допунски рад до једне трећине радног времена. Истакао бих, такође, да ће послодавци морати сваком раднику кога ангажују доставити фотокопију пријаве на обавезно социјално осигурање. Ко се о ову одредбу оглуши, ризикује новчану казну у износу од 800.000 до милион динара.
- Увођење колективног преговарања и колективних уговора било је и главни разлог за доношење новог Закона о раду. Прво ће уследити потписивање гранских колективних уговора за највећи део српске привреде и уговарање зарада за бар 80 одсто радних места, тако да би за предузећа остао мањи део посла, а уговори направљени у њима не би смели бити неповољнији од оних који су постигнути на нивоу гране.
Према још важећем закону, послодавци могу олако запосленом дати отказ. Какве су промене прописане новим законом који ступа на снагу 23. марта:
- Ситуација око давања отказа због повреде радне обавезе биће битно промењена. Послодавац ће једноставно морати писмено да образложи зашто тачно даје отказ, и у случају да то образложење не одговара стварним чињеницама, радник ће на суду моћи да заштити своје право. Овим законом прописали смо и једну сасвим нову могућност када је реч о повреди радне обавезе. Према овом решењу, послодавац може радника за неки ситнији прекршај удаљити са посла на један до три дана, наравно неплаћена. То би било својеврсно упозорење, као нека врста жутог картона, а ако би се кршење обавеза наставило, уследио би црвени картон, односно отказ.
Почетком фебруара почела је и примена новог Закона о стечају. Део проблематике везан за помоћ радницима који због стечаја остану без посла регулисан је и Законом о раду. На шта радници могу да рачунају:
- Могу, између осталог, рачунати на новчану помоћ из Фонда солидарности који је установљен Законом о раду. Прописано је да радници којима је предузеће остало дужно, могу из овог Фонда наплатити нека своја потраживања, и то највише девет минималних зарада. Предвиђено је и плаћање накнада за неискоришћени годишњи одмор, недобијену отпремнину за одлазак у пензију у износу од три просечне зараде у привреди Републике, као и плаћање доприноса за социјално осигурање. За ову сврху у Фонду је ове године одвојено 300 милиона динара. Фонд би требало да почне да функционише за месец дана, колико је времена потребно да се формирају његови органи. Састав Управног одбора Фонда солидарности биће трипартитан, и у њему ће бити по два представника Владе, репрезентативних удружења послодаваца и синдиката.
Које још важне новине доноси овај закон:
- Као прво, у случају промене послодавца из било којих разлога, нови послодавац мора од претходног преузети општи акт и све уговоре о раду. Установљен је и нови начин решавања вишка запослених. Убудуће ће послодавац који исказује вишак морати донети програм решавања вишка доступан репрезентативном синдикату и Националној служби за запошљавање, јер желимо да НСЗ у сарадњи са послодавцем осмисли шта се све може урадити у циљу свођења броја отказа на најмању могућу меру. Законом је такође дат подстицај учешћу радника у расподели добити. Сасвим ново решење је и то да ће радници, поред редовног посла, имати законско право на допунски рад до једне трећине радног времена. Истакао бих, такође, да ће послодавци морати сваком раднику кога ангажују доставити фотокопију пријаве на обавезно социјално осигурање. Ко се о ову одредбу оглуши, ризикује новчану казну у износу од 800.000 до милион динара.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација