П:
О:
Читај ми
Србија нема алтернативу европском путу
Београд,
18. април 2005.
Министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Милан Париводић рекао је интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" да Србија нема алтернативу европском путу. Он је навео да је, када је реч о европским интеграцијама, питање времена од суштинске важности и да је зато од изузетног значаја позитивна оцена Студије о изводљивости, коју ће крајем месеца потврдити Савет министара ЕУ.
Милан Париводић
Да ли ће доношење поменуте студије променити нешто у животу обичног човека у Србији:
- Наравно да хоће. Земља у којој живимо добија другачији имиџ у свету. Потврђује се да смо на исправном путу, да су реформе у току и да се спроводе у правом смеру. Практично, сваки грађанин може да очекује да ће се његов живот постепено побољшавати. Не треба очекивати никакве нагле скокове јер то није реално. То је процес који захтева, на првом месту, структурне реформе привреде, здравства, пензијског система, унапређење инфраструктуре, банкарског и судског система, полиције... Ништа посебно не мора да се измишља. Све је познато, само све треба применити на начин како је то успешно урађено у развијеном свету.
Хоће ли Студија о изводљивости омогућити Србији приступ новим развојним пројектима Европске уније:
- Када постанете кандидат за чланство у ЕУ добијате и приступ структурним фондовима и то су велике паре које се могу улагати у инфраструктуру, индустрију, подстицај рада општина. Ове године очекујемо укупно око 600 милиона евра помоћи. Што се брже крећемо према Европској унији и помоћ ће расти.
Сматрате ли да Србија мора, када су у питању европске интеграције, да крене у "битке са роковима" како би сустигла суседе:
- Имамо, верујем, потенцијал да наш улазак у ЕУ буде 2011. године. Из аспекта стабилности региона, заједнички улазак свих земаља западног Балкана у ЕУ би био повољан. Међутим, степен развоја држава овог региона је различит, а ми можемо, сматрам, бити у групи за приступање са Хрватском и Македонијом.
Да ли смо у потпуности искористили погодности које имамо као земља која је још увек ван европске породице, али и као држава која једина има врло повољан Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом:
- Влада се бави великим структурним пројектима, какви су, рецимо, тренутно концесије и није на њој да уговара комерцијалне аранжмане. Држава мора да стане иза капиталних послова. Код нас највећи проблем представља обезбеђивање земљишта за изградњу инвестиционих објеката и мени се, рецимо, допало како је словачка држава решила тај проблем. Они су у закон о експропријацији уградили решење да капитална инвестиција, какав је на пример КАИ, аутомобилска индустрија, која отвара хиљаде нових радних места и покреће читаве производне циклусе, јесте активност од општег интереса, те се закон о експропријацији може применити и на земљиште које се користи за такву капиталну инвестицију.
Рeгулисање права власника којима је имовина одузета после Другог светског рата:
- То је процес који се управо ових дана започиње доношењем закона о пријављивању и евидентирању одузете имовине. Денационализација је, по мом мишљењу, наш највећи проблем. Његово решење обећано је одмах после 5. октобра 2000. године. Евидентирање које ће ускоро бити започето има за циљ процену финансијског терета који ће држава морати да носи. Лично сам поборник натуралне реституције где год је она могућа и сматрам да је то најправичније решење. Као изузетак, треба користити обештећење. Јер новчана накнада не задовољава у пуној мери ни бившег власника, а представља финансијски терет за државу.
Зашто се онда наставља приватизација оних друштвених предузећа која су, заправо, власништво наших конкретних људи:
- Није поштено продавати нешто што би могло бити предмет натуралне реституције и управо размишљамо како да то постигнемо. За сада је држава већ спровела одређене активности да би се спречиле продаје ове врсте. Конкретно, председник Скупштине Србије Предраг Марковић послао је општинама једну препоруку којом је од њих тражио да не продају такву имовину. Друго, у аукцијским продајама предузећа у уговоре се уграђује једна клаузула која је формулисана заједно са Лигом за заштиту приватне својине, а којом се штите стари власници.
Власници национализоване имовине, ипак, замерају Влади што коначно не донесе закон о денационализацији:
- Важно је утврдити тачан обим средстава које држава мора да обезбеди као новчану накнаду, а да би се то урадило, сва одузета имовина мора да буде евидентирана. Јер огромне су разлике у проценама колико заправо вреди та национализована имовина. Лично ћу се залагати за то да се у посао враћања имовине уђе што пре.
Када је у питању решење проблема денационализације, очито је да смо још врло далеко од свих осталих земаља у региону:
- Истина је да је тај процес свуда у окружењу започет. На жалост, свуда је и дуг пут до коначног решења свих проблема везаних за денационализацију одузете имовине.
- Наравно да хоће. Земља у којој живимо добија другачији имиџ у свету. Потврђује се да смо на исправном путу, да су реформе у току и да се спроводе у правом смеру. Практично, сваки грађанин може да очекује да ће се његов живот постепено побољшавати. Не треба очекивати никакве нагле скокове јер то није реално. То је процес који захтева, на првом месту, структурне реформе привреде, здравства, пензијског система, унапређење инфраструктуре, банкарског и судског система, полиције... Ништа посебно не мора да се измишља. Све је познато, само све треба применити на начин како је то успешно урађено у развијеном свету.
Хоће ли Студија о изводљивости омогућити Србији приступ новим развојним пројектима Европске уније:
- Када постанете кандидат за чланство у ЕУ добијате и приступ структурним фондовима и то су велике паре које се могу улагати у инфраструктуру, индустрију, подстицај рада општина. Ове године очекујемо укупно око 600 милиона евра помоћи. Што се брже крећемо према Европској унији и помоћ ће расти.
Сматрате ли да Србија мора, када су у питању европске интеграције, да крене у "битке са роковима" како би сустигла суседе:
- Имамо, верујем, потенцијал да наш улазак у ЕУ буде 2011. године. Из аспекта стабилности региона, заједнички улазак свих земаља западног Балкана у ЕУ би био повољан. Међутим, степен развоја држава овог региона је различит, а ми можемо, сматрам, бити у групи за приступање са Хрватском и Македонијом.
Да ли смо у потпуности искористили погодности које имамо као земља која је још увек ван европске породице, али и као држава која једина има врло повољан Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом:
- Влада се бави великим структурним пројектима, какви су, рецимо, тренутно концесије и није на њој да уговара комерцијалне аранжмане. Држава мора да стане иза капиталних послова. Код нас највећи проблем представља обезбеђивање земљишта за изградњу инвестиционих објеката и мени се, рецимо, допало како је словачка држава решила тај проблем. Они су у закон о експропријацији уградили решење да капитална инвестиција, какав је на пример КАИ, аутомобилска индустрија, која отвара хиљаде нових радних места и покреће читаве производне циклусе, јесте активност од општег интереса, те се закон о експропријацији може применити и на земљиште које се користи за такву капиталну инвестицију.
Рeгулисање права власника којима је имовина одузета после Другог светског рата:
- То је процес који се управо ових дана започиње доношењем закона о пријављивању и евидентирању одузете имовине. Денационализација је, по мом мишљењу, наш највећи проблем. Његово решење обећано је одмах после 5. октобра 2000. године. Евидентирање које ће ускоро бити започето има за циљ процену финансијског терета који ће држава морати да носи. Лично сам поборник натуралне реституције где год је она могућа и сматрам да је то најправичније решење. Као изузетак, треба користити обештећење. Јер новчана накнада не задовољава у пуној мери ни бившег власника, а представља финансијски терет за државу.
Зашто се онда наставља приватизација оних друштвених предузећа која су, заправо, власништво наших конкретних људи:
- Није поштено продавати нешто што би могло бити предмет натуралне реституције и управо размишљамо како да то постигнемо. За сада је држава већ спровела одређене активности да би се спречиле продаје ове врсте. Конкретно, председник Скупштине Србије Предраг Марковић послао је општинама једну препоруку којом је од њих тражио да не продају такву имовину. Друго, у аукцијским продајама предузећа у уговоре се уграђује једна клаузула која је формулисана заједно са Лигом за заштиту приватне својине, а којом се штите стари власници.
Власници национализоване имовине, ипак, замерају Влади што коначно не донесе закон о денационализацији:
- Важно је утврдити тачан обим средстава које држава мора да обезбеди као новчану накнаду, а да би се то урадило, сва одузета имовина мора да буде евидентирана. Јер огромне су разлике у проценама колико заправо вреди та национализована имовина. Лично ћу се залагати за то да се у посао враћања имовине уђе што пре.
Када је у питању решење проблема денационализације, очито је да смо још врло далеко од свих осталих земаља у региону:
- Истина је да је тај процес свуда у окружењу започет. На жалост, свуда је и дуг пут до коначног решења свих проблема везаних за денационализацију одузете имовине.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања