Мирољуб Лабус
Лабус је објаснио да ћемо тада постати део једног великог политичког и економског система у коме ћемо моћи на лакши начин да развијамо нашу привреду, и у коме ћемо имати већа улагања из иностранства и сигурније тржиште. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Зашто је потребно да Србија уђе у европске интеграције:
- У нашој јавности много се говори о Европској унији. Из свих тих неповезаних, готово анегдотских прича, грађанину се може учинити да је ЕУ нека чудна творевина која би нашем народу истовремено отворила непресушне изворе меда и млека, али и одузела идентитет. Тачно је да је ЕУ ујединила 25 држава и створила велику државу која спада у 6 џинова модерног света (САД, Русија, Индија, Кина и Јапан). Истовремено је тачно да постигнуто државно јединство не поништава традицију сваке појединачне земље. Исто тако је тачно да мед и млеко не теку без зноја ни у ЕУ. Шта то значи за нас? Када се постави ово питање, обично се мисли на власнике фирми, шта њима европско тржиште доноси; или на раднике, како је могуће радити у иностранству, а осећати се као код куће; или на земљораднике којима ће бити доступни богати пољопривредни фондови. Можемо да говоримо и о потрошачима, који ће увођењем стандарда у области конкуренције бити заштићени од монополског понашања предузећа која нуде превисоке цене и неквалитетне услуге; или о реформи правосуђа, која ће нам омогућити да на адекватан начин заштитимо своја права; или о развоју путне мреже, развоју сиромашних подручја, бољој заштити животне средине, захваљујући приступу фондовима ЕУ. Не треба заборавити и велике предности за млађу популацију. Данас наши студенти уче у земљи, а сањају да сутра раде у иностранству. Замислите како ће изгледати наша земља ако сутра студенти уче у Европи, а раде код куће. Замислите колико ће нашим младим људима бити лакше да се школују у иностранству, а да та знања примењују у Србији ако границе буду отворене, наставни програми код нас саображени европским, а наша држава постане део тих великих транснационалних програма.
Шта је неопходно учинити да бисмо се нашли на том путу:
- Ова Влада је у протеклих годину дана успела да направи значај помак ка европским интеграцијама. За добијање позитивне Студије о изводљивости било је потребно да се реши питање хармонизације два тржишна система у Србији и Црној Гори политиком двоструког колосека, да се решење афере шећера повеже с побољшањем рада царинске службе и да се превазиђе проблем институционалне кризе државне заједнице. Промена политике у Београду довела је и до промене политике у Бриселу, на општу корист. Данас обе стране са задовољством истичу да је поново покренут процес европских интеграција Србије. Наравно, ми морамо да отклонимо још неколико препрека које су политичке природе. Једна од њих је сарадња са Хашких трибуналом. Када будемо успели да то решимо, наше прикључивање зависиће само од наше спремности да брзим радом стварамо богатију привреду и јефтинију државу.
Када је реално очекивати да се нађемо у европском друштву:
- После добијања позитивне Студије о изводљивости, уследиће друга фаза у прикључивању наше земље ЕУ, односно преговори о закључењу споразума о стабилизацији и придруживању које бисмо могли да завршимо до краја ове и почетком следеће године. Наша држава би могла да постане придружени члан ЕУ 2006. године и да 2007. и 2008. године добије статус кандидата ЕУ. Уколико политичке прилике буду повољне, наша земља могла би се наћи у ЕУ до 2012. године. Тада ћемо постати део једног великог политичког и економског система у коме ћемо моћи да на лакши начин развијамо нашу привреду и где ћемо имати већа улагања из иностранства и сигурније тржиште. На том путу Влади су потребни савезници, а не противници. Ниједна земља без опште сагласности својих институција и грађана није успела да уђе у ЕУ, па то неће бити случај ни са Србијом. Постојање политичке стабилности је, дакле, предуслов за сваки наредни потез који води ка ЕУ.
Неопходност уласка у Европу:
- Морамо да схватимо да европске интеграције за нас нису питање пропаганде или моде, већ изазов за све. То је потреба без чијег остварења би наша земља у року од 20 година била политички и економски изолована. Налазила би се у окружењу једне велике државе и тржишта који су у односу на нас у сваком погледу моћнији и конкурентнији.