П:
О:
Читај ми
Покренута иницијатива да се Србима у Словенији призна статус националне мањине
Београд,
21. март 2005.
Заменик министра за дијаспору у Влади Републике Србије Александар Чотрић изјавио је данас да је Министарство за дијаспору, у сарадњи са Савезом српских друштава у Словенији, покренуло иницијативу да се Србима у Словенији призна статус националне мањине.
Чотрић је на конференцији за новинаре подсетио на то да Срби у Словенији, којих има 50.000 и чине два одсто укупног становништва, чине најбројнију несловеначку заједницу, али да и поред тога највишим државним актом Словеније нису признати као национална мањина.
Он је прецизирао да је Савез српских друштава у Словенији отпочео прикупљање 40.000 потписа, колико је неопходно за покретање процедуре промене Устава ове земље, а да је Министарство за дијаспору Владе Србије истовремено затражило од Скупштине Србије да донесе резолуцију којом би се од словеначког парламента тражиле промене одредби највишег државног акта којим се, тренутно, као националне мањине признају само Мађари и Италијани којих у Словенији живи шест, односно две хиљаде.
Чотрић је изразио наду да ће се и најбројнија посланичка групација у словеначком парламенту - Група пријатеља Србије и Црне Горе, такође, заложити за решавање овог проблема.
Заменик министра за дијаспору истакао је да је приликом недавне посете Словенији са омбудсманом ове земље разговарао и о проблему решавања статуса 8.000 "избрисаних" лица која су после осамостаљења ове бивше југословенске републике изгубила права на боравак, стан, пензију и социјално осигурање, а 70 одсто њих је српске националности.
Он је навео да је том приликом затражио примену две одлуке Уставног суда Словеније којима се овим грађанима омогућава реализација њихових основних права, а које се још не спроводе.
Чотрић је као један од проблема Срба који живе у Словенији навео и нерешено питање пензионог, социјалног и здравственог осигурања оних који су радили у бившим савезним органима. Према његовим речима, само један мали број ових грађана успео је да оствари право на пензију, с обзиром на то да, како је нагласио, Словенија одбија да потпише билатерални споразум о осигурању са Србијом и Црном Гором. Говорећи о недавној посети делегације Министарства за дијаспору Јужноафричкој Републици, помоћник министра Вукман Кривокућа истакао је да је на трибини, која је том приликом организована, велики број наших исељеника изразио жељу да улаже у привреду Србије. Кривокућа је напоменуо да су тада предложени и конкретни пројекти, у вредности од више милиона америчких долара, међу којима су отварање фабрике пијаће воде у Пожаревцу и инвестирање у област аграра и производњу поврћа за извоз на страно тржиште.
Он је рекао да је и јужноафричка компанија "Џеферс и Грин" изразила интересовање за реализацију пројекта поновне прераде јаловине уз помоћ потпуно нове технологије, као и да је у том смислу већ извршена анализа узорака на коповима око Трепче. Ова инвестиција вредна је између 25 и 30 милиона долара, додао да је Кривокућа.
Према његовим речима, ова компанија заинтересована је и за руднике Мајданпек, Бор и Лец код Медвеђе, као и за финансирање изградње путева, железница, лука и електричних централа у Србији.
Такође, било је речи и о успостављању туристичке сарадње две земље, али и о могућностима повезивања универзитета у Преторији са универзитетима у Србији, истакао је Кривокућа.
Он је нагласио да су и представници компаније "Сербса холдинг" изразили интересовање за отварање погона у околини Трстеника за склапање специјалних теренских возила, која би се дистрибуирала на тржиште источне Европе и Блиског истока, што би, у зависности од интересовања, касније створило могућност производње одређених делова за ова возила у Србији.
Помоћник министра за дијаспору Миодраг Јакшић подсетио је на то да је почетком марта у канадском граду Ванкуверу, захваљујући прилозима српске заједнице у овом граду, свечано отворен комплекс који чине Српски културни центар и православна црква Светог Архангела Михаила.
Укупна вредност овог комплекса, који се градио три године, јесте 7 милиона долара, нагласио је Јакшић и додао да је обавеза државе и Министарства да садржајно, адекватним културним и духовним програмима обогати убудуће тај простор.
Он је прецизирао да је Савез српских друштава у Словенији отпочео прикупљање 40.000 потписа, колико је неопходно за покретање процедуре промене Устава ове земље, а да је Министарство за дијаспору Владе Србије истовремено затражило од Скупштине Србије да донесе резолуцију којом би се од словеначког парламента тражиле промене одредби највишег државног акта којим се, тренутно, као националне мањине признају само Мађари и Италијани којих у Словенији живи шест, односно две хиљаде.
Чотрић је изразио наду да ће се и најбројнија посланичка групација у словеначком парламенту - Група пријатеља Србије и Црне Горе, такође, заложити за решавање овог проблема.
Заменик министра за дијаспору истакао је да је приликом недавне посете Словенији са омбудсманом ове земље разговарао и о проблему решавања статуса 8.000 "избрисаних" лица која су после осамостаљења ове бивше југословенске републике изгубила права на боравак, стан, пензију и социјално осигурање, а 70 одсто њих је српске националности.
Он је навео да је том приликом затражио примену две одлуке Уставног суда Словеније којима се овим грађанима омогућава реализација њихових основних права, а које се још не спроводе.
Чотрић је као један од проблема Срба који живе у Словенији навео и нерешено питање пензионог, социјалног и здравственог осигурања оних који су радили у бившим савезним органима. Према његовим речима, само један мали број ових грађана успео је да оствари право на пензију, с обзиром на то да, како је нагласио, Словенија одбија да потпише билатерални споразум о осигурању са Србијом и Црном Гором. Говорећи о недавној посети делегације Министарства за дијаспору Јужноафричкој Републици, помоћник министра Вукман Кривокућа истакао је да је на трибини, која је том приликом организована, велики број наших исељеника изразио жељу да улаже у привреду Србије. Кривокућа је напоменуо да су тада предложени и конкретни пројекти, у вредности од више милиона америчких долара, међу којима су отварање фабрике пијаће воде у Пожаревцу и инвестирање у област аграра и производњу поврћа за извоз на страно тржиште.
Он је рекао да је и јужноафричка компанија "Џеферс и Грин" изразила интересовање за реализацију пројекта поновне прераде јаловине уз помоћ потпуно нове технологије, као и да је у том смислу већ извршена анализа узорака на коповима око Трепче. Ова инвестиција вредна је између 25 и 30 милиона долара, додао да је Кривокућа.
Према његовим речима, ова компанија заинтересована је и за руднике Мајданпек, Бор и Лец код Медвеђе, као и за финансирање изградње путева, железница, лука и електричних централа у Србији.
Такође, било је речи и о успостављању туристичке сарадње две земље, али и о могућностима повезивања универзитета у Преторији са универзитетима у Србији, истакао је Кривокућа.
Он је нагласио да су и представници компаније "Сербса холдинг" изразили интересовање за отварање погона у околини Трстеника за склапање специјалних теренских возила, која би се дистрибуирала на тржиште источне Европе и Блиског истока, што би, у зависности од интересовања, касније створило могућност производње одређених делова за ова возила у Србији.
Помоћник министра за дијаспору Миодраг Јакшић подсетио је на то да је почетком марта у канадском граду Ванкуверу, захваљујући прилозима српске заједнице у овом граду, свечано отворен комплекс који чине Српски културни центар и православна црква Светог Архангела Михаила.
Укупна вредност овог комплекса, који се градио три године, јесте 7 милиона долара, нагласио је Јакшић и додао да је обавеза државе и Министарства да садржајно, адекватним културним и духовним програмима обогати убудуће тај простор.
-
Београд, 23. децембар 2024.Интензивирати стратешку сарадњу са Азербејџаном
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...