Милан Париводић
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Завршетак преговора са представницима ММФ-а:
- Дефинитивни споразум са ММФ-ом у Вашингтону није постигнут, али очекујем да ће до 13. маја, када ће делегација ММФ-а завршити посету Београду, до договора ипак доћи. Највећа препрека је захтев ММФ-а да се смањи јавна потрошња, а самим тим и увоз. Смањење увоза значи и мањи спољно-трговински дефицит, који је тренутно превелики. Ипак, имамо позитиван тренд, јер је почетком ове године увоз био мањи него у истом периоду прошле године, па се надам повољном исходу. При томе, неопходно је да реформишемо пензијски систем, убрзамо приватизацију и активно радимо на привлачењу страних инвеститора.
Мере које се предузимају на укидању препрека за страна улагања:
- Чињеница је да се инвеститори овде суочавају са проблемима, пре свега код стицања права на земљиште и код изградње објеката. Губимо велики број страних инвеститора због тога што они не могу да стекну право власништва над градским грађевинским земљиштем, већ га добијају само на коришћење. Након мукотрпног добијања грађевинске дозволе, њих чека добијање још двадесетак дозвола, што је за њих права ноћна мора. То мора да се промени, па да једна грађевинска дозвола у себе инкорпорира и двадесетак других, које сада дају јавна предузећа.Осим што им садашња процедура троши време, јер им треба до годину и по дана за добијање свих дозвола за градњу, уместо 2 до 4 месеца, како је то у другим земљама, они имају и огромне трошкове. Тако на име накнаде за уређење градског грађевинског земљишта и стицање права коришћења на земљишту, страни инвеститори у Београду плате више него што би у Прагу платили за својину на земљишту и градњу на њој. Зато нам је неопходна брза приватизација (укључујући и градско грађевинско земљиште) и денационализација. За решење питања грађевинског земљишта нужан нам је уставни оквир, а очекујем да и тај проблем решимо у овој години. Влада је основала и Комисију за страна улагања, чији сам председник, а основни циљ нам је да отклонимо управо ове препреке, како се инвеститори не би суочавали са „тешким слетањем на наш терен“.
Сусрети са инвеститорима у Израелу, Великој Британији и Словачкој:
- Израелци су врло заинтересовани да улажу у нашу инфраструктуру, високу технологију и пољопривреду.У Британији смо имали разговоре са „Бритиш петролеумом“ и“Шелом“, који су заинтересовани за сарадњу са НИС-ом. Тако је „Бритиш Петролеум“ понудио уговорну сарадњу са НИС-ом, у оквиру које би нашој компанији обезбедио нафту доброг квалитета по повољним ценама, подигао квалитет рафинације и омогућио уноснију продају. И „Шел" је заинтересован за сарадњу са НИС-ом, а ОМВ за откуп целе компаније, па очекујем да ће НИС у овој години постати модерно профитабилно предузеће. Што се тиче мобилне телефоније, „Водафон“ је заинтересован за продор на наше тржиште, јер је већ присутан у региону, а Србија му је још остала као непокривено тржиште. Они због нерешених власничких односа не преговарају о куповини“Мобтела“, већ су за сада заинтересовани за „Телеком“ или трећу лиценцу. Њихова уобичајена пракса је да купе другог оператера по снази, па да га врло брзо уздигну на прво место.
Могућности извоза српске текстилне робе у ЕУ након недавног потписивања Споразума о текстилу:
У првој половини маја Скупштина Србије треба да ратификује овај Споразум, који би требало да ступи на снагу 1. јула ове године.То ће омогућити извоз српске текстилне робе на тржиште ЕУ без квота и царина. Тиме се отвара простор за велике стране инвестиције у нашу текстилну индустрију, јер ће робу коју овде буду производили моћи да пласирају без царина не само у земље ЕУ, већ и у земље региона, али и Русију, са којом имамо Споразум о слободној трговини. То за стране инвеститоре представља тржиште од 650 милиона потрошача, и они то неће пропустити. А за нас, то значи покретање посустале текстилне индустрије и више посла за приближно 100.000 текстилаца у Србији.
Став ЕУ о измени царинских стопа за велики број производа коју сте најавили:
Управо пре неки дан сам добио одговор из Директората за трговину Европске комисије, који је у начелу позитиван. Наш захтев се односио, осим на ажурирање номенклатуре која сада броји 10.000 царинских позиција уместо досадашњих 8.000, и на корекцију царинских стопа, али тако да не угрозимо преференцијале за увоз у ЕУ добијене 2001. године. Предложили смо повећање царинских стопа за 168 производа, и то пре свега оних које имамо довољно и доброг квалитета, попут млека, меса, месне индустрије. С друге стране, тражимо обарање стопа за 151 ставку, пре свега репроматеријале, које увозимо за потребе наше индустрије, као што су предива за текстилну индустрију и слично. Из Европске комисије траже да преиспитамо предлог за повећање царина за 31 производ од тражених 168 и предлажу да се укине царина за већи број производа, код којих она износи 1 одсто, јер отежава промет, а не представља битан приход за буџет. Али у начелу, наш предлог им је прихватљив и очекујем његову брзу реализацију.