П:
О:
Читај ми
Дан сећања на бомбардовање Народне библиотеке 1941. године
Београд,
6. април 2004.
Представници Управног одбора и управник Народне библиотеке Србије Сретен Угричић положили су цвеће на место где је 6. априла 1941. у немачком бомбардовању срушена Народна библиотека.
У бомбардовању је уништено око 300.000 књига и других публикације, од којих су многе биле од историјске вредности.
Угричић је, поводом Дана сећања на 6. април, одржао беседу насловљену "Тајна бесмртности".
"Ове године се сећамо, а да и не морамо да се сећамо, јер непосредно видимо да пред нашим очима гори наше надрагоценије", рекао је Угричић.
Цитирајући Ајнштајна да је "свет опасно место не због оних који чине зло, него због оних који то не спречавају", он се запитао ко су они који руше библиотеке.
"Људски изрод", рекао је Угричић, додајући да је то тачно, али није довољно прецизно јер прецизније је рећи да "књиге убија једна перверзна мисао која гласи 'нису наше'". Анализирајући шта све подразумева мисао "нису наше", која руководи "књигеубице", он је рекао да је то плод осећаја инферироности, мржње и неповерења међу људима.
Представљајући, у оквиру свечаности, 16. том Српске ретроспективне библиографије (1898-1944), академик Мирослав Пантић је одао признање монашком, подвижничком раду библиографа Народне библиотеке што настављају рад на пројекту започетом пре скоро 40 година. Пантић је појаву новог тома ознацио као празник за српско библиотекарство и као капитално дело какво мора да има свака национална култура.
Подсетивши да су први умни који су започињали рад на библиографији били Лукијан Мусички, а касније Стојан Новаковић који је израдио први попис српских наслова до 1868. године, Пантић је са жаљењем говорио о трагичној судбини библиографије до 1905. коју је годинама радио професор Павле Поповић, да би завршени рукопис био уништен 1915. године.
Одлука да се приступи изради српске ретроспективне библиографије, која би се наставила на Новаковићеву, донета је 1954. године, али рад је почео знатно касније и тек је 1989. објављен први том. У међувремену је урађено 16 томова који обухватају 80.021 биоблиографску јединицу.
Пантић је указао на обиман истраживачки рад који је подразумевао прегледање око 150 наших и светских јавних и приватних библиотека да би се прикупили подаци о што већем броју српских наслова и са жаљењем констатовао да ће, ипак, многе књиге остати нерегистроване јер су заувек изгубљене.
"Првих 16 томова Српске библиографије јесу најцеловитији, најпотпунији и најпоузданији попис српских књига у нас", закључио је академик.
О Библиографији су говорили мр Триво Инђић као "корисник", а др Борјанка Трајковић као један од аутора.
Свечаности у Народној библиотеци присуствовао је министар културе Драган Којадиновић, представници дипломатског кора и верских заједница.
Угричић је, поводом Дана сећања на 6. април, одржао беседу насловљену "Тајна бесмртности".
"Ове године се сећамо, а да и не морамо да се сећамо, јер непосредно видимо да пред нашим очима гори наше надрагоценије", рекао је Угричић.
Цитирајући Ајнштајна да је "свет опасно место не због оних који чине зло, него због оних који то не спречавају", он се запитао ко су они који руше библиотеке.
"Људски изрод", рекао је Угричић, додајући да је то тачно, али није довољно прецизно јер прецизније је рећи да "књиге убија једна перверзна мисао која гласи 'нису наше'". Анализирајући шта све подразумева мисао "нису наше", која руководи "књигеубице", он је рекао да је то плод осећаја инферироности, мржње и неповерења међу људима.
Представљајући, у оквиру свечаности, 16. том Српске ретроспективне библиографије (1898-1944), академик Мирослав Пантић је одао признање монашком, подвижничком раду библиографа Народне библиотеке што настављају рад на пројекту започетом пре скоро 40 година. Пантић је појаву новог тома ознацио као празник за српско библиотекарство и као капитално дело какво мора да има свака национална култура.
Подсетивши да су први умни који су започињали рад на библиографији били Лукијан Мусички, а касније Стојан Новаковић који је израдио први попис српских наслова до 1868. године, Пантић је са жаљењем говорио о трагичној судбини библиографије до 1905. коју је годинама радио професор Павле Поповић, да би завршени рукопис био уништен 1915. године.
Одлука да се приступи изради српске ретроспективне библиографије, која би се наставила на Новаковићеву, донета је 1954. године, али рад је почео знатно касније и тек је 1989. објављен први том. У међувремену је урађено 16 томова који обухватају 80.021 биоблиографску јединицу.
Пантић је указао на обиман истраживачки рад који је подразумевао прегледање око 150 наших и светских јавних и приватних библиотека да би се прикупили подаци о што већем броју српских наслова и са жаљењем констатовао да ће, ипак, многе књиге остати нерегистроване јер су заувек изгубљене.
"Првих 16 томова Српске библиографије јесу најцеловитији, најпотпунији и најпоузданији попис српских књига у нас", закључио је академик.
О Библиографији су говорили мр Триво Инђић као "корисник", а др Борјанка Трајковић као један од аутора.
Свечаности у Народној библиотеци присуствовао је министар културе Драган Којадиновић, представници дипломатског кора и верских заједница.
-
Рума, 21. децембар 2024.Завршни радови на реконструкцији Спомен-куће Милеве Марић...
-
Ваљево/Мионица, 20. децембар 2024.Улагања државе у установе културе у Колубарском округу
-
Параћин, 19. децембар 2024.Музеј стакларства у Параћину биће завршен у наредне две године
-
Београд, 18. децембар 2024.Представљање српске културе у Јерменији у циљу јачања...
-
Београд/Будимпешта, 16. децембар 2024.Договорени пројекти на јачању сарадње Србије и Мађарске у...
-
Голубац, 12. децембар 2024.Селаковић отворио комплекс Установе културе Музеј Голубац
-
Београд, 12. децембар 2024.Купљена вредна документарна грађа српске научнице Милеве Марић...
-
Косјерић, 11. децембар 2024.Селаковић у Косјерићу открио спомен-плочу Миловану Витезовићу
-
Београд, 10. децембар 2024.Селаковић отворио изложбу „Сазвежђе Доситејˮ
-
Београд, 10. децембар 2024.Завршена обнова Спомен-музеја Надежде и Растка Петровића