П:
О:
Читај ми
Договор са ММФ-ом убрзава процес приближавања Србије ЕУ
Београд,
20. април 2005.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић оценио је данас да је договор који је делегација Владе Србије у принципу постигла са Међународним монетарним фондом (ММФ) изузетно важан јер нашој земљи омогућава да продужи трогодишњи аранжман са том институцијом који истиче 15. маја, као и да настави сарадњу са Светском банком.
Динкић је на данашњој конференцији за новинаре истакао да овај договор отвара пут за много бржи процес приближавања ЕУ, а омогућава и отпис дуга у износу од 700 милиона долара према Париском клубу поверилаца.
Министар је, говорећи о резултатима посете Вашингтону, изразио очекивање да ће Борд директора ММФ-а у јуну одобрити пету ревизију трогодишњег аранжмана, која ће резултирати одобравањем кредита од 200 милиона долара Народној банци Србије за попуњавање девизних резерви у циљу побољшања платно-билансне позиције.
Након тога, преостаје још шеста ревизија за коју је реално очекивати да буде завршена у септембру или у новембру ове године, објаснио је он и оценио да ће након отписа 700 милиона долара дуга Париском клубу до краја године наш укупан јавни дуг бити више него три пута мањи него пре пет година.
Динкић је указао на то да је према овом споразуму основни циљ за 2005. годину да се смањи дефицит у билансу текућих плаћања са иностранством на 11 одсто.
Према његовим речима, прошле године дошло је до значајног погоршања овог биланса јер је раст друштвеног производа од 8 одсто био праћен растом увоза, при чему је на крају прошле године спољнотрговински дефицит износио 13,7 одсто друштвеног бруто производа.
Да бисмо остварили смањење спољнотрговинског дефицита, потребан је снажан раст извоза од најмање 25 одсто, рекао је министар и додао да извоз Србије од августа 2004. године има узлазни тренд, што је резултат директних страних инвестиција и приватизације.
Динкић је навео да је неопходно наставити са интензивним структурним реформама, пре свега у приватизацији предузећа и реформи банкарског система, као и у привлачењу директних страних инвестиција.
Потребно је ограничити раст увоза који би, према процени ММФ-а, требало максимално да износи 9 одсто у односу на претходну годину.
Према његовим речима, да би се ограничио раст увоза, потребно је ограничити домаћу тражњу и за то су предвиђене три групе мера. То су монетарне мере, пре свега, контрола раста кредита, затим фискалне мере, односно смањење јавне потрошње, и политика плата, што значи да плате могу да расту само у складу са продуктивношћу.
Наша земља је прошле године извршила једно од највећих фискалних прилагођавања у поређењу са било којом источноевропском земљом, када је буџетски дефицит смањен за 2,2 одсто БДП-а, или за 35 милијарди динара, напоменуо је Динкић. Ове године планирано је смањење за још 1 одсто или 16 милијарди динара по нашој методологији, односно 18 милијарди динара по међународним класификацијама, што значи да ће Србија ове године имати буџетски суфицит.
Он је навео да је, према кретањима из прва три месеца ове године, јасно да ће наши буџетски приходи ове године бити за 35 до 40 милијарди већи него што су планирани Законом о буџету, и то због боље наплате пореза и већег ефекта ПДВ-а.
Уз напомену да ће расходи бити већи за 20 до 25 милијарди динара, министар финансија је објаснио да разлику између прихода и расхода, према договору са ММФ-ом, нећемо трошити, већ ћемо исказати буџетски суфицит у циљу ограничавања раста увоза.
У расходе улазе и средства која ће бити издвојена за финансирање Пензионог фонда у износу од 12 милијарди динара, указао је Динкић и истакао да је реформа пензионог система, која подразумева и бољу наплату доприноса, нужна.
Према његовим речима, реформа Пензионог фонда биће спредена доношењем новог закона о приватним пензионим фондовима и реформом пензионе администрације, што је пројекат који је делегација Владе договорила и закључила са Светском банком, а чија се ратификација очекује у мају.
Министар је, говорећи о резултатима посете Вашингтону, изразио очекивање да ће Борд директора ММФ-а у јуну одобрити пету ревизију трогодишњег аранжмана, која ће резултирати одобравањем кредита од 200 милиона долара Народној банци Србије за попуњавање девизних резерви у циљу побољшања платно-билансне позиције.
Након тога, преостаје још шеста ревизија за коју је реално очекивати да буде завршена у септембру или у новембру ове године, објаснио је он и оценио да ће након отписа 700 милиона долара дуга Париском клубу до краја године наш укупан јавни дуг бити више него три пута мањи него пре пет година.
Динкић је указао на то да је према овом споразуму основни циљ за 2005. годину да се смањи дефицит у билансу текућих плаћања са иностранством на 11 одсто.
Према његовим речима, прошле године дошло је до значајног погоршања овог биланса јер је раст друштвеног производа од 8 одсто био праћен растом увоза, при чему је на крају прошле године спољнотрговински дефицит износио 13,7 одсто друштвеног бруто производа.
Да бисмо остварили смањење спољнотрговинског дефицита, потребан је снажан раст извоза од најмање 25 одсто, рекао је министар и додао да извоз Србије од августа 2004. године има узлазни тренд, што је резултат директних страних инвестиција и приватизације.
Динкић је навео да је неопходно наставити са интензивним структурним реформама, пре свега у приватизацији предузећа и реформи банкарског система, као и у привлачењу директних страних инвестиција.
Потребно је ограничити раст увоза који би, према процени ММФ-а, требало максимално да износи 9 одсто у односу на претходну годину.
Према његовим речима, да би се ограничио раст увоза, потребно је ограничити домаћу тражњу и за то су предвиђене три групе мера. То су монетарне мере, пре свега, контрола раста кредита, затим фискалне мере, односно смањење јавне потрошње, и политика плата, што значи да плате могу да расту само у складу са продуктивношћу.
Наша земља је прошле године извршила једно од највећих фискалних прилагођавања у поређењу са било којом источноевропском земљом, када је буџетски дефицит смањен за 2,2 одсто БДП-а, или за 35 милијарди динара, напоменуо је Динкић. Ове године планирано је смањење за још 1 одсто или 16 милијарди динара по нашој методологији, односно 18 милијарди динара по међународним класификацијама, што значи да ће Србија ове године имати буџетски суфицит.
Он је навео да је, према кретањима из прва три месеца ове године, јасно да ће наши буџетски приходи ове године бити за 35 до 40 милијарди већи него што су планирани Законом о буџету, и то због боље наплате пореза и већег ефекта ПДВ-а.
Уз напомену да ће расходи бити већи за 20 до 25 милијарди динара, министар финансија је објаснио да разлику између прихода и расхода, према договору са ММФ-ом, нећемо трошити, већ ћемо исказати буџетски суфицит у циљу ограничавања раста увоза.
У расходе улазе и средства која ће бити издвојена за финансирање Пензионог фонда у износу од 12 милијарди динара, указао је Динкић и истакао да је реформа пензионог система, која подразумева и бољу наплату доприноса, нужна.
Према његовим речима, реформа Пензионог фонда биће спредена доношењем новог закона о приватним пензионим фондовима и реформом пензионе администрације, што је пројекат који је делегација Владе договорила и закључила са Светском банком, а чија се ратификација очекује у мају.
Министар је најавио да ће Влада на сутрашњој седници разматрати нови закон о јавним предузећима који предвиђа директну контролу Владе над зарадама у јавним предузећима на нивоу локалних самоуправа.
Он је додао да је са Светском банком постигнут договор о повлачењу кредита у вредности од 190 милиона долара, као и договор о развојном кредиту вредном 55 милиона долара, који је намењен буџету Србије а који би борд ове финансијске институције требало да одобри у октобру.
Структурне реформе, а нарочито реформа банкарског система у Србији, добиле су изузетно добру оцену и ММФ-а, и Светске банке, нагласио је Динкић и потврдио да је са Светском банком постигнут договор да приватизација банака са већинским државним капиталом буде потпуно завршена следеће године.
Са представницима СБ постигнут је и договор о инвестиционим пројектима у вредности од 210 милиона, од чега је 135 милиона спремно за повлачење ове године, пре свега за пројекат рехабилитације путева у Србији у износу од 55 милиона долара, пројекат реформе администрације пензионог система вредан 25 милиона долара, пројекат изградње мреже за наводњавање у износу од 25 милиона долара, и пројекат за оживљавање борског региона од 25 милиона долара.
Динкић је истакао да је током посете Вашингтону потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус разговарао са представницима Министарства трговине САД и изразио очекивање да ће наша земља до јуна добити преференцијални третман за извоз производа на америчко тржиште, што ће помоћи неким извозницима из Србије да буду конкурентни на овом тржишту.
Саветник за националну безбедност председника САД Стивен Хендли отворено је истакао да ће САД пружити економску подршку Србији, као и подршку на путу ка Европској унији, и помоћи јој у решавању других проблема, додао је министар.
Директор Пореске управе Владимир Илић изнео је податак да је у априлу од 104 хиљаде пореских обвезника који су предали ПДВ пријаву наплаћено 11,5 милијарди динара, при чему је повраћај пореза извршен пре рока.
Министарство финансија и Министарство трговине, туризма и услуга Владе Србије упутили су предлог синдикатима пијачних продаваца у коме се као рок за регистрацију предвиђа 1. јун, а за увођење фискалних каса 1. август, при чему би порези и доприноси за ове продавце износили 4500 динара, што је знатно мање него у другим делатностима, подсетио је Илић.
Он је најавио да ће, уколико пијачни продавци не прихвате овај споразум, у петак почети координиране контроле Пореске управе и тржишне инспекције и апеловао на синдикате ових продаваца да прихвате споразум који је, како је оценио, крајње коректан.
Он је додао да је са Светском банком постигнут договор о повлачењу кредита у вредности од 190 милиона долара, као и договор о развојном кредиту вредном 55 милиона долара, који је намењен буџету Србије а који би борд ове финансијске институције требало да одобри у октобру.
Структурне реформе, а нарочито реформа банкарског система у Србији, добиле су изузетно добру оцену и ММФ-а, и Светске банке, нагласио је Динкић и потврдио да је са Светском банком постигнут договор да приватизација банака са већинским државним капиталом буде потпуно завршена следеће године.
Са представницима СБ постигнут је и договор о инвестиционим пројектима у вредности од 210 милиона, од чега је 135 милиона спремно за повлачење ове године, пре свега за пројекат рехабилитације путева у Србији у износу од 55 милиона долара, пројекат реформе администрације пензионог система вредан 25 милиона долара, пројекат изградње мреже за наводњавање у износу од 25 милиона долара, и пројекат за оживљавање борског региона од 25 милиона долара.
Динкић је истакао да је током посете Вашингтону потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус разговарао са представницима Министарства трговине САД и изразио очекивање да ће наша земља до јуна добити преференцијални третман за извоз производа на америчко тржиште, што ће помоћи неким извозницима из Србије да буду конкурентни на овом тржишту.
Саветник за националну безбедност председника САД Стивен Хендли отворено је истакао да ће САД пружити економску подршку Србији, као и подршку на путу ка Европској унији, и помоћи јој у решавању других проблема, додао је министар.
Директор Пореске управе Владимир Илић изнео је податак да је у априлу од 104 хиљаде пореских обвезника који су предали ПДВ пријаву наплаћено 11,5 милијарди динара, при чему је повраћај пореза извршен пре рока.
Министарство финансија и Министарство трговине, туризма и услуга Владе Србије упутили су предлог синдикатима пијачних продаваца у коме се као рок за регистрацију предвиђа 1. јун, а за увођење фискалних каса 1. август, при чему би порези и доприноси за ове продавце износили 4500 динара, што је знатно мање него у другим делатностима, подсетио је Илић.
Он је најавио да ће, уколико пијачни продавци не прихвате овај споразум, у петак почети координиране контроле Пореске управе и тржишне инспекције и апеловао на синдикате ових продаваца да прихвате споразум који је, како је оценио, крајње коректан.
-
Београд, 24. децембар 2024.Успешна реализација програма за оживљавање села
-
Београд, 24. децембар 2024.Пољопривредницима на име субвенција исплаћене 92 милијарде...
-
Београд, 23. децембар 2024.Интензивирати стратешку сарадњу са Азербејџаном
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести