П:
О:
Читај ми
Кључ наше конкурентности је повећање продуктивности
Београд,
11. април 2005.
Министар привреде у Влади Републике Србије Предраг Бубало говорио је у јучерашњем издању дневног листа "Политика" о предстојећој посети Вашингтону, банкарским кредитима, резултатима индстријске производње у првом кварталу, спољнотрговинској размени и приватизацији јавних компанија. Званични сајт Владе Србије преноси овај разговор.
Предраг Бубало
Предстојећа посета Вашингтону:
- Иако сам свестан да разговори са ММФ-ом и Светском банком никада нису лаки, следеће недеље прилично миран путујем у Вашингтон. Уверен сам да ћемо и у последње две ММФ-ове ревизије добити позитивну оцену и да би нам по истеку овог добро дошао нови аранжман – због доброг сигнала инвеститорима.
После похвала од овдашњег представника ММФ-а за "сјајан посао" у поновном покретању приватизације, ни сада нећемо разочарати међународне финансијере: већ у првом кварталу реализована је трећина од 300 договорених аукција, расписано је 6, а планирана три нова тендера, уз истина нешто спорији темпо продаје акција из портфеља Акцијског фонда.
И спреман сам да браним став да су посрнулој српској привреди "у одређеној мери још потребне државне субвенције и да ће се оне гасити са реструктурисањем и приватизацијом". Али, свестан сам да лошији производни учинак индустрије у првом кварталу баца сенку на овогодишње пројекције и да то захтева одређене мере.
О решењу за лошији производни учинак индустрије у првом кварталу:
– Лошији резултати делом су последица увођења ПДВ-а. Наравно, требало га је увести, он има позитивне ефекте на буџетске приходе, на мотивисање извоза и демотивисање увоза, али извукао је и оно мало новца што је привреда имала. Паралелно са увођењем ПДВ-а, морало се обезбедити много више извора за финансирање производње и то под нормалнијим условима, уз ниже камате. Јефинији капитал је и предуслов и решење да постигнемо шестопроценети раст друштвеног производа који сматрам и могућим, и потребним.
О картелизацији банака ради надувавања камата:
– Банкарски кредити су прескупи. Истина, има и оних добрих фирми које немају озбиљнијих проблема да дођу до релативно повољних кредита. Међутим, за највећи део наше индустрије банакарски систем као да не постоји – затворен је. Велики је број фирми које имају уговорену производњу, али не могу да је започну, између осталог због немогућности финансирања набавке репроматеријала. Не залажем се да размишљамо више о лошима него о добрима, већ да помогнемо и онима који сада немају тржишне позиције, а могли би.
Шта Влада и министар привреде могу да учине?
– Нема краткорочних решења. Решење је у промени структуре са приватизацијом, реструкурисањем и развојем малих и средњих предузећа о чему сведочи податак и о две хиљаде новооснованих фирми у првом кварталу. У надлежности министра привреде је усмеравање и контрола субвенција и кредита Фонда за развој, али ја не могу да утичем на банкарски систем. Фонд за развој је једина шанса добром делу наше привреде, али то су симболична средства према њеним потребама. Залажем се да се сав слободан новац из буџета усмерава у кредитирање производње, посебно оне за извоз. Наравно, не угрожавајући макроекономску стабилност и не повећавајући буџетски дефицит.
Како не остати само на бољем овогодишњем старту у трговинској размени са светом?
– Ове године, осим пуне реализације Споразума о слободној трговини (тренутно имамо озбиљан проблем у трговини са БиХ, али и обећање да ће се у току априла санирати), позитивних резултата примене Споразума о текстилу и старта Агенције за осигурање извозних послова, очекујем да ЕУ прихвати преговоре и дозволи нам ретерирање у царинским заштитама и смањењу одређених царина на репроматеријал. То би значило сагласност да царине за око 160 производа у неком периоду вратимо на ниво пре хармонизације, да их повећамо, као и да царине на репроматеријале смањујемо. Наравно, кључ наше конкурентности је у повећању продуктивности, што се већ догађа у индустрији, у већини приватизованих предузећа, али се о томе мало говори.
Реструктурирање јавних предузећа и социјални притисци:
– Постигнута је сагласност да се то ради и заврши и кренули смо у тај посао. Очекујем да ће 2005. бити преломна за јавна предузећа. Међутим, потребно је да се задре у све сегменте јавне потрошње: здравство, школство, државну администрацију.
Најава нових штрајкова:
– Нема разлога за страх, ако се то ради на начин како је прихваћено програмима пословања.
О заинтересованима за приватизацију јавних компанија:
– Није им забрањено да се интересују. Али то неће ићи како неки замишљају. Неће се правити рачун без крчмара, неће бити ни продаје ни распродаје основних делатности. Залажем се да се код ових предузећа у основним делатностима у овом моменту размишља о подизању вредности компанија, њиховог технолошког нивоа. Да будем потпуно јасан – за докапитализацију.
Подршка за реформске захвате Владе:
– Отпори променама постоје и то није ништа ново за транзициону земљу, али не мислим да немамо подршку. Постоји пуна сагласност да је ово реформска влада. Прошла је низ испита код ММФ-а, Светске банке, Лондонског клуба, изгласани су многи важни закони које је предложила.... А подељеност ставова о неким питањима као што је курс, увек је постојала и ја то не доживљавам као непостојање подршке реформама. Иако сматрам да би сада повећање курса на сто динара било кратког даха, да би само подстакло инфлацију, а да на извозној страни не бисмо добили очекивано. Не видим да је проблем и ако нам инвеститори указују на одређене препреке за привлачење више страних улагања, њихове сугестије су драгоцене, наравно кад су принципијелне.
Приватизација "Заставе":
– "Застава" би крај априла требало да дочека са четири приватизована дела. Међутим, неке се аукције одлажу због некомплетне документације, незавршеног посла у надлежности локалне самоуправе.
– У Крагујевцу се сви питају шта ће бити са "Заставом", а имамо овакве опструкције. Министартво и Агенција урадили су све што се очекивало и што је наш посао. Од продаје делова треба вратити преостали дуг "Фијату" и то је обавеза "Заставе", а не државе.
Приватизација РТБ-а Бор:
– За Бор се бира финансијски саветник. Кад он заврши посао, расписаће се тендер. Постоји 5-6 писама о намерама. Да ли је неко стварно или није заинтересован за куповину, показаће се на тендеру.
Нови стечајеви:
- У наредних 5-6 дана требало би да крену стечајеви у три предузећа са листе за реструктурисање. Све је више стечајних поступка. Међутим, касни се са лиценцама за стечајне управнике, прве ће бити издате почетком јуна, али то није препрека да се стечајни поступци одвијају.
- Иако сам свестан да разговори са ММФ-ом и Светском банком никада нису лаки, следеће недеље прилично миран путујем у Вашингтон. Уверен сам да ћемо и у последње две ММФ-ове ревизије добити позитивну оцену и да би нам по истеку овог добро дошао нови аранжман – због доброг сигнала инвеститорима.
После похвала од овдашњег представника ММФ-а за "сјајан посао" у поновном покретању приватизације, ни сада нећемо разочарати међународне финансијере: већ у првом кварталу реализована је трећина од 300 договорених аукција, расписано је 6, а планирана три нова тендера, уз истина нешто спорији темпо продаје акција из портфеља Акцијског фонда.
И спреман сам да браним став да су посрнулој српској привреди "у одређеној мери још потребне државне субвенције и да ће се оне гасити са реструктурисањем и приватизацијом". Али, свестан сам да лошији производни учинак индустрије у првом кварталу баца сенку на овогодишње пројекције и да то захтева одређене мере.
О решењу за лошији производни учинак индустрије у првом кварталу:
– Лошији резултати делом су последица увођења ПДВ-а. Наравно, требало га је увести, он има позитивне ефекте на буџетске приходе, на мотивисање извоза и демотивисање увоза, али извукао је и оно мало новца што је привреда имала. Паралелно са увођењем ПДВ-а, морало се обезбедити много више извора за финансирање производње и то под нормалнијим условима, уз ниже камате. Јефинији капитал је и предуслов и решење да постигнемо шестопроценети раст друштвеног производа који сматрам и могућим, и потребним.
О картелизацији банака ради надувавања камата:
– Банкарски кредити су прескупи. Истина, има и оних добрих фирми које немају озбиљнијих проблема да дођу до релативно повољних кредита. Међутим, за највећи део наше индустрије банакарски систем као да не постоји – затворен је. Велики је број фирми које имају уговорену производњу, али не могу да је започну, између осталог због немогућности финансирања набавке репроматеријала. Не залажем се да размишљамо више о лошима него о добрима, већ да помогнемо и онима који сада немају тржишне позиције, а могли би.
Шта Влада и министар привреде могу да учине?
– Нема краткорочних решења. Решење је у промени структуре са приватизацијом, реструкурисањем и развојем малих и средњих предузећа о чему сведочи податак и о две хиљаде новооснованих фирми у првом кварталу. У надлежности министра привреде је усмеравање и контрола субвенција и кредита Фонда за развој, али ја не могу да утичем на банкарски систем. Фонд за развој је једина шанса добром делу наше привреде, али то су симболична средства према њеним потребама. Залажем се да се сав слободан новац из буџета усмерава у кредитирање производње, посебно оне за извоз. Наравно, не угрожавајући макроекономску стабилност и не повећавајући буџетски дефицит.
Како не остати само на бољем овогодишњем старту у трговинској размени са светом?
– Ове године, осим пуне реализације Споразума о слободној трговини (тренутно имамо озбиљан проблем у трговини са БиХ, али и обећање да ће се у току априла санирати), позитивних резултата примене Споразума о текстилу и старта Агенције за осигурање извозних послова, очекујем да ЕУ прихвати преговоре и дозволи нам ретерирање у царинским заштитама и смањењу одређених царина на репроматеријал. То би значило сагласност да царине за око 160 производа у неком периоду вратимо на ниво пре хармонизације, да их повећамо, као и да царине на репроматеријале смањујемо. Наравно, кључ наше конкурентности је у повећању продуктивности, што се већ догађа у индустрији, у већини приватизованих предузећа, али се о томе мало говори.
Реструктурирање јавних предузећа и социјални притисци:
– Постигнута је сагласност да се то ради и заврши и кренули смо у тај посао. Очекујем да ће 2005. бити преломна за јавна предузећа. Међутим, потребно је да се задре у све сегменте јавне потрошње: здравство, школство, државну администрацију.
Најава нових штрајкова:
– Нема разлога за страх, ако се то ради на начин како је прихваћено програмима пословања.
О заинтересованима за приватизацију јавних компанија:
– Није им забрањено да се интересују. Али то неће ићи како неки замишљају. Неће се правити рачун без крчмара, неће бити ни продаје ни распродаје основних делатности. Залажем се да се код ових предузећа у основним делатностима у овом моменту размишља о подизању вредности компанија, њиховог технолошког нивоа. Да будем потпуно јасан – за докапитализацију.
Подршка за реформске захвате Владе:
– Отпори променама постоје и то није ништа ново за транзициону земљу, али не мислим да немамо подршку. Постоји пуна сагласност да је ово реформска влада. Прошла је низ испита код ММФ-а, Светске банке, Лондонског клуба, изгласани су многи важни закони које је предложила.... А подељеност ставова о неким питањима као што је курс, увек је постојала и ја то не доживљавам као непостојање подршке реформама. Иако сматрам да би сада повећање курса на сто динара било кратког даха, да би само подстакло инфлацију, а да на извозној страни не бисмо добили очекивано. Не видим да је проблем и ако нам инвеститори указују на одређене препреке за привлачење више страних улагања, њихове сугестије су драгоцене, наравно кад су принципијелне.
Приватизација "Заставе":
– "Застава" би крај априла требало да дочека са четири приватизована дела. Међутим, неке се аукције одлажу због некомплетне документације, незавршеног посла у надлежности локалне самоуправе.
– У Крагујевцу се сви питају шта ће бити са "Заставом", а имамо овакве опструкције. Министартво и Агенција урадили су све што се очекивало и што је наш посао. Од продаје делова треба вратити преостали дуг "Фијату" и то је обавеза "Заставе", а не државе.
Приватизација РТБ-а Бор:
– За Бор се бира финансијски саветник. Кад он заврши посао, расписаће се тендер. Постоји 5-6 писама о намерама. Да ли је неко стварно или није заинтересован за куповину, показаће се на тендеру.
Нови стечајеви:
- У наредних 5-6 дана требало би да крену стечајеви у три предузећа са листе за реструктурисање. Све је више стечајних поступка. Међутим, касни се са лиценцама за стечајне управнике, прве ће бити издате почетком јуна, али то није препрека да се стечајни поступци одвијају.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација