П:
О:
Читај ми
Компромисно решење за Косово и Метохију једино прихватљиво за Србију
Београд,
29. април 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је да је компромисно решење за Косово и Метохију једино прихватљиво за Београд и да је неопходно у стрпљивом разговору пронаћи заједничко решење које уважава интересе оба народа.
Аутор:
Танјуг
Коштуница је у интервјуу агенцији Танјуг истакао да решење може бити праведно и трајно само уз компромис и сагласност Срба и Албанаца, што значи да неће бити ни апсолутног победника, ни апсолутног губитника.
Јасно је да нема ни решења ни компромиса, уколико једна страна добија све, а друга губи све. Наша је заједничка одговорност да се сачува стабилност у земљи и целом региону и Србија се због тога снажно залаже за начело непроменљивости међународних граница, као најпоузданијег приступа да се сачува и унапреди стабилност региона, нагласио је Коштуница.
Он је рекао да ће Влада Србије настојати да, као и до сада, свако решење за Космет буде засновано на најширем консензусу у земљи, на исти начин на који је то рађено и у претходном периоду и подсетио на редовне консултације државног врха у којима учествују председник државне заједнице Србија и Црна Гора, председник Србије, министар спољних послова и председник Координационог центра.
Председник Владе је, говорећи о могућем моделу решења, додао да се дошло до становишта о неопходности проналажења компромисног решења које је садржано у формулацији "више од аутономије, мање од независности", односно у једној проширеној аутономији.
Ово решење тек треба правнички уобличити, јер када се тражи решење за сложене међуетничке односе, онда је оно често мимо правила, ново и неконвенционално, истакао је Коштуница и подсетио на то да је СЦГ окружена таквим решењима.
Сва решења после распада Југославије су атипична и нећете их наћи у класичним правничким уџбеницима. У БиХ имате две државе унутар једне, модел уређења у којем се први пут потегло и за филозофским термином да би се објаснило шта су те две државе. Нису ни конфедералне, нити федералне јединице, него "ентитети", додао је он.
Према његовим речима, специфично су постављени и односи између Србије и Црне Горе, јер заједница није ни класично федерална, нити конфедерална држава, а занимљив је и "Охридски споразум" у Македонији.
Коментаришући недавни састанак представника Контакт групе са представницима СЦГ у Београду, Коштуница је рекао да је Контакт група, осим позивања на дијалог Београда и Приштине, имала и "шири мандат", а да је најважније то, што је покренуто питање почетка оцене стандарда.
Расправа о стандардима укључује и Контакт групу, и УНМИК и привремене институције самоуправе на Косову и, наравно, Београд, објаснио је председник Владе и нагласио да је питање стандарда, у одређеном смислу, питање свих питања.
По јутру се дан познаје, односно, према томе како ће бити оцењени стандарди, са колико прецизности, одговорности и објективности зависиће и то да ли ће и када доћи до разговора о статусу, како ће они тећи и како ће изгледати решење када је реч о будућем статусу покрајине, напоменуо је Коштуница.
Према његовим речима, стање људских права је далеко од задовољавајућег а стандарди нису испуњени.
За нас је у потпуности неприхватљиво постојеће стање људских права на Космету. Подсетимо се само 17. марта 2004. године. Пре тога на Космету смо имали тихо и делимично етничко чишћење, али је 17. марта дошло до добро организованог и широког покушаја потпуног етничког чишћења Срба и осталих нелбанаца са Косова и Метохије, рекао је он.
Ми се у овом тренутку не морамо упуштати у дугу листу људских права која се свакодневно крше на Космету. Хајде да испитамо, на пример, само једно право, право на слободу кретања, и да видимо како ту ствари стоје, додао је Коштуница.
Он је нагласио да је, у сваком случају, за Србију суштинско питање повратка прогнаних својим кућама. Ти људи једноставно имају право, које им нико не може одузети, да се врате и да живе у својим кућама. Нико не сме да окрене главу од једноставне истине да данас у Европи постоји један народ који не може да се врати да живи у својим домовима. То је ваљда први и најелементарнији стандард. Оног тренутка када се врати већи део од две трећине Срба који су живели на Косову и Метохији и напустили га после 1999. године, моћи ћемо да кажемо да је стандард безбедности, сигурности и одрживог живота, с једне стране испуњен, истакао је председник Владе.
Такође, како је рекао, када ти људи, с друге стране, буду могли слободно да се крећу по целој покрајини, тај стандард ће бити испуњен, док сада имамо само драстичан пример неслободе кретања.
Према његовим речима, уколико и буде покушаја да се стање оцени као задовољавајуће, остаће велика сумња и бациће сенку на евентуални почетак разговора о статусу.
Неће ту ствари ићи тако лако, а осим тога, има више учесника који се питају у тој целој ствари, упозорио је Коштуница и оценио да би била велика обмана ако би се самим постојањем бирократског апарата и функционисањем институција покушало доказати да су људска права Срба и осталих неалбанаца у покрајини заштићена.
Све док на Косову и Метохији опстаје макар и у овом броју српска заједница, може се рећи да постоји неки облик мултиетничког друштва. У супротном, Косово постаје моноетничко, што би био велики неуспех и срамота међународне заједнице, истакао је председник Владе.
За актуелна залагања за независност Косова и активности Међународне комисије за Балкан и Међународне кризне групе, Коштуница је рекао да су супротни Резолуцији Савета безбедности УН 1244, као и каснијој политици коју су УН водиле на Космету, када су 2002. године утврдиле политику "стандарди пре статуса".
Оно што Комисија тврди, а то је и становиште Међународне кризне групе и заинтересованих појединаца, да ствари са стандардима не иду добро и да ситуација није задовољавајућа као и да се неће значајније променити, хајде онда да стабилност вратимо тако што ћемо ствари поставити "на главу" и прво поставити питање статуса, а онда ће се питање стандарда решавати само од себе, објаснио је он.
Коштуница је подсетио на то да је и Међународна комисија за Балкан, са Леом Тиндемансом на челу, 1996. године процењивала ситуацију и сачинила извештај под називом "Незавршени мир", где се већ тада за Косово и Метохију предвиђала независност.
За оваква становишта, како је истакао председник Владе Србије, карактеристично је и истицање једне лажне дилеме да ми морамо да бирамо између уласка у ЕУ и опстанка Космета у нашој држави. То не одговара ни Резолуцији 1244, али ни европској политици, јер је Европа прихватила улазак државне заједнице и са Косовом и Метохијом под управом УН. Ако узмете у обзир последњу изјаву генералног секретара Савета Европе Терија Дејвиса, видећете да постоје политике које воде рачуна о међународном праву и решење за положај покрајине виде унутар државне заједнице и без довођења у питање територијалног интегритета СЦГ, прецизирао је Коштуница. Оцењујући да је на делу отворено пропагирање идеје независности, са одређеним интересима у позадини, председник Владе је рекао да га не забрињава став члана Комисије, посланика и бившег шефа дипломатије Горана Свилановића. За мене је најрелевантније то, да је Свилановић само један од 250 посланика Скупштине који сматра да Косово треба да буде независно. Уверен сам да када се ради о најосновним стварима да ће бити сачуван консензус и да ту постоји јединство Скупштине Србије, извршне власти у Србији и државне заједнице СЦГ, додао је Коштуница.
Више је него јасно да независност Космета не може бити прихватљиво решење за Србију и државну заједницу СЦГ. Ово решење би могло да буде само наметнуто, а на тај начин било би не само неприхватљиво, већ и неправедно, истакао је он и нагласио да питање статуса није само унутрашње питање СЦГ и Србије посебно, већ је и питање регионалне стабилности.
Коштуница је рекао да су Србија и СЦГ до сада увек показивале спремност на конструктиван приступ и учешће у процесу дијалога и подсетио на то да је у октобру 2000. године, као председник СР Југославије, после демократских промена у земљи позвао на разговор тадашњег и садашњег председника Косова и Метохије Ибрахима Ругову, а да је сада позив упутио председник Србије Борис Тадић, али да су и тада, и сада, позиви одбијени.
Показали смо да је Србија отворена и спремна за дијалог и стрпљиво чекамо да на позив за дијалог стигне позитиван одговор. У сваком случају уверен сам да уколико ствари одмакну када је реч о стандардима, онда ће се питање дијалога отворити само од себе, рекао је он и додао да је важно да су започели технички разговори у оквиру четири радне групе. Међутим, како је навео, у раду посебно важне радне групе за децентрализацију постоје још отворена питања када је реч о њеном саставу.
Београд мора да учествује у тој радној групи и на то смо до сада упозоравали шефа УНМИК-а Серена Јесена-Петерсена, који је до сада покушавао да улогу Београда у тој групи маргинализује и сведе на саветодавну, напоменуо је председник Владе. Он је поновио да само комплетна група, са представницима Београда и Срба са Косова и Метохије, може да доведе до одређених резултата и додао да, све док тај став не буде био прихваћен, радна група неће моћи да у правом смислу започне рад и наше учешће у њој неће имати смисла.
Јасно је да нема ни решења ни компромиса, уколико једна страна добија све, а друга губи све. Наша је заједничка одговорност да се сачува стабилност у земљи и целом региону и Србија се због тога снажно залаже за начело непроменљивости међународних граница, као најпоузданијег приступа да се сачува и унапреди стабилност региона, нагласио је Коштуница.
Он је рекао да ће Влада Србије настојати да, као и до сада, свако решење за Космет буде засновано на најширем консензусу у земљи, на исти начин на који је то рађено и у претходном периоду и подсетио на редовне консултације државног врха у којима учествују председник државне заједнице Србија и Црна Гора, председник Србије, министар спољних послова и председник Координационог центра.
Председник Владе је, говорећи о могућем моделу решења, додао да се дошло до становишта о неопходности проналажења компромисног решења које је садржано у формулацији "више од аутономије, мање од независности", односно у једној проширеној аутономији.
Ово решење тек треба правнички уобличити, јер када се тражи решење за сложене међуетничке односе, онда је оно често мимо правила, ново и неконвенционално, истакао је Коштуница и подсетио на то да је СЦГ окружена таквим решењима.
Сва решења после распада Југославије су атипична и нећете их наћи у класичним правничким уџбеницима. У БиХ имате две државе унутар једне, модел уређења у којем се први пут потегло и за филозофским термином да би се објаснило шта су те две државе. Нису ни конфедералне, нити федералне јединице, него "ентитети", додао је он.
Према његовим речима, специфично су постављени и односи између Србије и Црне Горе, јер заједница није ни класично федерална, нити конфедерална држава, а занимљив је и "Охридски споразум" у Македонији.
Коментаришући недавни састанак представника Контакт групе са представницима СЦГ у Београду, Коштуница је рекао да је Контакт група, осим позивања на дијалог Београда и Приштине, имала и "шири мандат", а да је најважније то, што је покренуто питање почетка оцене стандарда.
Расправа о стандардима укључује и Контакт групу, и УНМИК и привремене институције самоуправе на Косову и, наравно, Београд, објаснио је председник Владе и нагласио да је питање стандарда, у одређеном смислу, питање свих питања.
По јутру се дан познаје, односно, према томе како ће бити оцењени стандарди, са колико прецизности, одговорности и објективности зависиће и то да ли ће и када доћи до разговора о статусу, како ће они тећи и како ће изгледати решење када је реч о будућем статусу покрајине, напоменуо је Коштуница.
Према његовим речима, стање људских права је далеко од задовољавајућег а стандарди нису испуњени.
За нас је у потпуности неприхватљиво постојеће стање људских права на Космету. Подсетимо се само 17. марта 2004. године. Пре тога на Космету смо имали тихо и делимично етничко чишћење, али је 17. марта дошло до добро организованог и широког покушаја потпуног етничког чишћења Срба и осталих нелбанаца са Косова и Метохије, рекао је он.
Ми се у овом тренутку не морамо упуштати у дугу листу људских права која се свакодневно крше на Космету. Хајде да испитамо, на пример, само једно право, право на слободу кретања, и да видимо како ту ствари стоје, додао је Коштуница.
Он је нагласио да је, у сваком случају, за Србију суштинско питање повратка прогнаних својим кућама. Ти људи једноставно имају право, које им нико не може одузети, да се врате и да живе у својим кућама. Нико не сме да окрене главу од једноставне истине да данас у Европи постоји један народ који не може да се врати да живи у својим домовима. То је ваљда први и најелементарнији стандард. Оног тренутка када се врати већи део од две трећине Срба који су живели на Косову и Метохији и напустили га после 1999. године, моћи ћемо да кажемо да је стандард безбедности, сигурности и одрживог живота, с једне стране испуњен, истакао је председник Владе.
Такође, како је рекао, када ти људи, с друге стране, буду могли слободно да се крећу по целој покрајини, тај стандард ће бити испуњен, док сада имамо само драстичан пример неслободе кретања.
Према његовим речима, уколико и буде покушаја да се стање оцени као задовољавајуће, остаће велика сумња и бациће сенку на евентуални почетак разговора о статусу.
Неће ту ствари ићи тако лако, а осим тога, има више учесника који се питају у тој целој ствари, упозорио је Коштуница и оценио да би била велика обмана ако би се самим постојањем бирократског апарата и функционисањем институција покушало доказати да су људска права Срба и осталих неалбанаца у покрајини заштићена.
Све док на Косову и Метохији опстаје макар и у овом броју српска заједница, може се рећи да постоји неки облик мултиетничког друштва. У супротном, Косово постаје моноетничко, што би био велики неуспех и срамота међународне заједнице, истакао је председник Владе.
За актуелна залагања за независност Косова и активности Међународне комисије за Балкан и Међународне кризне групе, Коштуница је рекао да су супротни Резолуцији Савета безбедности УН 1244, као и каснијој политици коју су УН водиле на Космету, када су 2002. године утврдиле политику "стандарди пре статуса".
Оно што Комисија тврди, а то је и становиште Међународне кризне групе и заинтересованих појединаца, да ствари са стандардима не иду добро и да ситуација није задовољавајућа као и да се неће значајније променити, хајде онда да стабилност вратимо тако што ћемо ствари поставити "на главу" и прво поставити питање статуса, а онда ће се питање стандарда решавати само од себе, објаснио је он.
Коштуница је подсетио на то да је и Међународна комисија за Балкан, са Леом Тиндемансом на челу, 1996. године процењивала ситуацију и сачинила извештај под називом "Незавршени мир", где се већ тада за Косово и Метохију предвиђала независност.
За оваква становишта, како је истакао председник Владе Србије, карактеристично је и истицање једне лажне дилеме да ми морамо да бирамо између уласка у ЕУ и опстанка Космета у нашој држави. То не одговара ни Резолуцији 1244, али ни европској политици, јер је Европа прихватила улазак државне заједнице и са Косовом и Метохијом под управом УН. Ако узмете у обзир последњу изјаву генералног секретара Савета Европе Терија Дејвиса, видећете да постоје политике које воде рачуна о међународном праву и решење за положај покрајине виде унутар државне заједнице и без довођења у питање територијалног интегритета СЦГ, прецизирао је Коштуница. Оцењујући да је на делу отворено пропагирање идеје независности, са одређеним интересима у позадини, председник Владе је рекао да га не забрињава став члана Комисије, посланика и бившег шефа дипломатије Горана Свилановића. За мене је најрелевантније то, да је Свилановић само један од 250 посланика Скупштине који сматра да Косово треба да буде независно. Уверен сам да када се ради о најосновним стварима да ће бити сачуван консензус и да ту постоји јединство Скупштине Србије, извршне власти у Србији и државне заједнице СЦГ, додао је Коштуница.
Више је него јасно да независност Космета не може бити прихватљиво решење за Србију и државну заједницу СЦГ. Ово решење би могло да буде само наметнуто, а на тај начин било би не само неприхватљиво, већ и неправедно, истакао је он и нагласио да питање статуса није само унутрашње питање СЦГ и Србије посебно, већ је и питање регионалне стабилности.
Коштуница је рекао да су Србија и СЦГ до сада увек показивале спремност на конструктиван приступ и учешће у процесу дијалога и подсетио на то да је у октобру 2000. године, као председник СР Југославије, после демократских промена у земљи позвао на разговор тадашњег и садашњег председника Косова и Метохије Ибрахима Ругову, а да је сада позив упутио председник Србије Борис Тадић, али да су и тада, и сада, позиви одбијени.
Показали смо да је Србија отворена и спремна за дијалог и стрпљиво чекамо да на позив за дијалог стигне позитиван одговор. У сваком случају уверен сам да уколико ствари одмакну када је реч о стандардима, онда ће се питање дијалога отворити само од себе, рекао је он и додао да је важно да су започели технички разговори у оквиру четири радне групе. Међутим, како је навео, у раду посебно важне радне групе за децентрализацију постоје још отворена питања када је реч о њеном саставу.
Београд мора да учествује у тој радној групи и на то смо до сада упозоравали шефа УНМИК-а Серена Јесена-Петерсена, који је до сада покушавао да улогу Београда у тој групи маргинализује и сведе на саветодавну, напоменуо је председник Владе. Он је поновио да само комплетна група, са представницима Београда и Срба са Косова и Метохије, може да доведе до одређених резултата и додао да, све док тај став не буде био прихваћен, радна група неће моћи да у правом смислу започне рад и наше учешће у њој неће имати смисла.
-
Београд, 16. јануар 2025.Удар на најрањивије групе српског становништва на Космету
-
Београд/Брисел, 15. јануар 2025.Приштина не жели дијалог већ обрачун са српским народом на...
-
Београд, 12. јануар 2025.Организовано зимовање на Тари за 200 ученика са Космета
-
Београд, 10. јануар 2025.Најоштрија осуда скрнављења спомен-обележја у Гораждевцу
-
Београд, 8. јануар 2025.Незаконито затварање српске Пореске управе у Косовској...
-
Београд, 6. јануар 2025.Божићна честитка директора Канцеларије за Косово и Метохију
-
Београд, 6. јануар 2025.Наставак покушаја застрашивања Срба на Космету на велике верске...
-
Београд, 2. јануар 2025.Породици Ђокић из Радева код Липљана запаљени помоћни објекти
-
Београд, 26. децембар 2024.У две српске институције у Косовској Митровици упала такозвана...
-
Београд, 24. децембар 2024.Подршка Канцеларије за Косово и Метохију за децу оболелу од...