П:
О:
Читај ми
Студија о изводљивости представља позитивну оцену постигнутих политичких, правних и економских услова
Београд,
14. април 2005.
Шеф Канцеларије за придруживање ЕУ Владе Републике Србије Тања Мишчевић изјавила је да Студија о изводљивости не даје смернице шта треба да радимо, већ представља техничку оцену политичких, правних и економских услова или "пресек стања" у земљи.
Мишчевић је у разговору за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" прецизирала да ће објашњења оцена наведених у овој студији дати комесар за проширење ЕУ Оли Рен, који долази у Београд 18. априла, а појашњавање садржине студије биће тема састанка Унапређеног сталног дијалога, који ће бити одржан 21. априла.
Она је навела да је Европска комисија у овом документу за први и основни критеријум, политички, који се односи на постојање стабилних институција, владавину права и заштиту људских и мањинских права, констатовала значајан напредак.
Ту се инсистира на реформи државне управе и локалне самоуправе, односно, тражи се да министарства, општине и разне службе, буду модерне и ефикасне, истакла је она.
У области заштите људских права, како је навела, тражи се усвајање антидискриминацијских закона и постојање омбудсмана, док је заштита мањина оцењена као веома добра уз неке инциденте које Комисија није оценила као превише важне.
Истовремено, у студији се говори о великом напретку у економији због увођења фискалне политике са чврстом монетарном политиком, поздрављају се нова буџетска правила, јачање контроле трошења новца, прављење правног оквира за приватизацију бивших друштвених предузећа и унапређење банкарског сектора, а генерални закључак и овде је да постоји "довољна мера" за стварање функционалне тржишне економије и да је то постигнуто у кратком периоду.
Према њеним речима, до сада се није десило да Савет министара ЕУ на основу позитивне оцене Европске комисије не започне са израдом оквира за преговоре о стабилизацији придруживању, што је следећи корак.
Мишчевић је нагласила да ће током лета наша земља и ЕУ дефинисати своје преговарачке позиције, а да би преговори требало да почну на јесен. Зна се да споразум о придруживању садржи девет поглавља јер је он готово типски за Македонију, Албанију, Хрватску, Босну и Херцеговину и СЦГ, осим што ће у случају државне заједнице тај споразум имати два анекса - посебан за Србију и посебан за Црну Гору, у зависности од надлежности које републике чланице имају.
Поглавља овог документа односе се на четири економске слободе - кретање робе, капитала, услуга и радне снаге, на усклађивање закона, политички дијалог, сарадњу, институције за придруживање, а наш конкретан задатак је да дефинишемо у којим роковима можемо да либерализујемо тржиште за земље ЕУ, објаснила је она.
То значи којим темпом ћемо да снижавамо, а на крају и да укинемо царине и нецаринска ограничења за робу која долази из ЕУ, да омогућимо слободно запошљавање људи, оснивање предузећа и слободно кретање капитала без "националног третмана", односно, без дискриминације између страног и домаћег.
Такође, треба да проценимо да ли ће штетити нашој привреди ако све ово урадимо брзо или ако урадимо у дужем периоду. Примера ради, Македонија је одредила да ће све то успети да одради за 10 година, Хрватска и Словенија за шест и те рокове треба да оправдамо јаком аргументацијом, а онда са ЕУ да преговарамо шта је прихватљиво, прецизирала је Мишчевић.
Она је истакла да нема правила о томе колико дуго трају преговори и навела пример Албаније која преговара још од 2003. године, док је Хрватска завршила преговоре за седам месеци.
Потпредседник Владе Републике Србије и наш преговарач са ЕУ Мирољуб Лабус процењује да ћемо преговоре завршити до почетка 2006. године, подсетила је Мишчевић и поновила да се тада потписује Споразум о придруживању након чега, у року који смо договорили, треба да урадимо оно што смо обећали, при чему се сваке године оцењује како напредујемо.
Према њеним речима, ако је све испоштовано, добија се оцена да смо прихваћени као кандидат за члана ЕУ и следе преговори о чланству које су, на пример, источноевропске земље водиле од 1998. до 2004. године. После таквих преговора постаје се пуноправни члан Европске уније.
Она је навела да је Европска комисија у овом документу за први и основни критеријум, политички, који се односи на постојање стабилних институција, владавину права и заштиту људских и мањинских права, констатовала значајан напредак.
Ту се инсистира на реформи државне управе и локалне самоуправе, односно, тражи се да министарства, општине и разне службе, буду модерне и ефикасне, истакла је она.
У области заштите људских права, како је навела, тражи се усвајање антидискриминацијских закона и постојање омбудсмана, док је заштита мањина оцењена као веома добра уз неке инциденте које Комисија није оценила као превише важне.
Истовремено, у студији се говори о великом напретку у економији због увођења фискалне политике са чврстом монетарном политиком, поздрављају се нова буџетска правила, јачање контроле трошења новца, прављење правног оквира за приватизацију бивших друштвених предузећа и унапређење банкарског сектора, а генерални закључак и овде је да постоји "довољна мера" за стварање функционалне тржишне економије и да је то постигнуто у кратком периоду.
Према њеним речима, до сада се није десило да Савет министара ЕУ на основу позитивне оцене Европске комисије не започне са израдом оквира за преговоре о стабилизацији придруживању, што је следећи корак.
Мишчевић је нагласила да ће током лета наша земља и ЕУ дефинисати своје преговарачке позиције, а да би преговори требало да почну на јесен. Зна се да споразум о придруживању садржи девет поглавља јер је он готово типски за Македонију, Албанију, Хрватску, Босну и Херцеговину и СЦГ, осим што ће у случају државне заједнице тај споразум имати два анекса - посебан за Србију и посебан за Црну Гору, у зависности од надлежности које републике чланице имају.
Поглавља овог документа односе се на четири економске слободе - кретање робе, капитала, услуга и радне снаге, на усклађивање закона, политички дијалог, сарадњу, институције за придруживање, а наш конкретан задатак је да дефинишемо у којим роковима можемо да либерализујемо тржиште за земље ЕУ, објаснила је она.
То значи којим темпом ћемо да снижавамо, а на крају и да укинемо царине и нецаринска ограничења за робу која долази из ЕУ, да омогућимо слободно запошљавање људи, оснивање предузећа и слободно кретање капитала без "националног третмана", односно, без дискриминације између страног и домаћег.
Такође, треба да проценимо да ли ће штетити нашој привреди ако све ово урадимо брзо или ако урадимо у дужем периоду. Примера ради, Македонија је одредила да ће све то успети да одради за 10 година, Хрватска и Словенија за шест и те рокове треба да оправдамо јаком аргументацијом, а онда са ЕУ да преговарамо шта је прихватљиво, прецизирала је Мишчевић.
Она је истакла да нема правила о томе колико дуго трају преговори и навела пример Албаније која преговара још од 2003. године, док је Хрватска завршила преговоре за седам месеци.
Потпредседник Владе Републике Србије и наш преговарач са ЕУ Мирољуб Лабус процењује да ћемо преговоре завршити до почетка 2006. године, подсетила је Мишчевић и поновила да се тада потписује Споразум о придруживању након чега, у року који смо договорили, треба да урадимо оно што смо обећали, при чему се сваке године оцењује како напредујемо.
Према њеним речима, ако је све испоштовано, добија се оцена да смо прихваћени као кандидат за члана ЕУ и следе преговори о чланству које су, на пример, источноевропске земље водиле од 1998. до 2004. године. После таквих преговора постаје се пуноправни члан Европске уније.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација