Плаштаница краља Милутина
На питање чиме ће се Србија представити на изложби византијске уметности, Милеуснић каже: "Пут Њујорка из Србије су отпремљена 23 експоната, међу
којима су најзначајнији богослужбени и црквено-уметнички предмети из ризница Музеја СПЦ. Уз Јефимијину везену Похвалу кнезу Лазару, датирану око
1402. године, плаштаницу краља Милутина из 1300. године, митру коју је половином 15. века извезла и Београдској митрополији подарила Катарина
Кантакузина, ћерка српског деспота Ђурђа Бранковића Смедеревца, у витринама Метрополитен музеја биће изложено рукописно јеванђеље из 15. века
које је оковао познати златар Вук Кондо око 1556/7. године, рипида из манастира Бање код Прибоја с краја 16. века, као и кивот краља Стефана
Дечанског из 14. века. Део тог низа најрепрезентативнијих домета византијске уметности насталих на нашем подручју, којима ћемо свету посведочити
свој културни идентитет, јесте и мермерна скулптура Пресвете Богородице из манастира Бањске која се чува у манастиру Соколица и две иконе из 16.
века које је урадио монах Лонгин", каже Милеуснић и додаје:
"На изложби у Њујорку представљаће нас и предмети из фондова Народног музеја у Београду и рукописне књиге из збирки САНУ, међу којима је, рецимо, прстен краљице Теодоре нађен у Бањској, розета из манастира Милентије, познато Родопово звоно... ", каже управник Музеја СПЦ.
Напомињући да је предвиђено да изложба траје до 4. јула, мр Милеуснић каже да се очекује да ће је отворити Његова светост патријарх васељенски Вартоломеј Други.
Не прећуткујући ни одговор о претходној изложби из 2000. године, такође у Метрополитен музеју, посвећеној уметности Византије, Слободан Милеуснић каже:
"На претходним изложбама, посебно оној од пре четири године, Срби су, због ратних догађања, били заобиђени. Нисмо учествовали, али су неки наши манастири, међу којима и Високи Дечани, представљени као део духовне и културне баштине суседних народа, конкретно Бугара. То је била не само неправда, него нешто што је у науци апсолутно недопустиво. Наука не сме, тачније - не би смела, да служи политичким интересима или ратној пропаганди. Управо због тога што је део наше средњовековне културне и духовне баштине на тој претходној византијској изложби приказан као бугарско историјско наслеђе, што је трајно остало записано и у репрезентативном каталогу, у делу наше јавности било је, благо речено, устезања и незадовољства да се сад појавимо на овој великој светској културној смотри. Сматрајући да не треба да пропустимо прилику и покажемо ко су нам преци и шта су нам историјски, уметнички и духовни темељи, Српска православна црква је најзначајније што је сачувано у њеним ризницама одабрала за њујоршку изложбу. Није наша брука што се неко огрешио о науку и истину, па и о нас као народ, нека то буде на његовој савести, а ми о историјској истини морамо сведочити на свој начин."
"Црквено-уметничке драгоцености из Музеја Српске православне цркве, основаном пре век и по, излагане су на чувеној миленијумској изложби у Будимпешти крајем 19. века, на светским изложбама у Лондону, у Паризу два пута, у Москви, Солуну, Атини, Темишвару... Око 60 експоната из ризница овог музеја управо је било приказано на монументалној изложби у Чешкој", рекао је мр Слободан Милеуснић, управник Музеја СПЦ, који је са академиком Гојком Суботићем и др Слободаном Ђуричићем, професором са Принстона, учествовао у договорима око избора експоната из Србије за изложбу "Византија: вера и моћ (1261-1557)". Она ће у њујоршком Метрополитен музеју бити отворена до 4. јула.
"Политика", Мирјана Кубуровић