П:
О:
Читај ми
Влада спремна да оконча преговоре са ЕУ до краја 2018. године
Београд,
8. јун 2015.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић указао је данас на то да је отварање приступних преговора са ЕУ историјска шанса и кључно стратешко опредељење Србије, и истакао да је Влада Србије потпуно посвећена овом циљу.
Аутор:
Министарство спољних послова
Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целини излагање Дачића на 15. економском самиту Републике Србије:
„Поштоване даме и господо, Чланови Владе, Потпредседнице Владе, Колеге министри, Премијеру Републике Српске, Ваше екселенције,
Изузетна ми је част да и ове године учествујем на Економском самиту и дубоко сам уверен у то да ће наша данашња размена мишљења бити додатни подстицај развоју стабилности, међусобне сарадње, а тиме и економском напретку како у Републици Србији, тако и у региону у целини.
Република Србија је вољна и спремна да настави са спровођењем реформи које су неопходне у циљу даље трансформације државе и друштва. У том смислу, највиши приоритет Србије је изградња правне државе и успостављање владавине права, као предуслова за привлачење страних инвестиција, као и активирање малог и средњег предузетништва у земљи.
Морам да истакнем да је од нашег последњег сусрета урађен велики део онога што је зацртано у нашем програму. Подсетићу вас на то да је за годину дана рада ове владе у нашу земљу инвестирано 576 милиона евра, што је омогућило отварање 7.437 нових радних места. Како је изјавио наш премијер, у припреми су 62 пројекта, чијом би реализацијом у наредних неколико година страна улагања достигла готово милијарду евра.
Приоритет ове владе јесте да се створе претпоставке и адекватни услови за што интензивнији економски раст и запошљавање, посебно младих, фискалну консолидацију, реструктурирање јавних предузећа, рационализацију и већу ефикасност јавне администрације, унапређење социјалне заштите, образовања и здравства. Земља је суочена са проблемом ниског прираштаја, старења становништва и растућом емиграцијом.
Када је реч о спољнополитичким активностима, акценат је на даљем јачању међународног положаја и угледа Републике Србије. У протеклих годину дана постигнути су значајни резултати како на плану регионалне сарадње, тако и на плану интензивирања дијалога са земљама широм света.
Јасну потврду јачања нашег спољнополитичког положаја свакако представља обављање функције председавајућег ОЕБС-у, које се одвија у веома сложеним међународним околностима, а у којима Република Србија наступа одговорно, непристрасно, у функцији постизања одрживог мира и изналажења трајних решења.
Србија има јасан став да се само кроз отворен и континуирани дијалог могу превазићи отворена питања и тиме пружити допринос успостављању стабилног, економски повезаног и у пуној мери сарадњи окренутог региона. Мислим да смо сви ми у региону свесни да само заједничким радом и наступом можемо остварити конкретне помаке у сарадњи, који ће, пре свега, имати позитивне ефекте по наше грађане.
Отварање приступних преговора са Европском унијом је историјска шанса и наше кључно стратешко опредељење. Влада Србије је потпуно посвећена овом циљу и спремна да оконча приступне преговоре до краја свог мандата 2018. године. Очекујемо да би, у том случају, Србија до 2020. године могла да постане пуноправна чланица ЕУ.
Европска перспектива је кључни фактор који је омогућио успех дијалога Београда и Приштине. Успешност овог дијалога показала је, с једне стране, да политика проширења и даље представља снажну мотивациону снагу за западни Балкан, а са друге стране потврдила ЕУ као међународни фактор који је у стању да решава отворена питања и суштински значајно доприноси ширењу стабилности и безбедности.
У досадашњем процесу дијалога, Београд је у последњих неколико месеци потписао споразум о правосуђу, донео имплементациони план о правосуђу, постигао договоре о цивилној заштити и општинским буџетима, а представници Срба су се вратили у парламент и владу у Приштини.
Од 15 тачака бриселског споразума, Београд је испунио све што је била његова обавеза. Шест тачака које се тичу српске заједнице нису испуњене. Србија жели да разговара о српској заједници на Косову и Метохији.
Увек смо на тај разговор били спремни јер је то егзистенцијално питање за нас, с обзиром на то да ЗСО видимо управо као механизам који ће обезбедити заштиту права српског народа који живи на Косову и Метохији. Мислим да је свима јасно да од ЕУ и њених институција не очекујемо никаква попуштања у контексту испуњавања критеријума за чланство. Спремни смо на продубљену сарадњу у циљу убрзања европске интеграције региона. Истовремено, сматрамо значајним да на том путу свако напредује у складу са сопственим заслугама, без наметнутог уједначавања темпа.
Регионална сарадња, јачање односа са суседима, као и наставак политике помирења јесу међу спољнополитичким приоритетима Србије, који се остварују и активним учешћем у бројним регионалним иницијативама, форумима и процесима. Успешна и развијена регионална сарадња значајно доприноси стратешком спољнополитичком приоритету Републике Србије – чланству у ЕУ.
Када велике светске компаније разматрају могућност за улагање, посматрају и анализирају регион у целини.
Зато је заједнички интерес свих нас у Србији и на западном Балкану спровођење успешних реформи с циљем да се успоставе ефикасни економски системи који ће омогућити подизање животног стандарда и свеопштег квалитета живота. То наравно није могуће без инфраструктурног повезивања на нивоу региона, и зато је од изузетног значаја подршка ЕУ изградњи инфраструктурних пројеката, са циљем повезивања региона у области транспорта и енергетике, што ће допринети повећању атрактивности региона за инвестирање.
У том смислу, поздрављамо најаву Европске комисије да у периоду 2014–2020 искористи милијарду евра из ИПА фондова за инфраструктурне пројекте за шест корисника ИПА на западном Балкану, као и намеру да се до 2020. године, у комбинацији европских фондова и фондова финансијских институција, привуче приватни капитал који би обезбедио финансирање инфраструктурних пројеката на западном Балкану у вредности од најмање 10 милијарди евра.
Дубоко сам уверен у то да је неопходан још већи ангажман свих наших потенцијала, укључујући и дипломатију, ради заштите економских интереса државе, промоције привреде, као и интензивирања економских односа са другим земљама. С тим у вези, у наредном периоду посебну пажњу посветићемо том циљу.
Поштовани учесници,
захваљујем се на пажњи и желим вам успешан рад“, наводи се у говору Дачића.
„Поштоване даме и господо, Чланови Владе, Потпредседнице Владе, Колеге министри, Премијеру Републике Српске, Ваше екселенције,
Изузетна ми је част да и ове године учествујем на Економском самиту и дубоко сам уверен у то да ће наша данашња размена мишљења бити додатни подстицај развоју стабилности, међусобне сарадње, а тиме и економском напретку како у Републици Србији, тако и у региону у целини.
Република Србија је вољна и спремна да настави са спровођењем реформи које су неопходне у циљу даље трансформације државе и друштва. У том смислу, највиши приоритет Србије је изградња правне државе и успостављање владавине права, као предуслова за привлачење страних инвестиција, као и активирање малог и средњег предузетништва у земљи.
Морам да истакнем да је од нашег последњег сусрета урађен велики део онога што је зацртано у нашем програму. Подсетићу вас на то да је за годину дана рада ове владе у нашу земљу инвестирано 576 милиона евра, што је омогућило отварање 7.437 нових радних места. Како је изјавио наш премијер, у припреми су 62 пројекта, чијом би реализацијом у наредних неколико година страна улагања достигла готово милијарду евра.
Приоритет ове владе јесте да се створе претпоставке и адекватни услови за што интензивнији економски раст и запошљавање, посебно младих, фискалну консолидацију, реструктурирање јавних предузећа, рационализацију и већу ефикасност јавне администрације, унапређење социјалне заштите, образовања и здравства. Земља је суочена са проблемом ниског прираштаја, старења становништва и растућом емиграцијом.
Када је реч о спољнополитичким активностима, акценат је на даљем јачању међународног положаја и угледа Републике Србије. У протеклих годину дана постигнути су значајни резултати како на плану регионалне сарадње, тако и на плану интензивирања дијалога са земљама широм света.
Јасну потврду јачања нашег спољнополитичког положаја свакако представља обављање функције председавајућег ОЕБС-у, које се одвија у веома сложеним међународним околностима, а у којима Република Србија наступа одговорно, непристрасно, у функцији постизања одрживог мира и изналажења трајних решења.
Србија има јасан став да се само кроз отворен и континуирани дијалог могу превазићи отворена питања и тиме пружити допринос успостављању стабилног, економски повезаног и у пуној мери сарадњи окренутог региона. Мислим да смо сви ми у региону свесни да само заједничким радом и наступом можемо остварити конкретне помаке у сарадњи, који ће, пре свега, имати позитивне ефекте по наше грађане.
Отварање приступних преговора са Европском унијом је историјска шанса и наше кључно стратешко опредељење. Влада Србије је потпуно посвећена овом циљу и спремна да оконча приступне преговоре до краја свог мандата 2018. године. Очекујемо да би, у том случају, Србија до 2020. године могла да постане пуноправна чланица ЕУ.
Европска перспектива је кључни фактор који је омогућио успех дијалога Београда и Приштине. Успешност овог дијалога показала је, с једне стране, да политика проширења и даље представља снажну мотивациону снагу за западни Балкан, а са друге стране потврдила ЕУ као међународни фактор који је у стању да решава отворена питања и суштински значајно доприноси ширењу стабилности и безбедности.
У досадашњем процесу дијалога, Београд је у последњих неколико месеци потписао споразум о правосуђу, донео имплементациони план о правосуђу, постигао договоре о цивилној заштити и општинским буџетима, а представници Срба су се вратили у парламент и владу у Приштини.
Од 15 тачака бриселског споразума, Београд је испунио све што је била његова обавеза. Шест тачака које се тичу српске заједнице нису испуњене. Србија жели да разговара о српској заједници на Косову и Метохији.
Увек смо на тај разговор били спремни јер је то егзистенцијално питање за нас, с обзиром на то да ЗСО видимо управо као механизам који ће обезбедити заштиту права српског народа који живи на Косову и Метохији. Мислим да је свима јасно да од ЕУ и њених институција не очекујемо никаква попуштања у контексту испуњавања критеријума за чланство. Спремни смо на продубљену сарадњу у циљу убрзања европске интеграције региона. Истовремено, сматрамо значајним да на том путу свако напредује у складу са сопственим заслугама, без наметнутог уједначавања темпа.
Регионална сарадња, јачање односа са суседима, као и наставак политике помирења јесу међу спољнополитичким приоритетима Србије, који се остварују и активним учешћем у бројним регионалним иницијативама, форумима и процесима. Успешна и развијена регионална сарадња значајно доприноси стратешком спољнополитичком приоритету Републике Србије – чланству у ЕУ.
Када велике светске компаније разматрају могућност за улагање, посматрају и анализирају регион у целини.
Зато је заједнички интерес свих нас у Србији и на западном Балкану спровођење успешних реформи с циљем да се успоставе ефикасни економски системи који ће омогућити подизање животног стандарда и свеопштег квалитета живота. То наравно није могуће без инфраструктурног повезивања на нивоу региона, и зато је од изузетног значаја подршка ЕУ изградњи инфраструктурних пројеката, са циљем повезивања региона у области транспорта и енергетике, што ће допринети повећању атрактивности региона за инвестирање.
У том смислу, поздрављамо најаву Европске комисије да у периоду 2014–2020 искористи милијарду евра из ИПА фондова за инфраструктурне пројекте за шест корисника ИПА на западном Балкану, као и намеру да се до 2020. године, у комбинацији европских фондова и фондова финансијских институција, привуче приватни капитал који би обезбедио финансирање инфраструктурних пројеката на западном Балкану у вредности од најмање 10 милијарди евра.
Дубоко сам уверен у то да је неопходан још већи ангажман свих наших потенцијала, укључујући и дипломатију, ради заштите економских интереса државе, промоције привреде, као и интензивирања економских односа са другим земљама. С тим у вези, у наредном периоду посебну пажњу посветићемо том циљу.
Поштовани учесници,
захваљујем се на пажњи и желим вам успешан рад“, наводи се у говору Дачића.
-
Београд/Беч, 15. септембар 2024.Вулин присуствовао свечаној академији у Бечу поводом Дана...
-
Београд/Хонгконг, 14. септембар 2024.Договорен низ активности Србије и Кине у области унутрашњих...
-
Београд/Хонгконг, 14. септембар 2024.Сарадња Србије и Хонгконга у областима од заједничког интереса
-
Београд/Хонгконг, 13. септембар 2024.Велике перспективе за сарадњу са Хонгконгом у области...
-
Београд, 13. септембар 2024.Школски полицајци и убудуће присутни у свим школама
-
Београд, 13. септембар 2024.Сарадња Србије и Белорусије на високом нивоу
-
Београд/Шенџен, 12. септембар 2024.Потврђено стратешко партнерство Србије и Кине
-
Београд/Шенџен, 12. септембар 2024.Од 1. октобра нова авио-линија од Београда до Гуангџоуа
-
Београд/Шенџен, 12. септембар 2024.Нове технологије компаније „Хуавејˮ за унапређење рада полиције
-
Београд/Санкт Петербург, 12. септембар 2024.Стратешко партнерство темељ све интензивније економске и...