П:
О:
Читај ми
Израел спреман за улагања у Србију
Београд,
1. април 2005.
Министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Милан Париводић у интервјуу за данашње издање листа "Глас јавности" сумирао је утиске након посете делегације Владе Србије и привредника Израелу. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог текста.
Милан Париводић
Области које су фирмама из Израела интересантне за улагања:
- Израелска компанија за петролејску индустрију и рударство "Бејтмен" спремна је на то да уложи 600 милиона долара у Новосадску и Панчевачку рафинерију, као и у "Петрохемију", чиме би постала сувласник наших рафинерија. Такође, "Бејтмен" је заинтересован и за концесије рудника злата и бакра на Црном врху. Компанија "Африка-Израел", која већ гради у Београду пословни објекат вредан 120 милиона евра, жели да, преко концесија, гради путеве. Разговарали смо и са представницима мултинационалних компанија као што су "Рад", који се бави високом технологијом и "Алварион", који већ има одређене послове са "Телекомом". Једна израелска фирма треба да гради хотел са шест спратова изнад, а три испод земље, у Рајићевој улици, али постоје одређени проблеми археолошке природе. Процене су да би израелске компаније у Србију могле да инвестирају око 1,5 милијарди евра јер су у остале земље у окружењу уложиле најмање 800 милиона евра.
Зидање хотела у близини Калемегдана:
- Сматрам да то питање мора да се реши јер не смеју да се газе права бивших власника. Представници државе, Дирекције за грађевинско земљиште, израелске компаније и бивши власници морају да се договоре о томе на који начин ће бити компензовани њихови интереси. Проблем реституције није непосредно у ингеренцији Министарства за економске односе са иностранством, али све што нашу привреду приближава стандардима развијених земаља, јесте и наша брига.
Економски односи Србије са светом ако ускоро не добијемо позитивну оцену Студије изводљивости са ЕУ:
- У случају да не добијемо позитивну Студију о изводљивости последице би се показале у пасивнијем односу међународне заједнице према Србији, а како се каже у судској пракси, "наш предмет био би стављен у фиоку". Инвестиција би било знатно мање, а то значи мање радних места. После убиства премијера Зорана Ђинђића, то би био други велики шок после 5. октобра.
Инострана помоћ Србији:
- Реч је о 600 милиона евра, или око 780 милиона долара донација и меких кредита. То је нешто мање него прошле године, када је добијено 890 милиона долара. У мери колико смо ближе Европи, та помоћ ће расти. Предности уласка у ЕУ су огромне јер, на пример, наша деца за студије у најбољој школи у Лондону могу да добију стипендију или да плате школарину од 3.000, уместо 9.000 фунти.
- Израелска компанија за петролејску индустрију и рударство "Бејтмен" спремна је на то да уложи 600 милиона долара у Новосадску и Панчевачку рафинерију, као и у "Петрохемију", чиме би постала сувласник наших рафинерија. Такође, "Бејтмен" је заинтересован и за концесије рудника злата и бакра на Црном врху. Компанија "Африка-Израел", која већ гради у Београду пословни објекат вредан 120 милиона евра, жели да, преко концесија, гради путеве. Разговарали смо и са представницима мултинационалних компанија као што су "Рад", који се бави високом технологијом и "Алварион", који већ има одређене послове са "Телекомом". Једна израелска фирма треба да гради хотел са шест спратова изнад, а три испод земље, у Рајићевој улици, али постоје одређени проблеми археолошке природе. Процене су да би израелске компаније у Србију могле да инвестирају око 1,5 милијарди евра јер су у остале земље у окружењу уложиле најмање 800 милиона евра.
Зидање хотела у близини Калемегдана:
- Сматрам да то питање мора да се реши јер не смеју да се газе права бивших власника. Представници државе, Дирекције за грађевинско земљиште, израелске компаније и бивши власници морају да се договоре о томе на који начин ће бити компензовани њихови интереси. Проблем реституције није непосредно у ингеренцији Министарства за економске односе са иностранством, али све што нашу привреду приближава стандардима развијених земаља, јесте и наша брига.
Економски односи Србије са светом ако ускоро не добијемо позитивну оцену Студије изводљивости са ЕУ:
- У случају да не добијемо позитивну Студију о изводљивости последице би се показале у пасивнијем односу међународне заједнице према Србији, а како се каже у судској пракси, "наш предмет био би стављен у фиоку". Инвестиција би било знатно мање, а то значи мање радних места. После убиства премијера Зорана Ђинђића, то би био други велики шок после 5. октобра.
Инострана помоћ Србији:
- Реч је о 600 милиона евра, или око 780 милиона долара донација и меких кредита. То је нешто мање него прошле године, када је добијено 890 милиона долара. У мери колико смо ближе Европи, та помоћ ће расти. Предности уласка у ЕУ су огромне јер, на пример, наша деца за студије у најбољој школи у Лондону могу да добију стипендију или да плате школарину од 3.000, уместо 9.000 фунти.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања