П:
О:
Читај ми
Решење за Космет статус "више од аутономије, мање од суверенитета"
Београд,
23. март 2005.
Саветник председника Владе Репулике Србије Србије за спољну политику Владета Јанковић у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика" говори о Студији о изводљивости, статусу Косова и Метохије и другим актуелним темама. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Владета Јанковић
Хоће ли Студија о изводљивости бити заустављена због проблема у вези с изручењем генерала Павковића и Лукића Хагу:
- Постоје, према неким сазнањима, две струје у редовима оних који у ЕУ одлучују о ставу према нашој земљи. Једна сматра да је доказ успешне сарадње Србије с Хагом изручење релативно великог броја оптужених, док друга, бар у овој фази, инсистира на предаји свих генерала, осим Младића. Мени се чини да Влада Србије неће имати проблема да испуни било који од ова два услова. И уверен сам у то да ће позитивна одлука о Студији о изводљивости бити донета до средине априла. Подсетио бих на то да је у Хаг, током протекла два месеца, добровољно отишло 10 оптужених. Догађа се, дакле, тачно оно што је Влада Србије и најављивала.
Поводом Студије о изводљивости, а и хашких оптужница, почетком ове недеље у Брисел су путовали и председник Републике и председник Владе. Није ли необично то што њих двојица посећују међународне институције само с једним даном разлике:
– Може изгледати необично, али у питању је пука коинциденција. Јер, председник Владе је у својству председника странке присуствовао састанку европских партија десног центра који је заказан знатно раније. А природно је да ће се, када је већ у Бриселу, састати са Олијем Реном и Хавијером Соланом. Коштуничина посета, међутим, ни на који начин не доводи у питање оне резултате које је у својим разговорима, дан пре тога, постигао председник Тадић. Не сумњам да су циљеви премијера и председника Србије, бар кад је о спољној политици реч, у основи исти.
Циљеви у наступу према Косову и Метохији:
– Ни око тога, колико знам, нема суштинских разлика. Мање-више сви у Србији инсистирају на томе да разговорима о статусу Космета претходи испуњење стандарда и да Београд буде потпуно равноправно укључен у преговоре.
За које решење ће се залагати српска страна у преговорима о статусу:
–То је већ речено – за статус "више од аутономије, мање од суверенитета". Чини ми се да је и у међународној заједници све више разумевања за такво решење, нарочито с обзиром на могуће регионалне последице безусловне независности и међународног признања Косова и Метохије.
Говорило се и о могућој подели покрајине:
– Тако нешто није блиско ни Албанцима, ни нама, а ни међународној заједници. Између осталог, и зато што би подела подразумевала повлачење нових граница по етничким линијама, а томе се, што из принципијелних, што из практичних разлога, сви одупиру.
Све одлуке важне за Србију зависе од међународне заједнице, а пре свега од ЕУ. Има ли Србија у ЕУ државе које ће „лобирати” за њене интересе на Космету:
– Познато је да имамо традиционално пријатељске односе са неким земљама и на њих рачунамо. Али, није реч само о "традиционално пријатељским односима", него пре свега о интересима. Другим речима, геостратешки интереси неких држава у већој мери се поклапају с нашим гледањима. Свима је, бар декларативно, стало до стабилности у овом делу света и то без промена граница. Ту се негде крију наше шансе да се проблем Косова и Метохије реши релативно повољно за нас.
Дуго познајете Коштуницу, међутим, тек однедавно и као премијера:
– Мислим да неке његове добре особине, посебно прибраност, упорност и надасве свест о коначном циљу, сада долазе до пуног изражаја. Коштуница је као премијер показао да је у стању да буде и прагматичан, али до мере до које је то разумно, без нездравих уступака.
Замерају му да није довољно присутан у јавности, поготово не колико бивши премијери:
– Сваки политичар има свој стил. Коштуница, рецимо, верује у то да дела говоре више од речи, и следи тај пут. Он излази пред парламент, увек је на то спреман, редовно одржава конференције за новинаре и брифинге за стране дипломате, прима невероватан број људи, али не верује у претерану медијску експонираност и не мисли да на тај начин треба куповати наклоност јавности.
- Постоје, према неким сазнањима, две струје у редовима оних који у ЕУ одлучују о ставу према нашој земљи. Једна сматра да је доказ успешне сарадње Србије с Хагом изручење релативно великог броја оптужених, док друга, бар у овој фази, инсистира на предаји свих генерала, осим Младића. Мени се чини да Влада Србије неће имати проблема да испуни било који од ова два услова. И уверен сам у то да ће позитивна одлука о Студији о изводљивости бити донета до средине априла. Подсетио бих на то да је у Хаг, током протекла два месеца, добровољно отишло 10 оптужених. Догађа се, дакле, тачно оно што је Влада Србије и најављивала.
Поводом Студије о изводљивости, а и хашких оптужница, почетком ове недеље у Брисел су путовали и председник Републике и председник Владе. Није ли необично то што њих двојица посећују међународне институције само с једним даном разлике:
– Може изгледати необично, али у питању је пука коинциденција. Јер, председник Владе је у својству председника странке присуствовао састанку европских партија десног центра који је заказан знатно раније. А природно је да ће се, када је већ у Бриселу, састати са Олијем Реном и Хавијером Соланом. Коштуничина посета, међутим, ни на који начин не доводи у питање оне резултате које је у својим разговорима, дан пре тога, постигао председник Тадић. Не сумњам да су циљеви премијера и председника Србије, бар кад је о спољној политици реч, у основи исти.
Циљеви у наступу према Косову и Метохији:
– Ни око тога, колико знам, нема суштинских разлика. Мање-више сви у Србији инсистирају на томе да разговорима о статусу Космета претходи испуњење стандарда и да Београд буде потпуно равноправно укључен у преговоре.
За које решење ће се залагати српска страна у преговорима о статусу:
–То је већ речено – за статус "више од аутономије, мање од суверенитета". Чини ми се да је и у међународној заједници све више разумевања за такво решење, нарочито с обзиром на могуће регионалне последице безусловне независности и међународног признања Косова и Метохије.
Говорило се и о могућој подели покрајине:
– Тако нешто није блиско ни Албанцима, ни нама, а ни међународној заједници. Између осталог, и зато што би подела подразумевала повлачење нових граница по етничким линијама, а томе се, што из принципијелних, што из практичних разлога, сви одупиру.
Све одлуке важне за Србију зависе од међународне заједнице, а пре свега од ЕУ. Има ли Србија у ЕУ државе које ће „лобирати” за њене интересе на Космету:
– Познато је да имамо традиционално пријатељске односе са неким земљама и на њих рачунамо. Али, није реч само о "традиционално пријатељским односима", него пре свега о интересима. Другим речима, геостратешки интереси неких држава у већој мери се поклапају с нашим гледањима. Свима је, бар декларативно, стало до стабилности у овом делу света и то без промена граница. Ту се негде крију наше шансе да се проблем Косова и Метохије реши релативно повољно за нас.
Дуго познајете Коштуницу, међутим, тек однедавно и као премијера:
– Мислим да неке његове добре особине, посебно прибраност, упорност и надасве свест о коначном циљу, сада долазе до пуног изражаја. Коштуница је као премијер показао да је у стању да буде и прагматичан, али до мере до које је то разумно, без нездравих уступака.
Замерају му да није довољно присутан у јавности, поготово не колико бивши премијери:
– Сваки политичар има свој стил. Коштуница, рецимо, верује у то да дела говоре више од речи, и следи тај пут. Он излази пред парламент, увек је на то спреман, редовно одржава конференције за новинаре и брифинге за стране дипломате, прима невероватан број људи, али не верује у претерану медијску експонираност и не мисли да на тај начин треба куповати наклоност јавности.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација