П:
О:
Читај ми
Србија ће испунити све обавезе према лицима која су добровољно отишла у Хаг
Београд,
26. март 2005.
Министар правде у Влади Републике Србије Зоран Стојковић рекао је интервјуу дневном листу "Политика" да је држава од почетка стајала иза својих грађана, оптуженим пред Хашким трибуналом, вероватно би многи од њих знатно раније, и то добровољно, отпутовали у Хаг. Према његовим речима, ова Влада ће учинити све да притвореницима у Шевенингену, као и њиховим породицама овде у земљи пружи сваку врсту помоћи јер то чине све земље у свету, независно од тога који прекршај направе њихови грађани на територији неке друге државе.
Шта је конкретно Влада урадила на том пољу?
– Познато је да су издвојена одређена средства у буџету за помоћ породицама хашких оптуженика, као и за саме оптуженике док су у затвору. Доскора нису чак добијали ни дневну штампу. После недавног боравка у Хагу предложио сам Влади Србије да се при нашој амбасади у Хагу постави једно лице које ће бити задужено само за контакте са затвореницима.
Ако поредите вашу ранију и садашњу посету, да ли је било разлике?
– Разлика је огромна. Већ у првим контактима са судијама видело се да нас много више уважавају као државу. Тренутно се тамо налази 27 наших грађана и у контактима са њима уверио сам се да се много боље осећају, независно од оптужнице, кад се увере да их држава није заборавила и запоставила.
Поново сте дали гаранције за пуштање на слободу неких лица до суђења?
– До сада смо дали гаранције за сва лица која су отишла добровољно. Поновљене су гаранције и за Војислава Шешеља, иако је у јавности, овде, било неких супротних тврдњи. Ја сам имао обавезу, као министар правде, да пред Трибуналом браним гаранције, односно да потврдим да ћемо испоштовати све што смо обећали.
Када очекујете одговор у вези с гаранцијама датим за Милутиновића, Шаиновића и Ојданића?
– Надам се да ће убрзо бити донета одлука о њиховом пуштању на слободу до суђења. Сигурно је да би и суд лакше пуштао затворенике на слободу да су у Хаг на време отпутовали Лукић и Павковић. Због одуговлачења са њиховим одласком и суд сумња у спремност државе да испуни своје обавезе. Индиректно, они су и кочница за брже пуштање на слободу наших грађана.
Откуда оптужбе да Влада Србије испоручује у Хаг и држављане Републике Српске?
– Ова Влада није испоручила у Хаг ниједног држављанина Републике Српске. Реч је о људима који имају или држављанство Републике Србије или двојно држављанство. Када су у питању лица са двојним држављанством у тим случајевима, наравно, сарађујемо са органима Републике Српске. И генерали Милошевић и Гверо имају наше држављанство. Ни у једном случају до сада нисмо од органа Републике Српске добили адресе на којима се, наводно, крију оптужени у Србији. Све дојаве које су нам прослеђене биле су лажне. Остајем при тврдњи да су се људи добровољно јавили јер имају поверења и у ову Владу и у државу Србију да ће бринути о њима и њиховим породицама.
Шта је са осталима са хашке листе?
– Од нас се потражују и генерали Младић и Ђорђевић. За Ђорђевића се поуздано зна да није у Србији, док о Младићу немамо никаквих података. Очекујем да ће ускоро и Лукић и Павковић испунити своју обавезу, ако не – мораће држава. Што се тиче два брата Лукића, њих тражи Хаг, али и ми због оптужница за злочине у Скелану и Северину. За шест преосталих лица српске националности пореклом из Републике Српске нема никаквих трагова да су из Босне и Херцеговине прешли у Србију. На списку је, наравно, и Горан Хаџић.
Да ли очекујете да ће се неким од оптужених са хашке листе ипак судити у Србији?
– То зависи само од нас, од испуњавања међународних обавеза, али и од квалитета рада нашег судства. ОЕБС ће оценити да ли су наши судови способни за таква суђења и од препоруке њихових стручњака зависиће и одлука суда у Хагу. Сматрам да је наше судство способно за таква суђења, али то треба и да докажемо кроз процесе који су у току.
У којој мери је наше законодавство усаглашено са европским?
– Многи наши закони су већ усаглашени са европским стандардима. У Народној скупштини Србије је већ усвојено 15 закона из области правосуђа. На дневном реду је и шеснаести, а у припреми су и бројне друге измене и допуне постојећих закона. Када је у питању Акциони план за прикључење Европској унији, од 56 закона који би требало да се донесу у Србији, ово Министарство треба да припреми само закон о оснивању независног тела за спровођење акционог програма за борбу против корупције. Што се овог Министарства тиче, све своје обавезе ћемо испунити на време, али нас при том очекује и тежи посао у пракси, ради се о учвршћивању судова и тужилаштава и решавању бројних, нагомиланих кадровских проблема.
Грађани се жале на судије, а судије на лоше материјално стање у судству?
– Много тога је урађено на побољшању материјалног стања у судству, а ускоро ћемо, надам се, решити и проблеме смештаја важних судских институција у Београду. Зграда у Немањиној 9 је додељена овом Министарству и у њу ће, после реновирања, бити смештени Апелациони суд, Врховни суд и Управни суд. После адаптације зграде Беобанке на Зеленом венцу у њој ће радити Прекршајни суд. Тиме ћемо, коначно, решити проблем радног простора за судије. Сличне напоре чинимо у свим већим градовима у Србији како би судство коначно било ефикасније.
– Познато је да су издвојена одређена средства у буџету за помоћ породицама хашких оптуженика, као и за саме оптуженике док су у затвору. Доскора нису чак добијали ни дневну штампу. После недавног боравка у Хагу предложио сам Влади Србије да се при нашој амбасади у Хагу постави једно лице које ће бити задужено само за контакте са затвореницима.
Ако поредите вашу ранију и садашњу посету, да ли је било разлике?
– Разлика је огромна. Већ у првим контактима са судијама видело се да нас много више уважавају као државу. Тренутно се тамо налази 27 наших грађана и у контактима са њима уверио сам се да се много боље осећају, независно од оптужнице, кад се увере да их држава није заборавила и запоставила.
Поново сте дали гаранције за пуштање на слободу неких лица до суђења?
– До сада смо дали гаранције за сва лица која су отишла добровољно. Поновљене су гаранције и за Војислава Шешеља, иако је у јавности, овде, било неких супротних тврдњи. Ја сам имао обавезу, као министар правде, да пред Трибуналом браним гаранције, односно да потврдим да ћемо испоштовати све што смо обећали.
Када очекујете одговор у вези с гаранцијама датим за Милутиновића, Шаиновића и Ојданића?
– Надам се да ће убрзо бити донета одлука о њиховом пуштању на слободу до суђења. Сигурно је да би и суд лакше пуштао затворенике на слободу да су у Хаг на време отпутовали Лукић и Павковић. Због одуговлачења са њиховим одласком и суд сумња у спремност државе да испуни своје обавезе. Индиректно, они су и кочница за брже пуштање на слободу наших грађана.
Откуда оптужбе да Влада Србије испоручује у Хаг и држављане Републике Српске?
– Ова Влада није испоручила у Хаг ниједног држављанина Републике Српске. Реч је о људима који имају или држављанство Републике Србије или двојно држављанство. Када су у питању лица са двојним држављанством у тим случајевима, наравно, сарађујемо са органима Републике Српске. И генерали Милошевић и Гверо имају наше држављанство. Ни у једном случају до сада нисмо од органа Републике Српске добили адресе на којима се, наводно, крију оптужени у Србији. Све дојаве које су нам прослеђене биле су лажне. Остајем при тврдњи да су се људи добровољно јавили јер имају поверења и у ову Владу и у државу Србију да ће бринути о њима и њиховим породицама.
Шта је са осталима са хашке листе?
– Од нас се потражују и генерали Младић и Ђорђевић. За Ђорђевића се поуздано зна да није у Србији, док о Младићу немамо никаквих података. Очекујем да ће ускоро и Лукић и Павковић испунити своју обавезу, ако не – мораће држава. Што се тиче два брата Лукића, њих тражи Хаг, али и ми због оптужница за злочине у Скелану и Северину. За шест преосталих лица српске националности пореклом из Републике Српске нема никаквих трагова да су из Босне и Херцеговине прешли у Србију. На списку је, наравно, и Горан Хаџић.
Да ли очекујете да ће се неким од оптужених са хашке листе ипак судити у Србији?
– То зависи само од нас, од испуњавања међународних обавеза, али и од квалитета рада нашег судства. ОЕБС ће оценити да ли су наши судови способни за таква суђења и од препоруке њихових стручњака зависиће и одлука суда у Хагу. Сматрам да је наше судство способно за таква суђења, али то треба и да докажемо кроз процесе који су у току.
У којој мери је наше законодавство усаглашено са европским?
– Многи наши закони су већ усаглашени са европским стандардима. У Народној скупштини Србије је већ усвојено 15 закона из области правосуђа. На дневном реду је и шеснаести, а у припреми су и бројне друге измене и допуне постојећих закона. Када је у питању Акциони план за прикључење Европској унији, од 56 закона који би требало да се донесу у Србији, ово Министарство треба да припреми само закон о оснивању независног тела за спровођење акционог програма за борбу против корупције. Што се овог Министарства тиче, све своје обавезе ћемо испунити на време, али нас при том очекује и тежи посао у пракси, ради се о учвршћивању судова и тужилаштава и решавању бројних, нагомиланих кадровских проблема.
Грађани се жале на судије, а судије на лоше материјално стање у судству?
– Много тога је урађено на побољшању материјалног стања у судству, а ускоро ћемо, надам се, решити и проблеме смештаја важних судских институција у Београду. Зграда у Немањиној 9 је додељена овом Министарству и у њу ће, после реновирања, бити смештени Апелациони суд, Врховни суд и Управни суд. После адаптације зграде Беобанке на Зеленом венцу у њој ће радити Прекршајни суд. Тиме ћемо, коначно, решити проблем радног простора за судије. Сличне напоре чинимо у свим већим градовима у Србији како би судство коначно било ефикасније.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација