Аутор:
msp.gov.rs
Дачић је том приликом указао на то да је Хрватска предузела мере које нису у складу са добросуседским односима и међународним стандардима, додајући да је реч о првом затварању границе између Србије и Хрватске од ратних збивања деведесетих година прошлог века.
Он је истакао да актуелна избегличка криза нема никакве везе са једностраним потезима хрватских власти према Србији у погледу слободног кретања робе, што, како је оценио, представља пример бруталне економске агресије усмерене према Србији.
Према његовим речима, Србија ће се до одређеног времена, односно до сутра, 23. септембра у поноћ, уздржавати од примене реципрочних мера према Хрватској, и на тај начин дати простор да се на узајамно прихватљив начин дијалогом дође до решења проблема међу свим заинтересованим странама.
Први потпредседник Владе је нагласио да Србија не жели да се нађе у позицији жртве јер она не одређује руте миграната и не учествује у организацији њиховог трансфера до граница ЕУ.
Притом, како је додао, Србија је учинила све да избеглицама са Блиског и Средњег истока омогући хуман третман на територији наше државе и обави све неопходне процедуре када је реч о њиховој регистрацији, здравственој заштити, као и сваком другом виду заштите.
Дачић је нагласио да је одлука Хрватске да делимично пропусти камионе са кварљивом робом непотпуно и за Србију неприхватљиво решење.
Очекујемо да се Хрватска понаша у складу са постојећим међудржавним уговорима закљученим са Србијом и обавезама које проистичу из Споразума о стабилизацији и придруживању и њеног чланства у ЕУ, поручио је он.
Први потпредседник Владе је у разговору са амбасадорима навео да је поносан на то што није забележен ниједан инцидент према мигрантима на верској или расној основи.
Такође, Дачић је упутио молбу представницима Квинте да ову поруку пренесу својим владама.
Амбасадори земаља Квинте су изразили задовољство досадашњим поступањем Владе Србије према мигрантима, као и одлуком да се примена реципрочних мера одложи.
Они су истакли да се Србија, од самог почетка мигрантске кризе, понашала у складу са стандардима Европске уније, иако још није њен пуноправни члан.
У разговору је било речи и о иницијативама за сазивање међународне конференције о свеобухватном решењу проблема миграната, на којој би, поред земаља чланица ЕУ, учествовале и земље кроз које мигранти пролазе, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова.