П:
О:
Читај ми
У првом кварталу 2005. године рекордно низак буџетски дефицит
Београд,
5. април 2005.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић изјавио је данас да су привреду у првом кварталу 2005. године обележиле четири основне карактеристике и прецизирао да су то убрзане структурне промене, рекордно низак буџетски дефицит, смањење спољнотрговинског дефицита за 42 одсто и обарање инфлације у марту са један одсто, колико је износила од децембра до фебруара, на 0,8 одсто.
Динкић је на конференцији за новинаре навео да је буџетски дефицит у марту износио 2,4 милијарде динара, што је два пута мање него у истом периоду прошле године и четири пута мање у односу на први квартал 2003. године, уз оцену да ће наша земља имати један од најнижих буџетских дефицита у Европи.
Буџетска резерва износи 22,5 милијарди динара, а средства углавном потичу од приватизације предузећа и државних банака, рекао је министар и додао да приход који је у првом кварталу остварен од приватизације износи 15,3 милијарди динара, што је четири пута више него у целој прошлој години.
У марту су приходи буџета износили 33,4 милијарде динара, расходи 35,2 милијарде, а дефицит је износио 1,800 милијарди динара, рекао је министар и нагласио да је у марту први пут отплаћен значајан део спољног дуга, при чему је три милијаде динара издвојено само на отплату дуга према Париском клубу и Светској банци.
Раст буџетских прихода у првом кварталу ове године у односу на исти период 2004. године износи 25 одсто, што је највише узроковано увођењем пореза на додату вредност (ПДВ), објаснио је Динкић и додао да су приходи по основу ПДВ-а 41 одсто већи у односу на приходе од пореза на промет у истом периоду прошле године.
Пораст од готово 75 одсто у односу на први квартал прошле године забележен је и код прихода од пореза на добит, чија је стопа од 10 одсто најнижа у Европи, рекао је министар и навео податак да је исказана добит српске привреде у 2004. години износила више од 500 милиона евра.
Динкић је рекао да је промењена структура прихода од акциза и објаснио да су приходи од акциза на домаће цигарете порасли за 75 одсто, док су приходи од акциза на увозне цигарете смањени за 37 процената.
Он је навео да је укупни приход од акциза порастао за 13 одсто, уз напомену да је знатно смањен увоз цигарета што се позитивно одражава на спољнотрговински биланс земље.
Према његовим речима, већи су и приходи од пореза на имовину за 19 одсто, пореза на зараде за 20 одсто и од царине за 26 одсто. Он је указао на то да је оваквим пореским приходима допринело и смањивање пореских дугова из претходног периода и додао да је план Пореске управе да се порески дуг који је крајем 2004. године износио 10 милијарди динара смањује темпом од по милијарду динара месечно.
Буџетска резерва износи 22,5 милијарди динара, а средства углавном потичу од приватизације предузећа и државних банака, рекао је министар и додао да приход који је у првом кварталу остварен од приватизације износи 15,3 милијарди динара, што је четири пута више него у целој прошлој години.
У марту су приходи буџета износили 33,4 милијарде динара, расходи 35,2 милијарде, а дефицит је износио 1,800 милијарди динара, рекао је министар и нагласио да је у марту први пут отплаћен значајан део спољног дуга, при чему је три милијаде динара издвојено само на отплату дуга према Париском клубу и Светској банци.
Раст буџетских прихода у првом кварталу ове године у односу на исти период 2004. године износи 25 одсто, што је највише узроковано увођењем пореза на додату вредност (ПДВ), објаснио је Динкић и додао да су приходи по основу ПДВ-а 41 одсто већи у односу на приходе од пореза на промет у истом периоду прошле године.
Пораст од готово 75 одсто у односу на први квартал прошле године забележен је и код прихода од пореза на добит, чија је стопа од 10 одсто најнижа у Европи, рекао је министар и навео податак да је исказана добит српске привреде у 2004. години износила више од 500 милиона евра.
Динкић је рекао да је промењена структура прихода од акциза и објаснио да су приходи од акциза на домаће цигарете порасли за 75 одсто, док су приходи од акциза на увозне цигарете смањени за 37 процената.
Он је навео да је укупни приход од акциза порастао за 13 одсто, уз напомену да је знатно смањен увоз цигарета што се позитивно одражава на спољнотрговински биланс земље.
Према његовим речима, већи су и приходи од пореза на имовину за 19 одсто, пореза на зараде за 20 одсто и од царине за 26 одсто. Он је указао на то да је оваквим пореским приходима допринело и смањивање пореских дугова из претходног периода и додао да је план Пореске управе да се порески дуг који је крајем 2004. године износио 10 милијарди динара смањује темпом од по милијарду динара месечно.
Динкић је, говорећи о спољнотрговинском билансу, истакао да је дефицит преполовљен и да је извоз у прва два месеца 2005. године у односу на исти период прошле године био већи за 57 одсто и износио је 602 милиона долара, док је увезено робе за 1,147 милијарди долара, односно 13 одсто мање него прошле године.
Министар је, уз напомену да је повећан извоз у развијене индустријске земље, навео да је Србија највише извозила у Италију, Босну и Херцеговину и Немачку, а значајан је и раст извоза у Словенију и Хрватску. С друге стране, највише смо увезли од Руске Федерације и то пре свега енергената, а затим и из Немачке и Италије.
У прва два месеца имамо спољнотрговински суфицит са четири бивше југословенске републике, и то са БиХ 30 милиона евра, Словенијом 6 милиона, а Македонијом 14 милиона евра. Такође, суфицит је остварен и са Белгијом, Великом Британијом, Грчком, Француском и Кипром.
Динкић је оценио да од друге половине прошле године постоји узлазни тренд извоза, и изнео податак да је у прва два месеца извоз већи за 50 одсто него у истом периоду прошле године.
Министар је указао на то да су се профилисали извозни производи Србије, као и предузећа која су највећи српски извозници, и прецизирао да су то аутомобилске гуме "Тигар", челични производи "Сартида", шећер, лим, полиетилен, обућа. Он је нагласио да је циљ да се у Србији специјализује извоз, као и да се кроз оснивање Агенције за кредитирање и осигурање извоза дође до тога да првих 100 српских извозних производа чини барем 85 одсто извоза.
Кад је реч о увозу, највише новца утрошено је за набавку нафте и гаса, рекао је Динкић и додао да ће будуће мере Министарства бити усмерене на подстицање извоза, смањење незапослености и наставак брзог темпа реструктурирања.
Министар је оценио да Србији више нису потребни кредити Међународног монетарног фонда (ММФ) за одржавање девизних резерви јер су оне већ велике и износе 4,3 милијарде долара, и два и по пута су веће од укупне динарске масе.
Он је најавио да ће делегација Владе и Народне банке Србије 14. априла отпутовати у Вашингтон, где ће разговарати са представницима ММФ-а и Светске банке и додао да још није поднет званицни захтев ММФ-у за тромесечно одлагање завршетка текућег аранжмана.
Динкић је изразио уверење да ће ММФ прихватити захтев Србије да до септембра буде продужен текући трогодишњи аранжман, оцењујући да то неће угрозити отпис дуга Париском клубу поверилаца.
Према његовим речима, следећи аранжман биће такав да новац од ММФ-а неће бити повлачен, осим у случају поремећаја платног биланса.
Министар је, уз напомену да је повећан извоз у развијене индустријске земље, навео да је Србија највише извозила у Италију, Босну и Херцеговину и Немачку, а значајан је и раст извоза у Словенију и Хрватску. С друге стране, највише смо увезли од Руске Федерације и то пре свега енергената, а затим и из Немачке и Италије.
У прва два месеца имамо спољнотрговински суфицит са четири бивше југословенске републике, и то са БиХ 30 милиона евра, Словенијом 6 милиона, а Македонијом 14 милиона евра. Такође, суфицит је остварен и са Белгијом, Великом Британијом, Грчком, Француском и Кипром.
Динкић је оценио да од друге половине прошле године постоји узлазни тренд извоза, и изнео податак да је у прва два месеца извоз већи за 50 одсто него у истом периоду прошле године.
Министар је указао на то да су се профилисали извозни производи Србије, као и предузећа која су највећи српски извозници, и прецизирао да су то аутомобилске гуме "Тигар", челични производи "Сартида", шећер, лим, полиетилен, обућа. Он је нагласио да је циљ да се у Србији специјализује извоз, као и да се кроз оснивање Агенције за кредитирање и осигурање извоза дође до тога да првих 100 српских извозних производа чини барем 85 одсто извоза.
Кад је реч о увозу, највише новца утрошено је за набавку нафте и гаса, рекао је Динкић и додао да ће будуће мере Министарства бити усмерене на подстицање извоза, смањење незапослености и наставак брзог темпа реструктурирања.
Министар је оценио да Србији више нису потребни кредити Међународног монетарног фонда (ММФ) за одржавање девизних резерви јер су оне већ велике и износе 4,3 милијарде долара, и два и по пута су веће од укупне динарске масе.
Он је најавио да ће делегација Владе и Народне банке Србије 14. априла отпутовати у Вашингтон, где ће разговарати са представницима ММФ-а и Светске банке и додао да још није поднет званицни захтев ММФ-у за тромесечно одлагање завршетка текућег аранжмана.
Динкић је изразио уверење да ће ММФ прихватити захтев Србије да до септембра буде продужен текући трогодишњи аранжман, оцењујући да то неће угрозити отпис дуга Париском клубу поверилаца.
Према његовим речима, следећи аранжман биће такав да новац од ММФ-а неће бити повлачен, осим у случају поремећаја платног биланса.
-
Београд, 23. децембар 2024.Интензивирати стратешку сарадњу са Азербејџаном
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...