П:
О:
Читај ми
Приватизација савезних медија током године
Београд,
28. март 2005.
Министар културе у Влади Републике Србије Драган Којадиновић најавио је у интервјуу најновијем броју магазина "КорД" да ће у току ове године бити приватизовани, односно понуђени на продају савезни медији - телевизија YU инфо, Радио СЦГ (некадашњи YU Радио), Танјуг, Борба, Југословенски преглед и Филмске новости.
Којадиновић је навео да редакције у којима се налазе савезни медији нису власници зграда и објаснио да су они закупци, без обзира на то какав је то вид закупа, додајући да тим простором газдује Дирекција за имовину Републике Србије.
Кад је реч о приватизацији Танјуга и YU радија, министар је навео да има сазнања о томе да постоје заинтересовани за приватизацију националне агенције.
Намера целе приватизације и свих закона из ове сфере је да се држава, односно, политика измакне и одвоји од медија. Сваки субјект те будуће приватизације је посебна прича и треба направити посебне калкулације за све, шта и како радити, нагласио је Којадиновић и додао да ће држава проценити шта је њен интерес.
Према његовим речима, због тога што многи од државних медија нису профитабилни размишља се о томе да би било добро да у некима од њих држава остане бар 30 одсто сувласник и да настави да их делимично финансира, с обзиром на то да сличних случајева има и у свету.
Министар је додао да би држава могла да финансира дописничку мрежу агенције Танјуг или YU радија и истакао да ће приватизација "Борбе" почети до почетка септембра, а да ће 30 одсто државног капитала у "Вечерњим новостима" бити приватизовано по поступку који ће бити утврђен.
Било је непотребних полемика око судбине "Вечерњих новости". Узалуд је потрошено много времена, речи и емоција. Мислим да је сада свима јасно о чему је реч. Питање "Вечерњих новости" је питање тржишта, а тај лист има највећи тираж. "Вечерње новости" у том савезном пакету за приватизацију нису најважније, рекао је Којадиновић.
Он је подсетио на то да је власничка трансформација тог листа у добром делу већ обављена и прецизирао да ће 30 одсто државног капитала "Новости" бити приватизовано по законом предвиђеном поступку, док ће преостали пакет акција у приватним рукама бити препуштен тржишту, такође у складу са законском процедуром.
Говорећи о решавању питања доделе фреквенција, Којадиновић је навео да Савет за радиодифузију треба да буде конституисан ових дана, и да потом почне са радом.
Према његовим речима, сада се говори о томе да би могло да буде седам националних мрежа, при чему се већ зна које би то телевизије могле да буду.
Министар културе навео је да би било добро да се поред тих седам мрежа, које имају националне фреквенције, отворе и две "тајм шеринг" мреже, које ће, такође, покривати цело тржиште.
На тај начин биће створена могућност да Ви и ја овде у Београду видимо на неком каналу одличну емисију ТВ 5 из Ниша, неке телевизије из Краљева или Трстеника јер ће оне моћи да закупе сат или два времена на једној од те две мреже, објаснио је министар и оценио да би тиме медијско тржиште добило могућности за бржи равој.
Којадиновић је, износећи став да је на медијском тржишту Србије превише штампаних медија, нагласио да треба донети одговарајуће законе и тако створити услове за функционисање тржишног принципа, после чега ће на тржишту остати само они који раде професионално.
Кад је реч о приватизацији Танјуга и YU радија, министар је навео да има сазнања о томе да постоје заинтересовани за приватизацију националне агенције.
Намера целе приватизације и свих закона из ове сфере је да се држава, односно, политика измакне и одвоји од медија. Сваки субјект те будуће приватизације је посебна прича и треба направити посебне калкулације за све, шта и како радити, нагласио је Којадиновић и додао да ће држава проценити шта је њен интерес.
Према његовим речима, због тога што многи од државних медија нису профитабилни размишља се о томе да би било добро да у некима од њих држава остане бар 30 одсто сувласник и да настави да их делимично финансира, с обзиром на то да сличних случајева има и у свету.
Министар је додао да би држава могла да финансира дописничку мрежу агенције Танјуг или YU радија и истакао да ће приватизација "Борбе" почети до почетка септембра, а да ће 30 одсто државног капитала у "Вечерњим новостима" бити приватизовано по поступку који ће бити утврђен.
Било је непотребних полемика око судбине "Вечерњих новости". Узалуд је потрошено много времена, речи и емоција. Мислим да је сада свима јасно о чему је реч. Питање "Вечерњих новости" је питање тржишта, а тај лист има највећи тираж. "Вечерње новости" у том савезном пакету за приватизацију нису најважније, рекао је Којадиновић.
Он је подсетио на то да је власничка трансформација тог листа у добром делу већ обављена и прецизирао да ће 30 одсто државног капитала "Новости" бити приватизовано по законом предвиђеном поступку, док ће преостали пакет акција у приватним рукама бити препуштен тржишту, такође у складу са законском процедуром.
Говорећи о решавању питања доделе фреквенција, Којадиновић је навео да Савет за радиодифузију треба да буде конституисан ових дана, и да потом почне са радом.
Према његовим речима, сада се говори о томе да би могло да буде седам националних мрежа, при чему се већ зна које би то телевизије могле да буду.
Министар културе навео је да би било добро да се поред тих седам мрежа, које имају националне фреквенције, отворе и две "тајм шеринг" мреже, које ће, такође, покривати цело тржиште.
На тај начин биће створена могућност да Ви и ја овде у Београду видимо на неком каналу одличну емисију ТВ 5 из Ниша, неке телевизије из Краљева или Трстеника јер ће оне моћи да закупе сат или два времена на једној од те две мреже, објаснио је министар и оценио да би тиме медијско тржиште добило могућности за бржи равој.
Којадиновић је, износећи став да је на медијском тржишту Србије превише штампаних медија, нагласио да треба донети одговарајуће законе и тако створити услове за функционисање тржишног принципа, после чега ће на тржишту остати само они који раде професионално.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација