Зоран Лончар
Лончар је у интервјуу за агенцију Танјуг објаснио да тај процес не значи да ће се они који буду напустили управу "наћи на улици" јер процес децентрализације власти подразумева преношење надлежности са републичких на органе аутономије и локалне самоуправе. Он је прецизирао да у тај број не спадају запослени у Министарству унутрашњих послова.
Влада Србије није повећала број запослених, напоменуо је министар и поновио да је државни апарат потребно смањивати да би био јефтинији и ефикаснији.
Према његовим речима, у државној управи је у августу 2001. године било 8.099 запослених, да би њихов број 31. марта 2004. био повећан чак на 27.238, а до вишеструког повећања дошло је због преузимања надлежности бивших савезних органа.
Лончар је истакао да је реформа државне управе, која је у Студији о изводљивости за придруживање Европској унији најбоље оцењена, у фази измена законодавног оквира и додао да су у овом тренутку у скупштинској процедури Предлог закона о Влади и Предлог закона о државној управи који доносе битне новине у области извршне власти.
Законом о државној управи Србија ће добити деполитизовану државну управу, што значи да ће број такозваних политичких функционера који долазе на чело органа државне управе, односно министарстава, бити знатно смањен, истакао је Лончар и прецизирао да ће у сваком министарству постојати само два политичка функционера - министар и његов заменик, односно, по новом, то ће бити државни секретар.
Свим осталим политичким функционерима који данас постоје у министарствима, помоћницима министара и секретарима министарства биће промењен правни положај и они ће постати такозвани каријерни функционери, службеници од професије или каријере, а на ова високо рангирана места у државној управи биће постављани искључиво на основу стручних квалификација и конкурса који ће се расписивати на период од пет година, навео је Лончар.
Он је нагласио да би такво решење требало да обезбеди сталност државне управе, а тиме и већи степен стручности и ефикасности у раду.
Министар је, истакавши да вршење власти никако не сме да буде схваћено као "подела плена" после парламентарних избора, навео да ће смањивањем броја политичких функционера и подизањем степена стручности бити спречени случајеви да политичари у великом броју попуњавају државну управу, али и да се запошљавају партијске колеге, или рођаци и пријатељи.
Према његовим речима, предвиђене су и новине у погледу функционисања округа које би требало да допринесу институционалној сарадњи између државе и локалне самоуправе. Он је објаснио да нова регулатива предвиђа формирање савета округа чији ће председник бити начелник округа, а савет би чинили изабрани председници општина са територије округа. На тај начин, држава би на институционалан начин свакодневно могла да комуницира са представницима локалне самоуправе, била би ближа грађанима и способнија за задовољавање њихових потреба, оценио је Лончар.
Начињени су и први кораци у великом пројекту стварања такозване електронске владе, подсетио је он и додао да би до јула требало да буде окончан рад на изради националне стратегије развоја информатичког друштва.
Тиме се грађанима омогућава да електронски комуницирају са државом на исти начин као што то могу у пословној комуникацији са предузећима, користећи Интернет, објаснио је министар.
Он је нагласио да се тренутно ради на техничком опремању републичких органа после чега би у један јединствен информациони систем требало повезати све државне органе на републичком нивоу и након тога објединити и покрајинске, општинске и градске органе и повезати их са републичким.
То је процес који траје и доста кошта, али дугорочно гледано знатно појефтињује и убрзава функционисање државне администрације и омогућава грађанима да на једноставан начин остваре своје потребе, закључио је министар за државну управу и локалну самоуправу.