П:
О:
Читај ми
Влада сарађује са Хашким трибуналом на законом предвиђен начин
Београд,
4. април 2005.
Министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије и члан Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Зоран Лончар изјавио је у интервјуу за викенд издање листа "Данас" да очекује да ће сви хашки оптуженици који се налазе у Србији у кратком року донети одлуку да се добровољно предају Хашком трибуналу.
Зоран Лончар
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Да ли Влада Србије крши закон преговорима са хашким оптуженицима, с обзиром на то да у закону не постоји термин добровољне предаје:
- Ова Влада у потпуности остварује сарадњу са Хашким трибуналом у складу са важећим Законом о сарадњи са Трибуналом, и није донела ниједну одлуку која би била супротна том закону. Тај закон омогућио је да се држава обавезује да сарађује са Хашким трибуналом и омогућио је хашким оптуженицима да добровољно одлазе у Хашки трибунал, а исто тако предвиђа и могућност њиховог хапшења. Ова Влада није донела ниједну одлуку о забрани хапшења, што је био случај са претходном владом. Та одлука је била у потпуности у супротности и са Законом о сарадњи са Хашким трибуналом, и са процесом сарадње наше земље са овим судом као делом испуњавања наших међународних обавеза. Најаве да би требало да се преда још шест хашких оптуженика:
- Очекујем да ће сви хашки оптуженици који се налазе на територији Србије у наредном, веома кратком периоду донети одлуку да добровољно оду у Хаг јер је то у њиховом најбољем интересу и интересу породице. То је у интересу и не само ове Владе, него и државе и српског народа, и очекујем да ће на тај начин помоћи држави, и у кратком року донети такву одлуку. Да ли се са њима преговара:
- Не знам да постоје контакти. Ја не учествујем у тим контактима и преговорима. Да ли је Национални савет обавештаван о ситуацији око генерала Павковића и проверама места његовог боравишта:
- Имао сам прилике више пута на седницама Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом да чујем извештаје надлежних органа и државне заједнице, и републичких органа, када су у питању поједини хашки оптуженици, који су у том тренутку потраживани од наше земље. У последње време нисам био у могућности да чујем извештаје о кретању и боравку генерала Павковића на територији Србије јер сам често пропуштао седнице због учесталих одлазака у Хаг, тако да ми није познато. Надам се да ће Павковић донети исту одлуку као и његови претходници и његови потчињени да оде у Хашки трибунал. Једна од најбитнијих ствари за потписивање Споразума о стабилизацији и асоцијацији са Европском унијом је реформа државне управе. ЕУ је недавно дала позитивну оцену напретка у том процесу. У којој је он сада фази:
- Што се тиче оцене Студије о изводљивости као првог конкретног корака који ће Србија учинити у правцу европских интеграција, очекујем да ће она током априла, после састанка министара ЕУ, добити позитивну оцену, и да ће то бити прилика за ову Владу да Србији заувек отвори врата ЕУ. За мене је потпуно очекивано да најбоље оцене, које се ових дана могу чути из ЕУ, добије област државне управе. У претходне три године мандата претходне владе, на жалост, о реформи државне управе само смо слушали, а нисмо видели да је ишта конкретно урађено. За годину дана најпре је исправљен погрешан и успостављен правилан институционални оквир за спровођење реформи државне управе. Укинули смо више органа надлежних за реформу државне управе којима су се надлежности међусобно преклапале. Успоставили смо оквир, који претпоставља да је стратешки носилац реформи Савет за реформу државне управе Владе Србије, а оперативни носилац Министарство за државну управу. Не постоје додатни органи као у претходној влади који добијају донације да нешто раде, а да се не зна какав им је конкретан циљ. За три године рада претходне владе није усвојен ниједан нови закон у области државне управе. У претходном периоду усвојени су Закон о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција, Закон о јавним агенцијама, следи расправа о закону о влади и државној управи, а завршени су закон о општем управном поступку и закон о управним споровима, али и закон о заштитнику грађана, односно омбудсману. Крајем прошле године усвојен је и Закон о електронском потпису, а то је био први корак да бисмо могли да уведемо електронски начин пословања у државну управу, тако да грађанин може електронски да комуницира са државом. У завршној фази је закон о државним службеницима. ...Једно од пет начела на којима почива реформа државне управе је и рационализација, која се мора посматрати много шире него што је одговор на питање колико ће државних службеника бити отпуштено. Рационализација значи и то, али не само то. Нама је, као једна од обавеза Међународног монетарног фонда постављено то да морамо од 1. јуна ове године да смањимо државну управу за укупно 10 одсто.
Број запослених и број прекобројних службеника: - Без Министарства унутрашњих послова тренутно у управи ради приближно 27.200 службеника. Лако је израчунати да је у питању број од око 2.700 службеника, којима би до 1. јуна ове године требало да престане радни однос. Рационализација се мора посматрати шире, заједно са другим мерама на којима почива стратегија, залагањем за децентрализацију власти, професионализацију, модернизацију и деполитизацију. Ти процеси утицаће на судбину не само тих 2.700 људи, већ и осталих, који ће у наредним месецима и годинама бити подложни рационализацији. Након доношења новог закона о државној управи биће смањен утицај политике у процесу запошљавања државних службеника, као и број политичких функционера који долазе на чело државне управе после промене састава владе. Приближићемо се идеалном моделу који постоји у развијеним земљама, на пример у Великој Британији, где ћемо на челу једног министарства имати само два политичка функционера, министра и његовог заменика, који ће у будућности носити назив државног секретара. Сви остали функционери који су политички, као што су секретари министарстава, помоћници, постаће каријерни функционери, бираће се на основу конкурса на период од пет година и неће бити везани за мандат нити владе, нити политичких функционера на челу министарства.
Да ли Влада Србије крши закон преговорима са хашким оптуженицима, с обзиром на то да у закону не постоји термин добровољне предаје:
- Ова Влада у потпуности остварује сарадњу са Хашким трибуналом у складу са важећим Законом о сарадњи са Трибуналом, и није донела ниједну одлуку која би била супротна том закону. Тај закон омогућио је да се држава обавезује да сарађује са Хашким трибуналом и омогућио је хашким оптуженицима да добровољно одлазе у Хашки трибунал, а исто тако предвиђа и могућност њиховог хапшења. Ова Влада није донела ниједну одлуку о забрани хапшења, што је био случај са претходном владом. Та одлука је била у потпуности у супротности и са Законом о сарадњи са Хашким трибуналом, и са процесом сарадње наше земље са овим судом као делом испуњавања наших међународних обавеза. Најаве да би требало да се преда још шест хашких оптуженика:
- Очекујем да ће сви хашки оптуженици који се налазе на територији Србије у наредном, веома кратком периоду донети одлуку да добровољно оду у Хаг јер је то у њиховом најбољем интересу и интересу породице. То је у интересу и не само ове Владе, него и државе и српског народа, и очекујем да ће на тај начин помоћи држави, и у кратком року донети такву одлуку. Да ли се са њима преговара:
- Не знам да постоје контакти. Ја не учествујем у тим контактима и преговорима. Да ли је Национални савет обавештаван о ситуацији око генерала Павковића и проверама места његовог боравишта:
- Имао сам прилике више пута на седницама Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом да чујем извештаје надлежних органа и државне заједнице, и републичких органа, када су у питању поједини хашки оптуженици, који су у том тренутку потраживани од наше земље. У последње време нисам био у могућности да чујем извештаје о кретању и боравку генерала Павковића на територији Србије јер сам често пропуштао седнице због учесталих одлазака у Хаг, тако да ми није познато. Надам се да ће Павковић донети исту одлуку као и његови претходници и његови потчињени да оде у Хашки трибунал. Једна од најбитнијих ствари за потписивање Споразума о стабилизацији и асоцијацији са Европском унијом је реформа државне управе. ЕУ је недавно дала позитивну оцену напретка у том процесу. У којој је он сада фази:
- Што се тиче оцене Студије о изводљивости као првог конкретног корака који ће Србија учинити у правцу европских интеграција, очекујем да ће она током априла, после састанка министара ЕУ, добити позитивну оцену, и да ће то бити прилика за ову Владу да Србији заувек отвори врата ЕУ. За мене је потпуно очекивано да најбоље оцене, које се ових дана могу чути из ЕУ, добије област државне управе. У претходне три године мандата претходне владе, на жалост, о реформи државне управе само смо слушали, а нисмо видели да је ишта конкретно урађено. За годину дана најпре је исправљен погрешан и успостављен правилан институционални оквир за спровођење реформи државне управе. Укинули смо више органа надлежних за реформу државне управе којима су се надлежности међусобно преклапале. Успоставили смо оквир, који претпоставља да је стратешки носилац реформи Савет за реформу државне управе Владе Србије, а оперативни носилац Министарство за државну управу. Не постоје додатни органи као у претходној влади који добијају донације да нешто раде, а да се не зна какав им је конкретан циљ. За три године рада претходне владе није усвојен ниједан нови закон у области државне управе. У претходном периоду усвојени су Закон о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција, Закон о јавним агенцијама, следи расправа о закону о влади и државној управи, а завршени су закон о општем управном поступку и закон о управним споровима, али и закон о заштитнику грађана, односно омбудсману. Крајем прошле године усвојен је и Закон о електронском потпису, а то је био први корак да бисмо могли да уведемо електронски начин пословања у државну управу, тако да грађанин може електронски да комуницира са државом. У завршној фази је закон о државним службеницима. ...Једно од пет начела на којима почива реформа државне управе је и рационализација, која се мора посматрати много шире него што је одговор на питање колико ће државних службеника бити отпуштено. Рационализација значи и то, али не само то. Нама је, као једна од обавеза Међународног монетарног фонда постављено то да морамо од 1. јуна ове године да смањимо државну управу за укупно 10 одсто.
Број запослених и број прекобројних службеника: - Без Министарства унутрашњих послова тренутно у управи ради приближно 27.200 службеника. Лако је израчунати да је у питању број од око 2.700 службеника, којима би до 1. јуна ове године требало да престане радни однос. Рационализација се мора посматрати шире, заједно са другим мерама на којима почива стратегија, залагањем за децентрализацију власти, професионализацију, модернизацију и деполитизацију. Ти процеси утицаће на судбину не само тих 2.700 људи, већ и осталих, који ће у наредним месецима и годинама бити подложни рационализацији. Након доношења новог закона о државној управи биће смањен утицај политике у процесу запошљавања државних службеника, као и број политичких функционера који долазе на чело државне управе после промене састава владе. Приближићемо се идеалном моделу који постоји у развијеним земљама, на пример у Великој Британији, где ћемо на челу једног министарства имати само два политичка функционера, министра и његовог заменика, који ће у будућности носити назив државног секретара. Сви остали функционери који су политички, као што су секретари министарстава, помоћници, постаће каријерни функционери, бираће се на основу конкурса на период од пет година и неће бити везани за мандат нити владе, нити политичких функционера на челу министарства.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација