Вучић и Грабар-Китаровић су се сложили да је потписивање Декларације изутетно битно за две земље и два народа, и да показује искрену жељу две стране да унапреде међусобне односе.
Премијер је нагласио да је овај сусрет планиран неколико месеци јер се желело да разговори буду садржајни, да након њих уследе кораци који ће донети бољу будућност, а не да доживе судбину неких ранијих који су прошли без резултата.
Имали смо добре, садржајне, конструктивне и не лаке разговоре о свим темама и проблемима с којима се суочавају Срби у Хрваској и Хрвати у Србији, истакао је он.
Вучић је подвукао да је кроз Декларацију показана жеља да се односи унапређују, што није питање само шест тачака које су у документу.
Он је додао да има много тога конкретног што треба постићи, поновивши да разговори нису били лаки.
Нама није било важно како ћемо да изгледамо пред својим бирачима, напротив бавили смо се суштинским стварима, рекао је Вучић и обећао да ће се за месец дана приметити резултати и биће видљиви помаци у квалитету живота хрватске заједнице у Србији.
Гарабар Китаровић је рекла да до сусрета није дошло зато што је то неко од њих тражио, већ зато што су сами тако одлучили.
Кроз декларацију се обавезујемо и да лично учинимо све што је у нашој моћи како бисмо кренули ка конкретном решавању отворених питања и како бисмо се окренули ка будућности, нагласила је Грабар Китаровић.
Декларацијом је договорено да се, у циљу унапређења билатералних односа, регионалне сарадње и стабилности као и решавања отворених питања између две државе, активно покрену или убрзају процеси унапређења билатералне заштите мањина - српске у Хрватској и хрватске у Србији.
То би, како се наводи, требало учинити на основу Споразума између Србије и Црне Горе и Хрватске о заштити права српске и црногорске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији и Црној Гори потписаног 15. новембра 2004. у Београду, као и Оквирне конвенције за заштиту националних мањина, усвојене од стране Савета Еуропе 10. новембра 1994. године.
У другој тачки декларације наводи се да одмах треба приступити преговорима државних комисија о одређивању граничне линије између Србије и Хрватске, на основу међународног права.
У документу се наводи и да две државе немају никаквих територијалних захтева, те да су обе државе спремне да, у случају да билатерални преговори у разумном времену не успеју, свој територијални спор изнесу пред међународне правосудне институције.
Као трећа тачка је наведена сагласност да су и Србија и Хрватска спремне да убрзају примену Споразума о питањима сукцесије, потписаног 29. јуна 2001. године у Бечу.
Декларацијом се потврђује и да су обе државе сагласне да је потрага за несталим особама приоритетно хуманитарно питање и да ће уложити искрене и максималне напоре у тражењу несталих.
Обе државе свесне су нових изазова пред Европом и светом, посебно међународног тероризма и светске мигрантске и избегличке кризе, наводи се у декларацији и додаје да су спремне да активно и координирано делују у борби против тероризма и избегличке кризе.
Последња тачка односи се на заједничке прекограничне пројекте, а наводи се да су обе државе спремне да активно делују у заједничким развојним и прекограничним пројектима ЕУ.