П:
О:
Читај ми
Нови закон о пољопривредном земљишту предвиђа већу искоришћеност обрадивог земљишта у државном власништву
Београд,
2. април 2005.
Начелник Одељења за аграрне ресурсе Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства Владе Републике Србије Зоран Кнежевић оценио је да ће Србија до лета добити модеран закон о пољопривредном земљишту којим се предвиђа већа искоришћеност обрадивог земљишта у државном власништву.
Кнежевић је у изјави за агенцију Бета рекао да је нацрт овог закона у процедури и да је њиме предвиђена побољшана заштита и уређење пољопривредног земљишта, увођење информационог система и оснивање агенције за пољопривредно земљиште.
Информациони систем о пољопривредном земљишту представљаће збир података о пописаном земљишту у Србији који ће се преузети из катастра и допунити подацима о врсти и квалитету земљишта, као и о еколошки угроженим зонама, указао је начелник и додао да ће за државно земљиште постојати подаци о тренутном закупцу.
Према његовим речима, овим документом предвиђена је децентрализација коришћења државног пољопривредног земљишта тако што ће Агенција за пољопривредно земљиште давати сагласност на план коришћења тог земљишта који ће одређивати општине.
Новим законом избећи ће се да приватизована пољопривредна предузећа нелегално издају у закуп државно земљиште од чега држава нема користи, рекао је Кнежевић, уз напомену да тренутно има око 40.000 хектара тако коришћеног земљишта.
Он је нагласио да ће, када закон буде донет, пољопривредна предузећа бити у обавези да плаћају закуп државног пољопривредног земљишта за које ће се надметати на лицитацијама по економским принципима.
Закон о пољопривредном земљишту, који сада важи, донет је 1992. године и због економских и друштвених промена више не омогућава ефикасну реализацију програма заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта, указао је Кнежевић и додао да су нова законска решења усклађена са прописима Европске уније.
У Србији је тренутно евидентирано 5,1 милион хектара пољопривредног земљишта у које спадају њиве, вртови, воћњаци, виногради, ливаде, пашњаци, рибњаци, мочваре, као и друго земљиште које се може користити за пољопривредну производњу, навео је начелник Одељења за аграрне ресурсе. Од тог броја 83 одсто, односно 4,2 милиона хектара, чини обрадиво земљиште - њиве, вртови, воћњаци, виногради и ливаде, а око 630.000 хектара обрадивог земљишта је у друштвеној, задружној и државној својини.
Проблем представља и то што у Србији још увек није завршено разграничавање земљишта у државној и друштвеној својини, објаснио је он.
Закон о претварању друштвене својине над пољопривредним земљиштем у друге облике својине из 1992. године предвиђао је да се друштвено и државно земљиште разграничи, напоменуо је Кнежевић и додао да до данас многа предузећа нису урадила то разграничење иако су законом била у обавези да то учине до 1997. године.
До сада поднети су захтеви да се разграничи земљиште на површини од око 400.000 хектара, рекао је Кнежевић, наглашавајући да Министарство пољопривреде претпоставља да ће по завршетку разграничења држава располагати са око 400.000 хектара земљишта.
Нацрт закона о пољопривредном земљишту још 20 дана биће на јавној расправи да би крајем месеца био упућен Влади на разматрање, указао је Кнежевић.
Информациони систем о пољопривредном земљишту представљаће збир података о пописаном земљишту у Србији који ће се преузети из катастра и допунити подацима о врсти и квалитету земљишта, као и о еколошки угроженим зонама, указао је начелник и додао да ће за државно земљиште постојати подаци о тренутном закупцу.
Према његовим речима, овим документом предвиђена је децентрализација коришћења државног пољопривредног земљишта тако што ће Агенција за пољопривредно земљиште давати сагласност на план коришћења тог земљишта који ће одређивати општине.
Новим законом избећи ће се да приватизована пољопривредна предузећа нелегално издају у закуп државно земљиште од чега држава нема користи, рекао је Кнежевић, уз напомену да тренутно има око 40.000 хектара тако коришћеног земљишта.
Он је нагласио да ће, када закон буде донет, пољопривредна предузећа бити у обавези да плаћају закуп државног пољопривредног земљишта за које ће се надметати на лицитацијама по економским принципима.
Закон о пољопривредном земљишту, који сада важи, донет је 1992. године и због економских и друштвених промена више не омогућава ефикасну реализацију програма заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта, указао је Кнежевић и додао да су нова законска решења усклађена са прописима Европске уније.
У Србији је тренутно евидентирано 5,1 милион хектара пољопривредног земљишта у које спадају њиве, вртови, воћњаци, виногради, ливаде, пашњаци, рибњаци, мочваре, као и друго земљиште које се може користити за пољопривредну производњу, навео је начелник Одељења за аграрне ресурсе. Од тог броја 83 одсто, односно 4,2 милиона хектара, чини обрадиво земљиште - њиве, вртови, воћњаци, виногради и ливаде, а око 630.000 хектара обрадивог земљишта је у друштвеној, задружној и државној својини.
Проблем представља и то што у Србији још увек није завршено разграничавање земљишта у државној и друштвеној својини, објаснио је он.
Закон о претварању друштвене својине над пољопривредним земљиштем у друге облике својине из 1992. године предвиђао је да се друштвено и државно земљиште разграничи, напоменуо је Кнежевић и додао да до данас многа предузећа нису урадила то разграничење иако су законом била у обавези да то учине до 1997. године.
До сада поднети су захтеви да се разграничи земљиште на површини од око 400.000 хектара, рекао је Кнежевић, наглашавајући да Министарство пољопривреде претпоставља да ће по завршетку разграничења држава располагати са око 400.000 хектара земљишта.
Нацрт закона о пољопривредном земљишту још 20 дана биће на јавној расправи да би крајем месеца био упућен Влади на разматрање, указао је Кнежевић.
-
Београд, 25. децембар 2024.Јачање сарадње са НР Кином у областима знања, науке и иновација
-
Златибор, 25. децембар 2024.Важност превенције насиља над женама у руралним срединама
-
Београд, 25. децембар 2024.Захвалност Русији и Белорусији на принципијелном ставу по...
-
Београд, 25. децембар 2024.Кардиоваскуларни хирурзи понос српског здравства
-
Београд, 25. децембар 2024.Министарка правде упутила честитку поводом Хануке
-
Суботица, 25. децембар 2024.Жигманов присуствовао поноћној миси поводом Божића у Бикову
-
Београд, 25. децембар 2024.Очување традиције и породице вредности које повезују Србију и...
-
Београд, 25. децембар 2024.Институт за хемију, технологију и металургију изузетно важан...
-
Београд, 24. децембар 2024.Одлични резултати РВ и ПВО у заштити суверенитета ваздушног...
-
Београд, 24. децембар 2024.Завршена дводневна амбасадорска конференција