П:
О:
Читај ми
Потписан Протокол о развојној помоћи Немачке Србији за 2005. годину
Београд,
14. април 2005.
Министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Милан Париводић и регионални директор за координацију немачке билатералне помоћи на подручју Балкана Доминик Цилер потписали су данас Протокол о развојној помоћи Немачке Србији за 2005. годину у износу од 35 милиона евра.
Париводић је на конференцији за новинаре, одржаној после потписивања Протокола, навео да ће ова помоћ Савезне Републике Немачке Србији у 2005. години износити 27,3 милиона евра у облику бесповратне помоћи и 7 милиона евра из регионалних фондова немачке агенције КфW, који ће бити расподељени на основу претходне анализе и процене потреба у региону.
Према његовим речима, у структури овогодишњег пакета један од финансијских инструмената јесу и зајмови за финансирање пројеката који имају велику развојну компоненту, а спроводе их јавне или приватне установе или предузећа.
Министар је посебно указао на то да један од основних елемената који утичу на обим финансијске помоћи и даљу сарадњу у том правцу јесте потпуна сарадња са Хашким трибуналом.
Он је, наводећи да досадашња помоћ Немачке Србији, укључујући 2005. годину, износи 362 милиона евра, рекао да ће средства бесповратне помоћи бити искоришћена за стварање фонда за осигурање депозита, рехабилитацију система водоснабдевања, подршку привреди и отварање нових радних места.
Ова средства биће искоришћена и за подршку реформама пореског система и економског законодавства, подршку општинама, као и за финансирање мањих пројеката и пројеката за омладину, додао је Париводић.
Према његовим речима, са представницима Владе Немачке постигнут је договор о даљој сарадњи и финансијској подршци у области енергетике, нарочито у смислу повећања енергетске ефикасности и стварања обновљивих извора енергије.
Поред великог напретка у областима водоснабдевања и даљинског грејања, договорен је и наставак сарадње у овим областима ради даљег развоја и омогућавања самоодрживости система, навео је министар. Он је нагласио да се наставља и реализација програма подршке за развој малих и средњих предузећа која је имала утицај на развој банкарског система и приватног сектора.
Немачка и српска страна сагласне су са тим да су у оквиру билатералне економске сарадње приоритети подршка даљим реформама, финансијском сектору и инфраструктури, као и подршка процесу приватизације и стварању одговарајућег правног оквира као основном предуслову за даљи развој предузетништва и подстицање директних страних инвестиција, напоменуо је Париводић.
СР Немачка је један од највећих донатора Србије, оценио је он и истовремено изразио посебну захвалност Влади и народу Немачке на помоћи коју пружају нашој земљи.
Амбасадор СР Немачке у Београду Андреас Цобел изразио је задовољство данашњим потписивањем Протокола и нагласио да ће Немачка остати стратешки партнер Србије и Црне Горе на путу у Европску унију.
Циљеви немачког развојно-политичког ангажмана у Србији су, пре свега, побољшање услова живота грађана, стварање оквира за успешан развој привреде и подршка у процесу европских интеграција СЦГ, указао је он.
Цобел је оценио да је Србија направила велики помак у сарадњи са Хагом и да највећа заслуга за добијање позитивне оцене Студије о изводљивости припада председнику Владе Србије Војиславу Коштуници, који је својим одлукама створио услове за такву позитивну оцену. Велике заслуге припадају и потпредседнику Владе Србије Мирољубу Лабусу и председнику Србије Борису Тадићу, додао је он.
Амбасадор је позитивно оценио и недавно постигнут договор о начину функционисања државне заједнице Србија и Црна Гора, као и сарадњу међународних институција и власти и опозиције у Србији на решавању проблема на Косову и Метохији.
Према његовим речима, у структури овогодишњег пакета један од финансијских инструмената јесу и зајмови за финансирање пројеката који имају велику развојну компоненту, а спроводе их јавне или приватне установе или предузећа.
Министар је посебно указао на то да један од основних елемената који утичу на обим финансијске помоћи и даљу сарадњу у том правцу јесте потпуна сарадња са Хашким трибуналом.
Он је, наводећи да досадашња помоћ Немачке Србији, укључујући 2005. годину, износи 362 милиона евра, рекао да ће средства бесповратне помоћи бити искоришћена за стварање фонда за осигурање депозита, рехабилитацију система водоснабдевања, подршку привреди и отварање нових радних места.
Ова средства биће искоришћена и за подршку реформама пореског система и економског законодавства, подршку општинама, као и за финансирање мањих пројеката и пројеката за омладину, додао је Париводић.
Према његовим речима, са представницима Владе Немачке постигнут је договор о даљој сарадњи и финансијској подршци у области енергетике, нарочито у смислу повећања енергетске ефикасности и стварања обновљивих извора енергије.
Поред великог напретка у областима водоснабдевања и даљинског грејања, договорен је и наставак сарадње у овим областима ради даљег развоја и омогућавања самоодрживости система, навео је министар. Он је нагласио да се наставља и реализација програма подршке за развој малих и средњих предузећа која је имала утицај на развој банкарског система и приватног сектора.
Немачка и српска страна сагласне су са тим да су у оквиру билатералне економске сарадње приоритети подршка даљим реформама, финансијском сектору и инфраструктури, као и подршка процесу приватизације и стварању одговарајућег правног оквира као основном предуслову за даљи развој предузетништва и подстицање директних страних инвестиција, напоменуо је Париводић.
СР Немачка је један од највећих донатора Србије, оценио је он и истовремено изразио посебну захвалност Влади и народу Немачке на помоћи коју пружају нашој земљи.
Амбасадор СР Немачке у Београду Андреас Цобел изразио је задовољство данашњим потписивањем Протокола и нагласио да ће Немачка остати стратешки партнер Србије и Црне Горе на путу у Европску унију.
Циљеви немачког развојно-политичког ангажмана у Србији су, пре свега, побољшање услова живота грађана, стварање оквира за успешан развој привреде и подршка у процесу европских интеграција СЦГ, указао је он.
Цобел је оценио да је Србија направила велики помак у сарадњи са Хагом и да највећа заслуга за добијање позитивне оцене Студије о изводљивости припада председнику Владе Србије Војиславу Коштуници, који је својим одлукама створио услове за такву позитивну оцену. Велике заслуге припадају и потпредседнику Владе Србије Мирољубу Лабусу и председнику Србије Борису Тадићу, додао је он.
Амбасадор је позитивно оценио и недавно постигнут договор о начину функционисања државне заједнице Србија и Црна Гора, као и сарадњу међународних институција и власти и опозиције у Србији на решавању проблема на Косову и Метохији.
-
Београд, 24. децембар 2024.Успешна реализација програма за оживљавање села
-
Београд, 24. децембар 2024.Пољопривредницима на име субвенција исплаћене 92 милијарде...
-
Београд, 23. децембар 2024.Интензивирати стратешку сарадњу са Азербејџаном
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести