П:
О:
Читај ми
Са позитивном Студијом о изводљивости кренули смо ка Европи
Београд,
16. април 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" да је Србија и Црна Гора са позитивном оценом Студије о изводљивости кренула ка Европи, уз напомену да је циљ да се тај процес што је могуће више убрза.
Војислав Коштуница
Коштуница је нагласио да следи много посла и много тешкоћа, али да је наша земља са позитивном оценом поменуте студије изашла на европски пут који је пут у једном и правом смеру.
"Кренули смо ка Европи и наш интерес је да се тај процес што је могуће више убрза. Крајњи циљ је, наравно, приступање Европској унији, а зна се које су претпоставке да се то оствари - од одређеног типа економије, до прописаног законодавства", објаснио је председник Владе.
Влада Србије је у протеклих годину дана, како је истакао, урадила доста тога, при том водећи рачуна о томе да прописи и системски закони буду усаглашени са европским стандардима и да сваки закон испуњава те захтеве.
Према његовој оцени, за неколико месеци следи почетак преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању.
"Најизгледније је да ће тај документ бити потписан почетком следеће године, чиме ћемо постати кандидат за пуноправно чланство у ЕУ и квалификовати за потписивање другог документа - Споразума о приступању", рекао је он.
Коштуница је, на питање да ли ће неизручење Хашком трибуналу Ратка Младића, успорити тај процес, као што је то учињено због неизручења Анте Готовине у случају Хрватске, одговорио да је Влада Србије, посебно у последњих неколико месеци, показала да чини све да се наше обавезе испуне.
"То ћемо и даље чинити. Имамо потпуно јасну ситуацију - пуна сарадња са Трибуналом значи испуњавање свих обавеза. То се односи на све појединачне случајеве, па и на оне најосетљивије", додао је председник Владе.
Коштуница је истакао да ће и даље спроводити модел добровољне предаје Хашком трибуналу, који даје добре резултате.
На питање да ли је и предаја полицијског генерала Сретена Лукића била добровољна, он је рекао да је у том случају морала да се испоштује медицинска процедура. "Зато се овде радило о поступку који је био нешто другачији. Одлазак генерала Лукића договорен је још приликом доласка међународне лекарске комисије из Хага. После додатних прегледа и још једне медицинске интервенције, генерал Лукић је отишао у Хаг. Он је још много раније преузео оптужницу, чиме је започет поступак добровољне предаје. Влада Србије је дала све потребне гаранције да се Лукић пусти на слободу до почетка суђења и ми ћемо као држава предузети заиста све да се то догоди", рекао је Коштуница.
Он је оценио да је повратак Лазаревића, Милутиновића, Ојданића и Шаиновића, између осталог, веома важан јер говори о томе да се реч и гаранције Владе Србије поштују и признају у међународној заједници.
"На овај начин се ствара једна позитивна атмосфера када је реч о сарадњи са Трибуналом и која ће, у то сам уверен, допринети томе да се до краја доведе процес испуњавања наших обавеза. Нема никакве сумње да су сви ови добровољни одласци били у најбољем интересу наше земље и да је у томе исказана велика одговорност људи који су донели одлуку да држава због њих не сме бити доведена у позицију таоца", истакао је Коштуница.
Говорећи о иницијативи о поверењу Влади, он је рекао да Влада нема никакав проблем да се са тим суочи.
"Подсетио бих на то да је било неколико ситуација у којима се радило о питањима поверења Влади, па смо све те тестове положили. Гласало се о буџету прошле године, о ребалансу, о новом буџету, реконструкцији Владе, и све смо то прошли. Потпуно спокојно гледам на ове иницијативе, мада мислим да није тренутак за њих", навео је Коштуница.
Осврнувши се на измене Уставне повеље које су продужиле век државној заједници Србија и Црна Гора, Коштуница је рекао да је државна заједница један специфичан субјекат и зато постоје тешкоће у обезбеђивању њене функционалности.
"Европа је, што је посебно важно, дала предност њеном очувању и механизмима попут политике 'двоструког колосека' и сада путем измене Уставне повеље показала своје присуство и подршку. Разговори су се одвијали у троуглу Београд - Подгорица - Брисел. Дошло се до компромиса у којем, као и у свим компромисима, има и мана и врлина, као и уступака на обе стране", рекао је председник Владе.
Он је изразио и уверење да ће Србија ове године добити нови устав. "Усаглашавање је последњих месеци брже у односу на ранији период. Али, дан за даном догађају се крупне ствари, од измене Уставне повеље, до Студије о изводљивости, што донекле утиче на брзину рада на уставу. Сигуран сам да ће се рад на уставу убрзати после позитивне оцене Студије о изводљивости јер у пакету измена које у Србији треба да створе другачији правни оквир и амбијент устав стоји на првом месту", истакао је Коштуница.
"Кренули смо ка Европи и наш интерес је да се тај процес што је могуће више убрза. Крајњи циљ је, наравно, приступање Европској унији, а зна се које су претпоставке да се то оствари - од одређеног типа економије, до прописаног законодавства", објаснио је председник Владе.
Влада Србије је у протеклих годину дана, како је истакао, урадила доста тога, при том водећи рачуна о томе да прописи и системски закони буду усаглашени са европским стандардима и да сваки закон испуњава те захтеве.
Према његовој оцени, за неколико месеци следи почетак преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању.
"Најизгледније је да ће тај документ бити потписан почетком следеће године, чиме ћемо постати кандидат за пуноправно чланство у ЕУ и квалификовати за потписивање другог документа - Споразума о приступању", рекао је он.
Коштуница је, на питање да ли ће неизручење Хашком трибуналу Ратка Младића, успорити тај процес, као што је то учињено због неизручења Анте Готовине у случају Хрватске, одговорио да је Влада Србије, посебно у последњих неколико месеци, показала да чини све да се наше обавезе испуне.
"То ћемо и даље чинити. Имамо потпуно јасну ситуацију - пуна сарадња са Трибуналом значи испуњавање свих обавеза. То се односи на све појединачне случајеве, па и на оне најосетљивије", додао је председник Владе.
Коштуница је истакао да ће и даље спроводити модел добровољне предаје Хашком трибуналу, који даје добре резултате.
На питање да ли је и предаја полицијског генерала Сретена Лукића била добровољна, он је рекао да је у том случају морала да се испоштује медицинска процедура. "Зато се овде радило о поступку који је био нешто другачији. Одлазак генерала Лукића договорен је још приликом доласка међународне лекарске комисије из Хага. После додатних прегледа и још једне медицинске интервенције, генерал Лукић је отишао у Хаг. Он је још много раније преузео оптужницу, чиме је започет поступак добровољне предаје. Влада Србије је дала све потребне гаранције да се Лукић пусти на слободу до почетка суђења и ми ћемо као држава предузети заиста све да се то догоди", рекао је Коштуница.
Он је оценио да је повратак Лазаревића, Милутиновића, Ојданића и Шаиновића, између осталог, веома важан јер говори о томе да се реч и гаранције Владе Србије поштују и признају у међународној заједници.
"На овај начин се ствара једна позитивна атмосфера када је реч о сарадњи са Трибуналом и која ће, у то сам уверен, допринети томе да се до краја доведе процес испуњавања наших обавеза. Нема никакве сумње да су сви ови добровољни одласци били у најбољем интересу наше земље и да је у томе исказана велика одговорност људи који су донели одлуку да држава због њих не сме бити доведена у позицију таоца", истакао је Коштуница.
Говорећи о иницијативи о поверењу Влади, он је рекао да Влада нема никакав проблем да се са тим суочи.
"Подсетио бих на то да је било неколико ситуација у којима се радило о питањима поверења Влади, па смо све те тестове положили. Гласало се о буџету прошле године, о ребалансу, о новом буџету, реконструкцији Владе, и све смо то прошли. Потпуно спокојно гледам на ове иницијативе, мада мислим да није тренутак за њих", навео је Коштуница.
Осврнувши се на измене Уставне повеље које су продужиле век државној заједници Србија и Црна Гора, Коштуница је рекао да је државна заједница један специфичан субјекат и зато постоје тешкоће у обезбеђивању њене функционалности.
"Европа је, што је посебно важно, дала предност њеном очувању и механизмима попут политике 'двоструког колосека' и сада путем измене Уставне повеље показала своје присуство и подршку. Разговори су се одвијали у троуглу Београд - Подгорица - Брисел. Дошло се до компромиса у којем, као и у свим компромисима, има и мана и врлина, као и уступака на обе стране", рекао је председник Владе.
Он је изразио и уверење да ће Србија ове године добити нови устав. "Усаглашавање је последњих месеци брже у односу на ранији период. Али, дан за даном догађају се крупне ствари, од измене Уставне повеље, до Студије о изводљивости, што донекле утиче на брзину рада на уставу. Сигуран сам да ће се рад на уставу убрзати после позитивне оцене Студије о изводљивости јер у пакету измена које у Србији треба да створе другачији правни оквир и амбијент устав стоји на првом месту", истакао је Коштуница.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација