Аутор:
msp.gov.rs
Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целини говор Дачића, на 2ВЅ Форуму „Будуће перспективе глобалне безбедносне архитектуре" који се одржава у Будви:
“Господине председниче,
Госпођо председнице,
Екселенције,
Даме и господо,
Велико је задовољство бити овде данас у својству председавајућег Организацији за европску безбедност и сарадњу. Желео бих да се захвалим Министарству спољних послова Црне Горе, и Атлантском савету Црне Горе, на томе што су окупили овако импозантну групу креатора политика, дипломата и других експерата у циљу разговора о некима од горућих питања наше заједничке безбедносне агенде.
Српско председавање ОЕБС-у долази у пресудном тренутку за европску безбедност и ОЕБС. Када је Србија одређена да буде на челу ОЕБС-а у 2015, очекивали смо да ће врхунац нашег председавања бити обележавање четрдесете годишњице Завршног акта из Хелсинкија. Већ деценијама, десет принципа безбедности садржаних у том пионирском документу представљали су камен темељац европске стабилности. Али, прошле године су ти принципи озбиљно угрожени, када смо били сведоци враћања оружаних сукоба у Европу.
Зато уместо да прослављамо историјски тријумф сарадње над сукобима, оличен у Завршном акту из Хелсинкија, и наставимо с радом на визији безбедносне заједнице са Самита у Астани 2010, председавање Србије ОЕБС-у се сада бави дубоком кризом европске безбедности.
Осврнемо ли се у прошлост, јасно је да криза у и око Украјине није дошла „као гром из ведра неба“. Обновљене поделе на релацији Исток-Запад, потхрањене различитим схватањима претњи и безбедносним наративима, већ су неко време у порасту. Конструктивно бављење кључним питањима европске безбедности постало је све теже. Растуће неповерење, узајамно подозрење и политика конфронтације ометају сарадњу чак и у областима од заједничког интереса. Били смо сведоци одсуства напретка у извесном броју кључнх области агенде ОЕБС-а. Од избијања кризе у и око Украјине, сви ови изазови су се само погоршали.
Данас је ситуација на терену у источној Украјини још увек напета. Примирје је крхко, и нарушено свакодневним кршењима, континуираном употребом тешког наоружања, и избијањем сукоба у близини Широкина и Доњецког аеродрома. До сад је више од 6.400 људи изгубило живот у сукобу, а настављају се страдања, како учесника у борбама, тако и цивилног становништва.
Више од 2,1 милиона Украјинаца је побегло из својих домова, од чега је више од 1,3 милиона интерно расељено, а преко 850.000 избегло у суседне земље. Они који остају у областима захваћеним сукобима суочени су са све лошијим хуманитарним условима и по живот опасним ризицима од гранатирања, мина и неексплодираних убојних средстава.
Оваква људска патња која траје је потпуно неприхватљива. Још једном позивам све стране да престану са сукобима, да у доброј вери испуне своје обавезе у складу са споразумима из Минска, и да до решења ове кризе дођу путем дипломатије и дијалога. Морамо да обновимо мир и смањимо тензије, у супротном може доћи до обнављања ескалације сукоба и опасности од веће конфронтације.
Даме и господо,
Поновно учвршћивање европске безбедности ће бити једино могуће ако постигнемо трајно решење кризе у и око Украјине, и заједнички приступимо њеним ширим импликацијама по европску безбедност. Управо ту ОЕБС прави разлику.
ОЕБС има непроцењиву улогу у пружању помоћи за смиривање сукоба и олакшавање политичког процеса. Српско председавање чини све у својој моћи у циљу налажења дипломатског решења кризе на непристрасан, транспарентан и поуздан начин.
Србија за сто доноси своје добре односе са свим кључним актерима, и посвећени смо раду са њима ка постизању овог циља. Наши највиши приоритети јесу спречавање ескалације кризе у већи сукоб, подршка напорима за налажење политичког решења на основу споразума из Минска, као и заштита инклузивног и кооперативног карактера рада ОЕБС-а. Наша сопствена недавна прошлост указује да, упркос многим потешкоћама, можемо да направимо позитивну агенду за будућност, усмерену на сарадњу и помирење.
Трилатерална контакт група високих представника Украјине, Руске Федерације и ОЕБС-а напорно ради на постизању мирног и одрживог решења. Пакета мера за имплементацију који је најавила у Минску 12. фебруара представља најбољи путоказ за обнављање мира у источној Украјини и могућност да се започне с напорима за реконструкцију и помирење. Свеобухватно примирје и повлачење тешког наоружања су највиши приоритети.
Демилитаризација сукоба би омогућила напредак у погледу других кључних корака плана за имплементацију, укључујући обнављање економских веза, одржавање локалних избора и увођење уставне реформе. Успели смо да формирамо четири радне групе за бављење кључним питањима стабилности, политичког процеса, хуманитарним питањима, економским питањима и обновом. Желим да се захвалим амбасадорки Хајди Таљавини, мојој специјалној представници у Украјини и у Трилатералној контакт групи, на неуморним напорима за помоћ странама да пронађу пут до мира.
Специјална посматрачка мисија ОЕБС-а у Украјини чини све што је у њеној моћи да олакша примирје и повлачење тешког наоружања. Заправо, она је једини субјекат који може да прати и верификује овај процес на кредибилан начин. Раније ове године, успели смо да продужимо мандат Мисије за дванаест месеци, до марта 2016. године (ранији мандат је трајао шест месеци), што је омогућило боље планирање. Али не заборавимо да је у питању ненаоружана цивилна мисија која, у суштини, спроводи мировну операцију.