П:
О:
Читај ми
Смањен спољнотрговински дефицит
Београд,
26. април 2005.
Завод за статистику Републике Србије саопштио је данас да укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-март ове године износи 2993,7 милиона долара, што чини повећање од 3,3 одсто у односу на исти период претходне године. Посматрано у еврима, спољнотрговинска робна размена износи 2281,4 милиона евра, што чини смањење од 1,8 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
У саопштењу се наводи да је извезено робе у вредности од 993,7 милиона долара, што је повећање од 52,2 одсто у односу на исти период прошле године, а увезено за 2000 милиона долара, што је за 11 одсто мање него у истом периоду прошле године. Извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 756,7 милиона евра, што чини повећање од 44,5 одсто у односу на исти период претходне године. Увоз робе изражено у еврима имао је вредност од 1524,7 милиона евра, што је смањење од 15,3 одсто у односу на исти период претходне године.
Ово смањење увоза у првом кварталу последица је уведеног ПДВ-а. Наиме, увоз многих роба који је био планиран за прве месеце ове године, обављен је у децембру протекле године како би се плаћање ПДВ-а од стране увозника избегло у првим месецима 2005. године. ПДВ је такође утицао и на резултате извоза, тако што се фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а, сада реално исказује од стране извозника, за разлику од прошле године. Осим тога, повећање извоза је и резултат првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа.
Дефицит за период јануар-март ове године износи 1006,3 милиона долара, што чини смањење од 36,8 одсто у односу на исти период прошле године. Дефицит изражен у еврима износи 768,1 милион евра, што чини смањење од 39,8 одсто у односу на исти период прошле године.
Покривеност увоза извозом износи 49,7 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду протекле године, када је износила 29,1 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 49,6 одсто, а у истом периоду прошле године била је 29,1 одсто.
У периоду јануар-март 2005. године, у структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 69,4 одсто (689,6 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 25,9 одсто (257,7 милиона долара) и опрема 4,7 одсто (46,4 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 65,6 одсто (1311,3 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 22,2 одсто (444,6 милиона долара) и опрема 12,2 одсто (244,0 милиона долара).
У извозу, у посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери били су Италија (145,5 милиона долара), Босна и Херцеговина (135,5 милиона долара) и Немачка (118,0 милиона долара).
У увозу, у истом периоду, главни спољнотрговински партнери били су Руска Федерација (438,3 милиона долара), Немачка (194,1 милион долара) и Италија (174,4 милиона долара).
Посебно треба истаћи да је спољнотрговинска робна размена у првом кварталу ове године са Италијом скоро уравнотежена. Са Босном и Херцеговином имамо највећи спољнотрговински суфицит, од близу деведесет милиона долара. Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, имамо и суфицит са Македонијом, као и са Словенијом.
Међутим, са друге стране, највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају: гвожђе и челик (167 милиона долара), обојени метали (89 милиона долара), одећа (56 милиона долара), поврће и воће (51 милион долара) и производи од каучука (49 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 41,5 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: нафта и нафтни деривати (274 милиона долара), гас, природни и индустријски (151 милиона долара), друмска возила (111 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (86 милиона долара), гвожђе и челик (80 милиона долара), а њихов увоз чини 35,1 одсто укупног увоза, истиче се у саопштењу.
Ово смањење увоза у првом кварталу последица је уведеног ПДВ-а. Наиме, увоз многих роба који је био планиран за прве месеце ове године, обављен је у децембру протекле године како би се плаћање ПДВ-а од стране увозника избегло у првим месецима 2005. године. ПДВ је такође утицао и на резултате извоза, тако што се фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а, сада реално исказује од стране извозника, за разлику од прошле године. Осим тога, повећање извоза је и резултат првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа.
Дефицит за период јануар-март ове године износи 1006,3 милиона долара, што чини смањење од 36,8 одсто у односу на исти период прошле године. Дефицит изражен у еврима износи 768,1 милион евра, што чини смањење од 39,8 одсто у односу на исти период прошле године.
Покривеност увоза извозом износи 49,7 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду протекле године, када је износила 29,1 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 49,6 одсто, а у истом периоду прошле године била је 29,1 одсто.
У периоду јануар-март 2005. године, у структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 69,4 одсто (689,6 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 25,9 одсто (257,7 милиона долара) и опрема 4,7 одсто (46,4 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 65,6 одсто (1311,3 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 22,2 одсто (444,6 милиона долара) и опрема 12,2 одсто (244,0 милиона долара).
У извозу, у посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери били су Италија (145,5 милиона долара), Босна и Херцеговина (135,5 милиона долара) и Немачка (118,0 милиона долара).
У увозу, у истом периоду, главни спољнотрговински партнери били су Руска Федерација (438,3 милиона долара), Немачка (194,1 милион долара) и Италија (174,4 милиона долара).
Посебно треба истаћи да је спољнотрговинска робна размена у првом кварталу ове године са Италијом скоро уравнотежена. Са Босном и Херцеговином имамо највећи спољнотрговински суфицит, од близу деведесет милиона долара. Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, имамо и суфицит са Македонијом, као и са Словенијом.
Међутим, са друге стране, највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају: гвожђе и челик (167 милиона долара), обојени метали (89 милиона долара), одећа (56 милиона долара), поврће и воће (51 милион долара) и производи од каучука (49 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 41,5 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: нафта и нафтни деривати (274 милиона долара), гас, природни и индустријски (151 милиона долара), друмска возила (111 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (86 милиона долара), гвожђе и челик (80 милиона долара), а њихов увоз чини 35,1 одсто укупног увоза, истиче се у саопштењу.
-
Београд, 20. децембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 18. децембар 2024.Девизни прилив од туризма за десет месеци премашио 2,3 милијарде...
-
Београд, 18. децембар 2024.Држава испуњава све своје обавезе према пољопривредницима
-
Београд, 18. децембар 2024.Наставак рекордног раста извоза ИКТ услуга
-
Београд, 17. децембар 2024.Ускоро меморандум о сарадњи са Азербејџаном на изградњи гасне...
-
Костолац, 13. децембар 2024.Термоелектрана Костолац Б3 постала део система ЕПС-а
-
Београд, 10. децембар 2024.Један од стратешких циљева привлачење инвестиција у домаћу...
-
Београд, 9. децембар 2024.Одбор директора ММФ-а потврдио нови нефинансијски аранжман са...
-
Београд, 6. децембар 2024.У наредних седам дана јефтиније гориво у Србији
-
Београд, 5. децембар 2024.Значајна промоција локалних производа и гастрономског...