П:
О:
Читај ми
Повратак даброва у Србију на Дан планете Земље
Београд,
22. април 2004.
Светски Дан планете Земље - 22. април Управа за заштиту животне средине при Министарству науке и заштите животне средине Владе Републике Србије обележиће у специјалним резерватима природе у Засавици и Обедској бари, где ће 30 даброва бити враћено у природу, на станишта са којих су ишчезли почетком 20. века. Та животињска врста враћена је у Србију захваљујући донацији немачке покрајине Баварске и ангажовању Управе за заштиту животне средине, Биолошког факултета и специјалног резервата природе Засавица.
Приступајући реализацији пројекта реинтродукције, односно повратка дабра као аутохтоне врсте, Србија испуњава обавезе које је преузела потписивањем бројних међународних конвенција које се односе на заштиту животне средине, а пре свега на заштиту и очување биодиверзитета. Захваљујући овој акцији, 30 даброва саградиће свој дом на Засавици и Обедској бари, које су после детаљне анализе изабране као погодни локалитети, а њихов развој и размножавање биолози ће пратити помоћу микрочипова и радио-одашиљача.
Министарство за науку и заштиту животне средине апелује на све да се на даброве не бацају мреже и да се не пуца, како би после једног века имали дабра на нашим просторима.
О некадашњем присуству европског дабра (Цастор фибер Л. 1758) на просторима наше земље сведоче многобројне информације, а подаци са палеонтолошких и археолошких ископина указују на континуирано присуство дабра од праисторијског доба до његовог потпуног нестанка на самом почетку 20. века. Током прве половине 19. века, ова животињска врста је још била релативно широко распрострањена дуж речних токова и мочварних подручја, мада је већ тада била веома проређена и малобројна. Почетком прошлог века одстрељен је последњи примерак, чиме је ова европска врста дефинитивно нестала са територије Србије. Идентична судбина ову животињску врсту задесила је и на простору читавог станишта - на подручју Европе опстало је само пет аутохтоних, међусобно изолованих популација са веома малим бројем јединки, а на азијском континенту сачуване су само три популације, такође са малим бројем јединки.
Популације са ових подручја послужиле су као популациони резервоар за велики број пројеката реинтродукције и транслокација широм европског континента. Повратак даброва на европско тло започет је 1922. године у Скандинавији и до данас је реализовано више од 50 пројеката насељавања.
Примарни узрок нестанка европског дабра, по оцени већине истраживача данас, јесте прекомерно изловљавање. Постоји више разлога за изложеност ове врсте константном и високом ловном притиску - веровање у лековита својства појединих делова тела (првенствено жлезде касореум), коришћење продуката наведене жлезде (дабровина) у козметичкој индустрији као основе парфема, квалитетно крзно које је током историје увек имало високу цену, као и због коришћења меса дабра у људској исхрани.
Министарство за науку и заштиту животне средине апелује на све да се на даброве не бацају мреже и да се не пуца, како би после једног века имали дабра на нашим просторима.
О некадашњем присуству европског дабра (Цастор фибер Л. 1758) на просторима наше земље сведоче многобројне информације, а подаци са палеонтолошких и археолошких ископина указују на континуирано присуство дабра од праисторијског доба до његовог потпуног нестанка на самом почетку 20. века. Током прве половине 19. века, ова животињска врста је још била релативно широко распрострањена дуж речних токова и мочварних подручја, мада је већ тада била веома проређена и малобројна. Почетком прошлог века одстрељен је последњи примерак, чиме је ова европска врста дефинитивно нестала са територије Србије. Идентична судбина ову животињску врсту задесила је и на простору читавог станишта - на подручју Европе опстало је само пет аутохтоних, међусобно изолованих популација са веома малим бројем јединки, а на азијском континенту сачуване су само три популације, такође са малим бројем јединки.
Популације са ових подручја послужиле су као популациони резервоар за велики број пројеката реинтродукције и транслокација широм европског континента. Повратак даброва на европско тло започет је 1922. године у Скандинавији и до данас је реализовано више од 50 пројеката насељавања.
Примарни узрок нестанка европског дабра, по оцени већине истраживача данас, јесте прекомерно изловљавање. Постоји више разлога за изложеност ове врсте константном и високом ловном притиску - веровање у лековита својства појединих делова тела (првенствено жлезде касореум), коришћење продуката наведене жлезде (дабровина) у козметичкој индустрији као основе парфема, квалитетно крзно које је током историје увек имало високу цену, као и због коришћења меса дабра у људској исхрани.
Данас, захваљујући успешно реализованим пројектима реинтродукције, европског дабра има у читавој западној и централној Европи, искључујући Ирску, Британска острва, где овај пројекат ускоро треба да започне, као и земље на југу европског континента.
Међутим, и поред свих напора који су учињени на заштити и ревитализацији популација дабра у Европи, он је у већој или мањој мери угрожена врста, тако да га све међународне конвенције сврставају у неку од категорија угрожености. По свим најзначајним конвенцијама које се тичу даброва и сходно степену угрожености, постоји обавеза предузимања мера заштите и рестаурације популација европског дабра, али и станишта које оне насељавају. То говори о томе да су, уз заштиту врсте, мере протекције станишта најважније одреднице за опстанак и повећање бројности популација дабра као органске врсте.
Поводом Дана планете Земље у Београду је најављена и еколошка акција под називом "Очистимо Хиландарску и Цетињску улицу", коју организује Дечији програм Радио Београда, а очекује се и учешће познатих личности и деце из београдских основних и средњих школа.
Тема овогодишње светске кампање посвећене Дану планете Земље је "Вода за живот". Обележавање Дана планете почело је у свету пре 33 године, са циљем да се утиче на политички естаблишмент и у државне пројекте укључи заштита животне средине. Утемељивач Дана планете Земље је Гејлорд Нелсон, тадашњи амерички сенатор из Висконсина.
Међутим, и поред свих напора који су учињени на заштити и ревитализацији популација дабра у Европи, он је у већој или мањој мери угрожена врста, тако да га све међународне конвенције сврставају у неку од категорија угрожености. По свим најзначајним конвенцијама које се тичу даброва и сходно степену угрожености, постоји обавеза предузимања мера заштите и рестаурације популација европског дабра, али и станишта које оне насељавају. То говори о томе да су, уз заштиту врсте, мере протекције станишта најважније одреднице за опстанак и повећање бројности популација дабра као органске врсте.
Поводом Дана планете Земље у Београду је најављена и еколошка акција под називом "Очистимо Хиландарску и Цетињску улицу", коју организује Дечији програм Радио Београда, а очекује се и учешће познатих личности и деце из београдских основних и средњих школа.
Тема овогодишње светске кампање посвећене Дану планете Земље је "Вода за живот". Обележавање Дана планете почело је у свету пре 33 године, са циљем да се утиче на политички естаблишмент и у државне пројекте укључи заштита животне средине. Утемељивач Дана планете Земље је Гејлорд Нелсон, тадашњи амерички сенатор из Висконсина.
-
Београд, 21. децембар 2024.Програм стамбених кредита за младе мера за будућност Србије
-
Београд/Пекинг, 20. децембар 2024.Подршка Кине у међународним форумима од великог значаја за...
-
Београд, 20. децембар 2024.Србија без баријера обавеза читавог друштва
-
Београд, 20. децембар 2024.Мацура упутила изразе саучешћа поводом трагедије у Загребу
-
Београд, 20. децембар 2024.Приступачније окружење обавеза читавог друштва
-
Београд, 20. децембар 2024.Договорен наставак сарадње са компанијом ,,Такеда”
-
Београд, 20. децембар 2024.Жарић Ковачевић уручено признање „Почасни грађанин ГО Црвени...
-
Београд, 20. децембар 2024.Заједничким радом до гранског колективног уговора у области...
-
Београд, 20. децембар 2024.Од данас без листа чекања за операцију катаракте
-
Београд/Пекинг, 20. децембар 2024.Србија чврсто опредељена за наставак сарадње са Кином