П:
О:
Читај ми
Архива Николе Тесле у регистру светске баштине УНЕСКО-а
Београд,
28. октобар 2003.
Архива Николе Тесле у Београду уврштена је почетком септембра у светски регистар документарних збирки УНЕСКО-а "Памћење света", чиме је Србија и Црна Гора постала 45. земља укључена у тај регистар, установљен као пандан светском регистру непокретних споменика културе.
Николa Теслa
Поводом укључења документације једног од највећих светских истраживача и научника на подручју електротехнике у УНЕСКО-в регистар, а Србије и Црне Горе на листу 45 земаља које поседују документе од универзалне вредности, у Музеју Николе Тесле у Београду одржана је конференција за новинаре, са које је Танјуг известио.
Уврштавање Теслине збирке - колекције рукописа, фотографија, научне и патентне документације, преписке и личних докумената који су после Теслине смрти, 1943. године, из Њујорка пренети у Београд, по речима министра иностраних послова Србије и Црне Горе Горана Свилановића представља "признање нашем генијалном научнику и проналазачу, али и нашој земљи".
"Србија и Црна Гора високо уважава ово признање које значи и приближавање СЦГ свету и приближавање света нама", казао је Свилановић, истичући да је Теслина архива, од око 160.000 страница докумената и више од хиљаду фотографија, данас у регистру "Памћење света" заједно са француском декларацијом о правима човека и грађанина из 1789. године, колекцијама Шубертових и Шопенових дела, Гетеових рукописа, Бетовеновом "Деветом симфонијом", рукописима Николе Коперника, Гутенберговом Библијом.
Председник Комисије за сарадњу са УНЕСКО-м Јован Ћирилов истакао је да годину дана уочи обележавања двеста година модерне српске државе можемо рећи да је мало ко обележио тај период као Никола Тесла.
Директор Музеја Николе Тесле Марија Шешић подсетила је на живот и дело славног научника, најављујући да ће Теслина архива до краја 2004. године бити у целости пребачене на микрофилмове, а документа славног научника, која су и данас инспирација многим научницима, бити доступна и преко интернета.
Тесла, син православног свештеника, рођен у селу Смиљану код Госпића 10. јула 1856. године, постао је познат по изумима, патентима - усавршавањима електромотора, генератора, трансформатора, и по примени наизменичне електричне струје. Као признање научном великану, јединица за магнетно поље је 1956. добила назив тесла (Т), а име Николе Тесле нашло се и у одабраном друштву великих људи по којима су именована брда на Месецу.
Тесла је у САД, где је живео од 1884. године, остварио највећи број својих изума и око 700 патената.
На основу његовог патента наизменичне струје (1888) саграђена је велика хидроцентрала на Нијагари, а Тесла је био истраживачки визионар на пољу изучавања наелектрисаних честица, електромагнетских зрачења и проводника, из чега су данас настали модерни системи радио-комуникација, телевизије, роботике, даљинског управљања.
Сматрају га и "праоцем" модерних оружја, као што су крстарећи пројектили, теледиригована пловила (прво је конструисао 1898. године, представивши бродић-играчку на даљинско управљање у њујоршком Централ парку), па чак и америчког програма свемирског наоружања "Рат звезда".
Његов рад копирао је и Ђулијелмо Маркони који је успоставио прву радиотелеграфску везу Европе и Америке, али је после дуготрајног судског процеса амерички суд Марконија прогласио плагијатором.
Део научника, такође, сматра и да је изум X-зрака неоправдано приписан Вилхелму Конраду Рентгену, а не Тесли, иако су Маркони и Рентген добили Нобелову награду која Тесли никад није додељена.
Уврштавање Теслине збирке - колекције рукописа, фотографија, научне и патентне документације, преписке и личних докумената који су после Теслине смрти, 1943. године, из Њујорка пренети у Београд, по речима министра иностраних послова Србије и Црне Горе Горана Свилановића представља "признање нашем генијалном научнику и проналазачу, али и нашој земљи".
"Србија и Црна Гора високо уважава ово признање које значи и приближавање СЦГ свету и приближавање света нама", казао је Свилановић, истичући да је Теслина архива, од око 160.000 страница докумената и више од хиљаду фотографија, данас у регистру "Памћење света" заједно са француском декларацијом о правима човека и грађанина из 1789. године, колекцијама Шубертових и Шопенових дела, Гетеових рукописа, Бетовеновом "Деветом симфонијом", рукописима Николе Коперника, Гутенберговом Библијом.
Председник Комисије за сарадњу са УНЕСКО-м Јован Ћирилов истакао је да годину дана уочи обележавања двеста година модерне српске државе можемо рећи да је мало ко обележио тај период као Никола Тесла.
Директор Музеја Николе Тесле Марија Шешић подсетила је на живот и дело славног научника, најављујући да ће Теслина архива до краја 2004. године бити у целости пребачене на микрофилмове, а документа славног научника, која су и данас инспирација многим научницима, бити доступна и преко интернета.
Тесла, син православног свештеника, рођен у селу Смиљану код Госпића 10. јула 1856. године, постао је познат по изумима, патентима - усавршавањима електромотора, генератора, трансформатора, и по примени наизменичне електричне струје. Као признање научном великану, јединица за магнетно поље је 1956. добила назив тесла (Т), а име Николе Тесле нашло се и у одабраном друштву великих људи по којима су именована брда на Месецу.
Тесла је у САД, где је живео од 1884. године, остварио највећи број својих изума и око 700 патената.
На основу његовог патента наизменичне струје (1888) саграђена је велика хидроцентрала на Нијагари, а Тесла је био истраживачки визионар на пољу изучавања наелектрисаних честица, електромагнетских зрачења и проводника, из чега су данас настали модерни системи радио-комуникација, телевизије, роботике, даљинског управљања.
Сматрају га и "праоцем" модерних оружја, као што су крстарећи пројектили, теледиригована пловила (прво је конструисао 1898. године, представивши бродић-играчку на даљинско управљање у њујоршком Централ парку), па чак и америчког програма свемирског наоружања "Рат звезда".
Његов рад копирао је и Ђулијелмо Маркони који је успоставио прву радиотелеграфску везу Европе и Америке, али је после дуготрајног судског процеса амерички суд Марконија прогласио плагијатором.
Део научника, такође, сматра и да је изум X-зрака неоправдано приписан Вилхелму Конраду Рентгену, а не Тесли, иако су Маркони и Рентген добили Нобелову награду која Тесли никад није додељена.
-
Горњи Адровац, 18. новембар 2024.Обнова Цркве Свете Тројице у Горњем Адровцу до 2026. године
-
Београд, 16. новембар 2024.Чврсто укорењена духовна и културна сарадња Србије и Русије
-
Београд, 13. новембар 2024.Обележена 20-годишњица постојања Форума словенских култура
-
Београд, 13. новембар 2024.Интензивна сарадња Србије и Руске Федерације у области културе
-
Београд, 12. новембар 2024.Отворен 5. билатерални међуверски дијалог Србије и Индонезије
-
Београд/Темишвар, 8. новембар 2024.Српску културу немогуће замислити без доприноса Срба из Румуније
-
Београд, 28. октобар 2024.Саучешће Селаковића поводом смрти књижевника Радослава...
-
Београд, 24. октобар 2024.Законским одредбама решити проблеме у функционисању театара у...
-
Београд, 21. октобар 2024.Представљање издавачке продукције Републике Српске на Сајму...
-
Београд, 21. октобар 2024.Обележена 80-годишњица „Филмских новостиˮ