П:
О:
Читај ми
Представљена Анкета о радној снази за 2004. годину
Београд,
5. мај 2005.
Републички завод за статистику Србије саопштио је да је Анкета о радној снази за 2004. годину у Републици Србији на подручју централне Србије и Војводине спроведена према најновијим међународним дефиницијама и изменама које су усвојене 2001. године.
Број домаћинстава обухваћених узорком повећан је са 3.900 на више од 6.700 домаћинстава, а оквир за избор узорка био је Попис становништва, домаћинстава и станова 2002. године, наводи се у саопштењу и додаје да је анкетом обухваћено 20.947 особа.
О радној активности анкетирано је 17.728 особа, старости од 15 и више година, док је 3.219 особа било млађе од 15 година. Према претходним резултатима ове анкете, активних лица било је 3.596.282 (55,5 одсто), а неактивних 2.888.978 (44,5 одсто).
Запослених је било 2.930.846, што је 45,2 одсто од укупног броја становника старих 15 и више година. Незапослених лица било је 665.436, односно 10,3 одсто од укупног броја становника старих 15 и више година.
Стопа незапослености у Републици Србији, коју чини учешће незапослених у укупном броју активних становника (запослени и незапослени), износила је 18,5 одсто, и то 15,1 одсто за мушко и 22,9 одсто за женско становништво.
Стопа незапослености у централној Србији износила је 18,4 одсто, и то 15,2 одсто за мушко и 22,3 одсто за женско становништво, а у Војводини 18,8 одсто, и то 14,7 одсто за мушко и 24,4 одсто за женско становништво.
У Београду стопа незапослености износила је 17,3 одсто, и то 15,6 одсто за мушко и 19,2 одсто за женско становништво.
Потреба за спровођењем истраживања о радној снази појавила се у свету почетком тридесетих година 20. века након велике економске кризе, а прво истраживање о радној снази спроведено је 1940. у Сједињеним Америчким Државама, подсећа се у саопштењу.
Прва европска земља која је спровела истраживање из области тржишта рада била је Француска (1950. године), а један од главних разлога због кога се у Европи са таквом врстом истраживања каснило био је тај што су све западноевропске земље располагале алтернативним изворима информација у вези са радном снагом. То су, пре свега, садржајне и обухватне евиденције о незапослености које су ове земље водиле због исплаћивања накнада за незапослене.
Стварањем Европске заједнице, касније Европске уније, наметнула се потреба за постојањем јединствених дефиниција које би биле примењиване у свим земљама у циљу међусобне упоредивости података, па је од 1983. до 1991. године примењивана прва јединствена методологија коју су сукцесивно прихватале земље тадашње Европске заједнице, а на овим дефиницијама заснована је и методологија Анкете о радној снази, која је код нас спровођена од 1994. до 2003. године, наводи се у саопштењу.
О радној активности анкетирано је 17.728 особа, старости од 15 и више година, док је 3.219 особа било млађе од 15 година. Према претходним резултатима ове анкете, активних лица било је 3.596.282 (55,5 одсто), а неактивних 2.888.978 (44,5 одсто).
Запослених је било 2.930.846, што је 45,2 одсто од укупног броја становника старих 15 и више година. Незапослених лица било је 665.436, односно 10,3 одсто од укупног броја становника старих 15 и више година.
Стопа незапослености у Републици Србији, коју чини учешће незапослених у укупном броју активних становника (запослени и незапослени), износила је 18,5 одсто, и то 15,1 одсто за мушко и 22,9 одсто за женско становништво.
Стопа незапослености у централној Србији износила је 18,4 одсто, и то 15,2 одсто за мушко и 22,3 одсто за женско становништво, а у Војводини 18,8 одсто, и то 14,7 одсто за мушко и 24,4 одсто за женско становништво.
У Београду стопа незапослености износила је 17,3 одсто, и то 15,6 одсто за мушко и 19,2 одсто за женско становништво.
Потреба за спровођењем истраживања о радној снази појавила се у свету почетком тридесетих година 20. века након велике економске кризе, а прво истраживање о радној снази спроведено је 1940. у Сједињеним Америчким Државама, подсећа се у саопштењу.
Прва европска земља која је спровела истраживање из области тржишта рада била је Француска (1950. године), а један од главних разлога због кога се у Европи са таквом врстом истраживања каснило био је тај што су све западноевропске земље располагале алтернативним изворима информација у вези са радном снагом. То су, пре свега, садржајне и обухватне евиденције о незапослености које су ове земље водиле због исплаћивања накнада за незапослене.
Стварањем Европске заједнице, касније Европске уније, наметнула се потреба за постојањем јединствених дефиниција које би биле примењиване у свим земљама у циљу међусобне упоредивости података, па је од 1983. до 1991. године примењивана прва јединствена методологија коју су сукцесивно прихватале земље тадашње Европске заједнице, а на овим дефиницијама заснована је и методологија Анкете о радној снази, која је код нас спровођена од 1994. до 2003. године, наводи се у саопштењу.
Погледајте и ...
Анкета о радној снази за 2004. годину у Републици Србији (врста датотеке: PPS; величина: 380KB)
НАПОМЕНА: Да бисте датотеку пребацили на диск свог компјутера, кликните десним тастером миша на линк и одаберите опцију "Save target as..." (важи за Internet Explorer) или "Save link as..." (Netscape, Mozilla).
НАПОМЕНА: Да бисте датотеку пребацили на диск свог компјутера, кликните десним тастером миша на линк и одаберите опцију "Save target as..." (важи за Internet Explorer) или "Save link as..." (Netscape, Mozilla).
-
Крагујевац, 2. септембар 2024.Крагујевац пример добрих резултата у заштити женских људских...
-
Београд/Баку, 2. септембар 2024.Јачање свеукупних односа Србије и Азербејџана
-
Београд, 2. септембар 2024.Измене Закона о енергетици за ефикаснији енергетски систем
-
Београд, 2. септембар 2024.Ђукић Дејановић пожелела ученицима успех у новој школској години
-
Богатић, 2. септембар 2024.Отворена комплетно обновљена основна школа у Салашу Црнобарском
-
Богатић, 2. септембар 2024.Ђурђевић Стаменковски уручила поклоне првацима из општине...
-
Београд/Баку, 1. септембар 2024.Наставак јачања сарадње Србије и Азербејџана у областима од...
-
Суботица, 1. септембар 2024.Жигманов присуствовао обележавању Дана града Суботице
-
Београд, 31. август 2024.Српском народу више него икада потребно јединство
-
Београд/Сентандреја, 31. август 2024.Велики значај СПЦ у очувању културно-историјског наслеђа...