П:
О:
Читај ми
У овој години 28.187 захтева за азил
Београд,
19. јун 2015.
Министар унутрашњих послова у Влади Републике Србије Небојша Стефановић и шеф Канцеларије Високог комесаријата УН за избеглице у Србији (УНХЦР) Ханс Фридрих Шодер оценили су данас да најава Мађарске о подизању ограде дуж границе са Србијом није решење проблема миграната.
Ханс Фридрих Шодер и Небојша Стефановић
Стефановић је на конференцији за новинаре са Шодером, одржаној поводом обележавања 20. јуна – Светског дана избеглица, истакао да свака држава има право да решава проблеме на начин на који мисли да је најбољи за њене становништво.
Он је пренео да је разговарао са министром унутрашњих послова Мађарске Шандором Пинтером о овој теми, и додао да МУП ни у једном разговору није имао информације да ће таква ограда бити постављена.
Према његовим речима, током састанка је било речи о ономе што полиције двеју земаља могу да ураде, а то су заједничке патроле на граници, спречавање илегалног преласка државне границе и упућивање неких додатних снага које би олакшале да све буде у складу са законом.
Србија ће, како је поручио, свакако да учинити све што може да буде и даље добар и поуздан партнер.
Стефановић је саопштио да је од почетка 2015. године, 28.187 особа изразило намеру да тражи азил у Србији, при чему су најбројнији држављани Сирије, Авганистана, Ирака, Сомалије и Пакистана.
Наша земља је 2008. године имала 77 захтева за азил, 2013. године је било 5.000 захтева, током 2014. године је тај број порастао на 16.490, а током 2015. године је 28.187 људи је изразило намеру да затражи азил у Србији, поновио је он.
Према његовим речима, највећи број њих не жели да се задржи суштински у Србији и само мањина кроз систем азила остаје овде, али је за сваког избеглицу Србија дужна да обезбеди нека средства, због чега тражимо помоћ од УН, али и од ЕУ.
Он је предочио да је са азилантима био минимални број инцидената, и да Србија остаје посвећена решавању тог проблема.
Министар је подсетио на то да је полиција ухапсила више десетина лица који су оганизатори кријумчарења људи и запленила неколико стотина возила, чиме је послала јасну поруку да ће спречити сваког у извршењу овог кривичног дела.
Шодер је поновио да би подизање ограде само погоршало овакву ситуацију јер би избеглице могле данима да остану на једном месту без могућности да се покрену даље, а онда би могле да се обрате кријумчарима, криминалцима или нађу неке друге, теже путеве, чиме се отежава и онако већ тешка ситуација.
Он је указао на то да УНХЦР заговара регуларну, организовану заштиту избеглица.
УНХЦР је забринут због ових догађања. Сматрамо да свака држава има право да управља својим границама и да контролише људе који улазе преко њене границе и који су на њеној територији, али истовремено морамо имати у виду потребе угрожених избеглица и да се њихова права поштују, истакао је Шодер.
Према његовим речима, избеглице морају имати приступ заштити која им је потребна због тога што се налазе у иначе тешкој ситуацији.
Он је пренео да је разговарао са министром унутрашњих послова Мађарске Шандором Пинтером о овој теми, и додао да МУП ни у једном разговору није имао информације да ће таква ограда бити постављена.
Према његовим речима, током састанка је било речи о ономе што полиције двеју земаља могу да ураде, а то су заједничке патроле на граници, спречавање илегалног преласка државне границе и упућивање неких додатних снага које би олакшале да све буде у складу са законом.
Србија ће, како је поручио, свакако да учинити све што може да буде и даље добар и поуздан партнер.
Стефановић је саопштио да је од почетка 2015. године, 28.187 особа изразило намеру да тражи азил у Србији, при чему су најбројнији држављани Сирије, Авганистана, Ирака, Сомалије и Пакистана.
Наша земља је 2008. године имала 77 захтева за азил, 2013. године је било 5.000 захтева, током 2014. године је тај број порастао на 16.490, а током 2015. године је 28.187 људи је изразило намеру да затражи азил у Србији, поновио је он.
Према његовим речима, највећи број њих не жели да се задржи суштински у Србији и само мањина кроз систем азила остаје овде, али је за сваког избеглицу Србија дужна да обезбеди нека средства, због чега тражимо помоћ од УН, али и од ЕУ.
Он је предочио да је са азилантима био минимални број инцидената, и да Србија остаје посвећена решавању тог проблема.
Министар је подсетио на то да је полиција ухапсила више десетина лица који су оганизатори кријумчарења људи и запленила неколико стотина возила, чиме је послала јасну поруку да ће спречити сваког у извршењу овог кривичног дела.
Шодер је поновио да би подизање ограде само погоршало овакву ситуацију јер би избеглице могле данима да остану на једном месту без могућности да се покрену даље, а онда би могле да се обрате кријумчарима, криминалцима или нађу неке друге, теже путеве, чиме се отежава и онако већ тешка ситуација.
Он је указао на то да УНХЦР заговара регуларну, организовану заштиту избеглица.
УНХЦР је забринут због ових догађања. Сматрамо да свака држава има право да управља својим границама и да контролише људе који улазе преко њене границе и који су на њеној територији, али истовремено морамо имати у виду потребе угрожених избеглица и да се њихова права поштују, истакао је Шодер.
Према његовим речима, избеглице морају имати приступ заштити која им је потребна због тога што се налазе у иначе тешкој ситуацији.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања