Николић је на скупу у Палати Србија дипломатским представницима најнепосредније предочио са каквим се озбиљним проблемом суочава Србија, али и регион у целини, као и Европа.
Он је подсетио на то да је Србија показала спремност да сва отворена питања, у интересу унапређења живота људи на Косову и Метохији, решава у оквиру дијалога, који се, под покровитељством ЕУ, води у Бриселу.
До сада су, како је указао, проналажена обострано прихватљива решења за комплексна питања, али многа друга ће тек бити предмет разматрања, укључујући и питање статуса имовине Српске православне цркве (СПЦ) и заштите српске културне баштине.
У том смислу, једнострани потези попут захтева за пријем Косова у Унеско нису у интересу очувања подстицајне атмосфере за дијалог, који се води уз посредовање ЕУ, а у којем су постигнути договори који су изузетно важни за стабилизацију прилика у региону и нормализацију односа, нагласио је Николић.
Председник Србије је поновио да би разматрање захтева за улазак Косова у Унеско имало изразито негативан утицај на дијалог који је у деликатној фази.
Према његовој оцени, то би фактички онемогућило да се и по питању српске културне баштине кроз дијалог постигне обострано прихватљиво решење.
Такође, како је додао, разматрање питања чланства Косова у Унеску води поделама међу чланством и политизацији саме организације, супротно њеним основним принципима и мисији, а негативно се одражава и на тренд стабилизације прилика у региону на његовом путу ка ЕУ.
Он је истовремено указао на то да су све то разлози због којих сада није моменат за разматрање захтева о пријему Косова у Унеско.
Сва ова питања требало би да буду регулисана кроз дијалог, а не кроз једностране акте који неће допринети нашем заједничком циљу, а то је стварање услова за нормалан живот свих становника на Косову и Метохији и несметана интеграција региона у ЕУ, навео је Николић.
Лицемерно је објашњење да ће они који су културну баштину Србије на Космету уништавали сада моћи да је боље штите, јер нико ни из једне од српских цркава или манастира није тражио ни такву заштиту, ни такву подршку, напротив, додао је он.
На Косову се, како је поручио, не чува само српска, већ и европска култура, као и светско памћење.
Зато је важно да чувар свог и светског културног блага остане Србија као пуноправна чланица организације Унеско, нагласио је председник Србије.
Он је објаснио да се у циљу стварања историјски неутемељеног, лажног националног и културног идентитета самопрокламоване Републике Косово на тлу свете српске земље, иде и корак даље, па где год стигну и где год им се дозволи, српску баштину на Космету дефинишу као "косовско-албанску", што она није ни по историјским документима, ни по праву, ни по правди.
Према његовим речима, извртање историјске грађе и историјских чињеница иде дотле да се династија Немањића преименује у албанско презиме Нимани и слично, што све указује на незабележену беспризорност у фалсификовању историје.
Наводећи примере уништавања имовине СПЦ, а посебно у
мартовском погрому 2004. године, Николић је посебно истакао Извештај Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији из марта 2014. године, под називом „Изазови у заштити непокретних материјалних културних добара на Косову".