П:
О:
Читај ми
Нема препрека добијању позитивне Студије о изводљивости
Београд,
24. март 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница оценио је у интервјуу недељнику "Европа" да све иде у очекиваном правцу да Србија и Црна Гора учине тај први значајан психолошки и политички корак ка Европској унији и да нема ничега што би у овом тренутку позитивну Студију о изводљивости могло да доведе у питање. Према његовим речима, чињеница да ће ова Влада испунити тај први корак ка Европи је нешто што није ствар Владе, него ствар државе.
Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
Сарадња са Хашким трибуналом:
- Свакако да ће на плану нечега што се постављало као главна препрека и услов свих услова - а то је сарадња са Хашким трибуналом - бити још значајних напредака и да ће се ствари решити, да ћемо испунити тај услов који се зове "значајан напредак у сарадњи".
Листа захтева ни најмање није једноставна. Схвата се то у Бриселу, али би требало да се схвати и у оном делу наше јавности који са доста гунђања критизерски посматра тај тренутак када ћемо доћи до позитивне Студије о изводљивости. Јер, да су ствари биле баш тако лаке, питање је зашто у протеклих неколико година није остварена пуна сарадња са Хашким трибуналом. На то, по мени, треба да дође још једно питање: како објаснити да је тако велики помак у сарадњи са Хашким трибуналом учињен у протеклих неколико месеци?
О тези да је Брисел спустио стандарде за Београд у страху од експанзије одређених политичких партија:
- Мислим да нема тога јер су ти стандарди остављени онакви какви јесу, дакле, нису мењани. Мислим да се у Бриселу гледа у целини реалност односа у овој земљи и у региону. Ако се у нечему ЕУ руководи у другачијем нијансирању или формулисању својих стандарда, онда то пре могу бити односи у региону и оно што би могло утицати на стабилност. Више је о томе реч, него што би било разлога да се води рачуна о унутрашњим политичким односима у Србији.
Оспоравања онога што је Влада урадила у протеклих годину дана:
- Део оспоравања онога што је Влада урадила у протеклих годину дана не могу да разумем. Ако погледате озбиљније, то се своди на паушалне оцене, на причу о томе да је нешто могло да се уради брже него што се ради. Може се поставити и питање - зашто у претходном, три пута дужем периоду, није урађено више и брже.
У том оспоравању, заиста неаргументованом, видим један проблем за сáме оспораватеље, а који се састоји у томе што ћемо видети да неке ствари које је Србија добила у протеклих годину дана годинама уназад није имала. Није имала комплетиран институционални систем. Одржавани су избори који су се завршавали неуспесима, што је противречност по себи. Скупштина није била једино место где се гласало, да не помињем случајеве крађе посланичких мандата и то на велико. Било је ратова између институција, између грана власти. Имали сте прилика у којима је Влада рекла да се неће обазирати на одлуке Уставног суда. Било је притисака на медије. Било је свега и свачега.
Да ли је ова Влада све то исправила:
- Део тога је коалициона влада успела да исправи. Није све тешкоће отклонила. Има још много тога, не да би се тај рат добио, јер за то треба више времена, него да би се повео још један озбиљнији рат против корупције и организованог криминала. Али, ипак, важно је да прво доведете институције у ред. Оне су доведене у ред. Далеко од тога да сам потпуно задовољан урађеним, али просто, то је правац у коме једино може да се иде уколико хоћемо заиста да успоставимо један нормалан демократски поредак.
Критичност дела медија према овој Влади:
- Прилике у медијима су једна од ствари којима се нисмо довољно позабавили и која треба да буде уређена делом законски, а делом изнутра. Када је реч о политичком животу, медији треба да га прикажу онаквим какав јесте, а не да га кривотворе. Ако погледате било коју нормалну демократску државу, уочићете гвоздено правило медијског представљања - свако према политичкој снази. Код нас имате медијски простор испуњен личностима које ништа не представљају и никоме не полажу рачуне.
Друго, запрепашћен сам чињеницом колико су поједини медији засути измишљотинама. Треће, у јавном животу и медијима има много говора мржње. Неки од тих медијских посленика и јавних личности, не политички значајнијих, својевремено су указивали на говор мржње и осуђивале га, али изгледа да постоји једна врста говора мржње која је легитимна и једна друга врста која није легитимна. Сваки говор мржње и свака нетолеранција су нелегитимне.
Решење тог проблема:
- Сигурно да ће ствари почети да се мењају набоље уз увођење јаснијих законских правила и уз јасно прихватање европских вредности. Можда је ствари требало више објашњавати, можда је више ваљало посегнути за нечим што је легитимно као утицај, али мислим да има много острашћености у нашем политичком животу и једном делу медија, тако да се ту не би ништа променило. За мене је несхватљиво са којом лакоћом се износе крајње искључиви ставови без икаквог покрића и са којом лакоћом се у јавном животу барата неистинама и измишљотинама.
Став Београда о Косову и Метохији:
- Кажем да постоји један став и један циљ када је реч о суштинским питањима, а да том циљу могу да воде различита средства о којима се увек не слажемо. Али, то ипак није тако обесхрабрујуће као када бих рекао да постоје различити циљеви. Било би боље да их нема, али некад је до њих долазило и када је реч, морам рећи, о неким стварима у вези с Косовом које немају само тактички, већ и стратешки карактер. Узмите план Владе Србије, који је једногласно усвојила скупштина и који је касније у једном делу политичке јавности оспораван и маргинализован. То такође представља проблем, али да поставимо ствари са светлије стране: када је реч о томе да се статус Косова и Метохије види у оквиру Србије и СЦГ, постоји сагласност. Око тог питања смо заиста имали потпуну сагласност.
Дефиниција те сагласности:
- То није тако једноставно, али мислим да није баш ни толико компликовано. Ми се све више, поготово на Балкану, после ратова у последњој деценији, суочавамо са неким атипичним институционалним решењима. Нетипична је и БиХ са својим ентитетима и Државна заједница СЦГ са изузетно великим овлашћењима држава чланица, необичан је и нови аранжман примењен у Македонији кроз Охридски споразум. Свуда наилазимо на нешто потпуно ново, па зашто нешто тако не би било пронађено и када је реч о будућем статусу Косова и Метохије? Најважније је компромисним решењем сачувати стабилност региона, а то је могуће само уколико постојеће границе остану непромењене. Разлике у раду Владе Србије и председника Републике:
- Ја полазим од правила која ту важе. Кад је реч о институцијама, њиховим односима и пракси у демократским државама, сви носиоци власти полажу рачуне ономе коме треба да одговарају - влада скупштини, а председник Републике непосредно бирачима. Ако то уредите на такав начин да се свако креће у оквиру својих надлежности и овлашћења, нема никаквог разлога да се бавите питањем на који начин ради једна или друга власт.
Јер, како се ствари могу посматрати из угла председника Републике, тако се могу посматрати и из угла председника Владе који такође може изнети своје разлоге за незадовољство било политиком или, рецимо, тумачењем Устава, када је реч о председнику Републике. Ја то никад нисам чинио зато што сматрам да смо одговорни онима којима треба да будемо одговорни. А чињеница да не припадамо истим политичким групацијама, лако је решива. Она се разрешава кроз парламент и деловање странака у њему, а не у јавности, поготово не тако да се у страним медијима истичу политичке разлике између председника Владе и председника Републике.
Наведите ми један пример јавног спорења између председника Владе и председника Републике који припадају различитим политичким групацијама. Тога једноставно нема.
Навешћу само један пример. У француском полупредседничком систему, у време док је Ширак био председник, а социјалиста Жоспен председник Владе, то наравно није био случај. Никад нисам видео да се председник Републике и председник Владе расправљају на тај начин. Тако би требало да функционише нормалан демократски систем.
О оценама дела политичке јавности да је Влада спора:
- Мислим да ћете тешко пронаћи неку земљу где би то питање брзине било главна политичка тема. Не ценим брзоплетост и површност. Ценим време, а бескрајне и испразне расправе о брзини као политичкој врлини сматрам расипањем времена, које је можда за ову земљу најдрагоценије.
Стање на политичкој сцени Србије:
- Несумњиво је смиривање на политичкој сцени, али имамо једну врсту непотребне радикализације у периферним стварима. Она се испољава у нечему што нису битна питања и то је чињеница. Узмите неке електронске медије где имате бескрајне и крајње искључиве, а с друге стране, доста опуштене, ноншалантне расправе око питања која уопште нису политички релевантна.
То објашњавам и као одсуство одговорности и као покушај јефтине политичке промоције. Али, на тај начин се не могу остварити озбиљни политички циљеви. Имам разумевања за нешто што је, ма колико да то ретко пратим, елеменат забаве и потребе да се и на тај начин приђе јавности. Али, чини ми се да та врста расправа не садржи у себи ништа забавно. Она је, с једне стране, јалова, с друге стране, незабавна.
Искуства на месту председника СРЈ и председника Владе:
- Искуство на месту председника СРЈ било је посебно зато што је та функција у то време била доста интегративна, доносила је велики део послова које је председник могао да обави захваљујући свом ауторитету. Али, у суштини, те две функције су врло различите. Ово у Влади за мене је сасвим ново искуство.
Да ли је теже бити на једној или другој државној функцији и те како може да зависи од околности у којима се обавља одређена функција. Подсетио бих само на прилике у јесен 2000. године када сам преузео функцију савезног председника. Да није било тих прилика, рекао бих да је теже бити на челу Владе, са свим овлашћењима која она има и, на крају крајева, потребом да се ускладе односи у њој.
Ту долазимо до још једне теме коју сматрам значајним резултатом ове Владе. Ово је прва коалициона влада јер смо до 1990. имали чист једнопартијски систем, а од 1992. године, када Милошевић више није имао потребну већину, добили смо формално вишепартијски систем, а он је у суштини био једнопартијски, са доминацијом социјалиста.
О томе да ли се Влада више бави политичком него привредном проблематиком:
- Ако узмете Владу у целини, рекао бих да то није случај. Видећете, ако погледате, на пример, последњу седницу Владе и неких десетак скупштини предложених закона управо из економске области. По мојој оцени, чак су економска питања доминирала.
Поделе у друштву:
- Постоје две врсте подела. Не треба страховати од оних идеолошких подела у друштву. Оне ће полако остати за нама или ће више остати на једном вербалном плану. Мислим да су Влада Србије и поједине личности у њој доста учиниле да време стално обнављаних грађанских ратова оставимо за собом.
Друга врста подела је једна врста потпуне расутости друштва, окренутости појединаца, многих група и институција властитим проблемима и њиховој неспособности да од властитих проблема виде веће, да схвате да се ти појединачни проблеми не могу решити док се не реше ови крупнији. Тога има много.
Сетим се увек тих несретних спорова са Косова и Метохије. Остао ми је горак утисак са којом су искључивошћу вођени прави ратови око тога ко ће бити директор једне школе у Гораждевцу, месту у којем Срби буквално живе у затворским условима, иза жица. Све се то дешавало у тренутку када је на чело косовске владе дошао Рамуш Харадинај. Таквих примера имате много.
Нови устав:
- Устав је и функционално и симболички нешто што је доказ да ли у једном друштву има консензуса или не. То је, на неки начин, најопипљивији доказ зрелости друштва.
Мислим да ће се ствари покренути са Студијом о изводљивости. Нешто што нисмо успели, а морали смо да решимо сáми, мораће бити постигнуто са Студијом о изводљивости. Било би боље да је другачије, али нека буде и овако, па нека та ствар буде скинута с дневног реда.
Мобтел:
- Јасна је једна ствар: власничка структура Мобтела је спорна. Комисија, коју је формирала Влада, утврдила је већинско учешће државе у Мобтелу. С друге стране, пред арбитражним судом у Цириху ПТТ Србија води спор који такође доводи у питање власничку структуру Мобтела, можда на још неповољнији начин по БК трејд него што је случај са извештајем Владине комисије. Од те две чињенице ми полазимо у овом тренутку.
Представницима Алфа групе предочили смо те чињенице. Али, цела ствар ће бити јасна оног тренутка када уговор између Алфе и БК трејда буде дошао на сто. Тек онда ће се знати о чему је реч. Ми смо у том разговору ставили до знања да ће држава штитити своје интересе онако како их је дефинисала Владина комисија.
Владин пакет је већински. У кратком разговору са представником Алфа групе истакли смо да би било боље да су све ствари претходно рашчишћене, него што се ушло у преговоре пре тога.
Историјско место Зорана Ђинђића:
- Зоран Ђинђић се први прихватио изузетно тешког посла да води једну владу у земљи која чини прве кораке у реформама и демократским променама. Вероватно да су у том тренутку велика енергија и одлучност које је он имао били јако важни да се ствари покрену.
Он се није могао много одржати из објективних и субјективних разлога. Из објективних зато што су прилике биле јако тешке и што су велика очекивања и оптимизам на неки начин спласнули. Али, било је јако важно да се ствари покрену, а смисао за то имала је личност као што је био Зоран Ђинђић. Он је реформе доживљавао на један помало револуционаран начин. Али, Ђинђић је представљао у том прекретничком моменту једну личност која је са својом невероватном енергијом била јако важна.
Сарадња са Хашким трибуналом:
- Свакако да ће на плану нечега што се постављало као главна препрека и услов свих услова - а то је сарадња са Хашким трибуналом - бити још значајних напредака и да ће се ствари решити, да ћемо испунити тај услов који се зове "значајан напредак у сарадњи".
Листа захтева ни најмање није једноставна. Схвата се то у Бриселу, али би требало да се схвати и у оном делу наше јавности који са доста гунђања критизерски посматра тај тренутак када ћемо доћи до позитивне Студије о изводљивости. Јер, да су ствари биле баш тако лаке, питање је зашто у протеклих неколико година није остварена пуна сарадња са Хашким трибуналом. На то, по мени, треба да дође још једно питање: како објаснити да је тако велики помак у сарадњи са Хашким трибуналом учињен у протеклих неколико месеци?
О тези да је Брисел спустио стандарде за Београд у страху од експанзије одређених политичких партија:
- Мислим да нема тога јер су ти стандарди остављени онакви какви јесу, дакле, нису мењани. Мислим да се у Бриселу гледа у целини реалност односа у овој земљи и у региону. Ако се у нечему ЕУ руководи у другачијем нијансирању или формулисању својих стандарда, онда то пре могу бити односи у региону и оно што би могло утицати на стабилност. Више је о томе реч, него што би било разлога да се води рачуна о унутрашњим политичким односима у Србији.
Оспоравања онога што је Влада урадила у протеклих годину дана:
- Део оспоравања онога што је Влада урадила у протеклих годину дана не могу да разумем. Ако погледате озбиљније, то се своди на паушалне оцене, на причу о томе да је нешто могло да се уради брже него што се ради. Може се поставити и питање - зашто у претходном, три пута дужем периоду, није урађено више и брже.
У том оспоравању, заиста неаргументованом, видим један проблем за сáме оспораватеље, а који се састоји у томе што ћемо видети да неке ствари које је Србија добила у протеклих годину дана годинама уназад није имала. Није имала комплетиран институционални систем. Одржавани су избори који су се завршавали неуспесима, што је противречност по себи. Скупштина није била једино место где се гласало, да не помињем случајеве крађе посланичких мандата и то на велико. Било је ратова између институција, између грана власти. Имали сте прилика у којима је Влада рекла да се неће обазирати на одлуке Уставног суда. Било је притисака на медије. Било је свега и свачега.
Да ли је ова Влада све то исправила:
- Део тога је коалициона влада успела да исправи. Није све тешкоће отклонила. Има још много тога, не да би се тај рат добио, јер за то треба више времена, него да би се повео још један озбиљнији рат против корупције и организованог криминала. Али, ипак, важно је да прво доведете институције у ред. Оне су доведене у ред. Далеко од тога да сам потпуно задовољан урађеним, али просто, то је правац у коме једино може да се иде уколико хоћемо заиста да успоставимо један нормалан демократски поредак.
Критичност дела медија према овој Влади:
- Прилике у медијима су једна од ствари којима се нисмо довољно позабавили и која треба да буде уређена делом законски, а делом изнутра. Када је реч о политичком животу, медији треба да га прикажу онаквим какав јесте, а не да га кривотворе. Ако погледате било коју нормалну демократску државу, уочићете гвоздено правило медијског представљања - свако према политичкој снази. Код нас имате медијски простор испуњен личностима које ништа не представљају и никоме не полажу рачуне.
Друго, запрепашћен сам чињеницом колико су поједини медији засути измишљотинама. Треће, у јавном животу и медијима има много говора мржње. Неки од тих медијских посленика и јавних личности, не политички значајнијих, својевремено су указивали на говор мржње и осуђивале га, али изгледа да постоји једна врста говора мржње која је легитимна и једна друга врста која није легитимна. Сваки говор мржње и свака нетолеранција су нелегитимне.
Решење тог проблема:
- Сигурно да ће ствари почети да се мењају набоље уз увођење јаснијих законских правила и уз јасно прихватање европских вредности. Можда је ствари требало више објашњавати, можда је више ваљало посегнути за нечим што је легитимно као утицај, али мислим да има много острашћености у нашем политичком животу и једном делу медија, тако да се ту не би ништа променило. За мене је несхватљиво са којом лакоћом се износе крајње искључиви ставови без икаквог покрића и са којом лакоћом се у јавном животу барата неистинама и измишљотинама.
Став Београда о Косову и Метохији:
- Кажем да постоји један став и један циљ када је реч о суштинским питањима, а да том циљу могу да воде различита средства о којима се увек не слажемо. Али, то ипак није тако обесхрабрујуће као када бих рекао да постоје различити циљеви. Било би боље да их нема, али некад је до њих долазило и када је реч, морам рећи, о неким стварима у вези с Косовом које немају само тактички, већ и стратешки карактер. Узмите план Владе Србије, који је једногласно усвојила скупштина и који је касније у једном делу политичке јавности оспораван и маргинализован. То такође представља проблем, али да поставимо ствари са светлије стране: када је реч о томе да се статус Косова и Метохије види у оквиру Србије и СЦГ, постоји сагласност. Око тог питања смо заиста имали потпуну сагласност.
Дефиниција те сагласности:
- То није тако једноставно, али мислим да није баш ни толико компликовано. Ми се све више, поготово на Балкану, после ратова у последњој деценији, суочавамо са неким атипичним институционалним решењима. Нетипична је и БиХ са својим ентитетима и Државна заједница СЦГ са изузетно великим овлашћењима држава чланица, необичан је и нови аранжман примењен у Македонији кроз Охридски споразум. Свуда наилазимо на нешто потпуно ново, па зашто нешто тако не би било пронађено и када је реч о будућем статусу Косова и Метохије? Најважније је компромисним решењем сачувати стабилност региона, а то је могуће само уколико постојеће границе остану непромењене. Разлике у раду Владе Србије и председника Републике:
- Ја полазим од правила која ту важе. Кад је реч о институцијама, њиховим односима и пракси у демократским државама, сви носиоци власти полажу рачуне ономе коме треба да одговарају - влада скупштини, а председник Републике непосредно бирачима. Ако то уредите на такав начин да се свако креће у оквиру својих надлежности и овлашћења, нема никаквог разлога да се бавите питањем на који начин ради једна или друга власт.
Јер, како се ствари могу посматрати из угла председника Републике, тако се могу посматрати и из угла председника Владе који такође може изнети своје разлоге за незадовољство било политиком или, рецимо, тумачењем Устава, када је реч о председнику Републике. Ја то никад нисам чинио зато што сматрам да смо одговорни онима којима треба да будемо одговорни. А чињеница да не припадамо истим политичким групацијама, лако је решива. Она се разрешава кроз парламент и деловање странака у њему, а не у јавности, поготово не тако да се у страним медијима истичу политичке разлике између председника Владе и председника Републике.
Наведите ми један пример јавног спорења између председника Владе и председника Републике који припадају различитим политичким групацијама. Тога једноставно нема.
Навешћу само један пример. У француском полупредседничком систему, у време док је Ширак био председник, а социјалиста Жоспен председник Владе, то наравно није био случај. Никад нисам видео да се председник Републике и председник Владе расправљају на тај начин. Тако би требало да функционише нормалан демократски систем.
О оценама дела политичке јавности да је Влада спора:
- Мислим да ћете тешко пронаћи неку земљу где би то питање брзине било главна политичка тема. Не ценим брзоплетост и површност. Ценим време, а бескрајне и испразне расправе о брзини као политичкој врлини сматрам расипањем времена, које је можда за ову земљу најдрагоценије.
Стање на политичкој сцени Србије:
- Несумњиво је смиривање на политичкој сцени, али имамо једну врсту непотребне радикализације у периферним стварима. Она се испољава у нечему што нису битна питања и то је чињеница. Узмите неке електронске медије где имате бескрајне и крајње искључиве, а с друге стране, доста опуштене, ноншалантне расправе око питања која уопште нису политички релевантна.
То објашњавам и као одсуство одговорности и као покушај јефтине политичке промоције. Али, на тај начин се не могу остварити озбиљни политички циљеви. Имам разумевања за нешто што је, ма колико да то ретко пратим, елеменат забаве и потребе да се и на тај начин приђе јавности. Али, чини ми се да та врста расправа не садржи у себи ништа забавно. Она је, с једне стране, јалова, с друге стране, незабавна.
Искуства на месту председника СРЈ и председника Владе:
- Искуство на месту председника СРЈ било је посебно зато што је та функција у то време била доста интегративна, доносила је велики део послова које је председник могао да обави захваљујући свом ауторитету. Али, у суштини, те две функције су врло различите. Ово у Влади за мене је сасвим ново искуство.
Да ли је теже бити на једној или другој државној функцији и те како може да зависи од околности у којима се обавља одређена функција. Подсетио бих само на прилике у јесен 2000. године када сам преузео функцију савезног председника. Да није било тих прилика, рекао бих да је теже бити на челу Владе, са свим овлашћењима која она има и, на крају крајева, потребом да се ускладе односи у њој.
Ту долазимо до још једне теме коју сматрам значајним резултатом ове Владе. Ово је прва коалициона влада јер смо до 1990. имали чист једнопартијски систем, а од 1992. године, када Милошевић више није имао потребну већину, добили смо формално вишепартијски систем, а он је у суштини био једнопартијски, са доминацијом социјалиста.
О томе да ли се Влада више бави политичком него привредном проблематиком:
- Ако узмете Владу у целини, рекао бих да то није случај. Видећете, ако погледате, на пример, последњу седницу Владе и неких десетак скупштини предложених закона управо из економске области. По мојој оцени, чак су економска питања доминирала.
Поделе у друштву:
- Постоје две врсте подела. Не треба страховати од оних идеолошких подела у друштву. Оне ће полако остати за нама или ће више остати на једном вербалном плану. Мислим да су Влада Србије и поједине личности у њој доста учиниле да време стално обнављаних грађанских ратова оставимо за собом.
Друга врста подела је једна врста потпуне расутости друштва, окренутости појединаца, многих група и институција властитим проблемима и њиховој неспособности да од властитих проблема виде веће, да схвате да се ти појединачни проблеми не могу решити док се не реше ови крупнији. Тога има много.
Сетим се увек тих несретних спорова са Косова и Метохије. Остао ми је горак утисак са којом су искључивошћу вођени прави ратови око тога ко ће бити директор једне школе у Гораждевцу, месту у којем Срби буквално живе у затворским условима, иза жица. Све се то дешавало у тренутку када је на чело косовске владе дошао Рамуш Харадинај. Таквих примера имате много.
Нови устав:
- Устав је и функционално и симболички нешто што је доказ да ли у једном друштву има консензуса или не. То је, на неки начин, најопипљивији доказ зрелости друштва.
Мислим да ће се ствари покренути са Студијом о изводљивости. Нешто што нисмо успели, а морали смо да решимо сáми, мораће бити постигнуто са Студијом о изводљивости. Било би боље да је другачије, али нека буде и овако, па нека та ствар буде скинута с дневног реда.
Мобтел:
- Јасна је једна ствар: власничка структура Мобтела је спорна. Комисија, коју је формирала Влада, утврдила је већинско учешће државе у Мобтелу. С друге стране, пред арбитражним судом у Цириху ПТТ Србија води спор који такође доводи у питање власничку структуру Мобтела, можда на још неповољнији начин по БК трејд него што је случај са извештајем Владине комисије. Од те две чињенице ми полазимо у овом тренутку.
Представницима Алфа групе предочили смо те чињенице. Али, цела ствар ће бити јасна оног тренутка када уговор између Алфе и БК трејда буде дошао на сто. Тек онда ће се знати о чему је реч. Ми смо у том разговору ставили до знања да ће држава штитити своје интересе онако како их је дефинисала Владина комисија.
Владин пакет је већински. У кратком разговору са представником Алфа групе истакли смо да би било боље да су све ствари претходно рашчишћене, него што се ушло у преговоре пре тога.
Историјско место Зорана Ђинђића:
- Зоран Ђинђић се први прихватио изузетно тешког посла да води једну владу у земљи која чини прве кораке у реформама и демократским променама. Вероватно да су у том тренутку велика енергија и одлучност које је он имао били јако важни да се ствари покрену.
Он се није могао много одржати из објективних и субјективних разлога. Из објективних зато што су прилике биле јако тешке и што су велика очекивања и оптимизам на неки начин спласнули. Али, било је јако важно да се ствари покрену, а смисао за то имала је личност као што је био Зоран Ђинђић. Он је реформе доживљавао на један помало револуционаран начин. Али, Ђинђић је представљао у том прекретничком моменту једну личност која је са својом невероватном енергијом била јако важна.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања