П:
О:
Читај ми
Постигнут договор о продужетку трогодишњег аранжмана Србије са ММФ-ом
Београд,
12. мај 2005.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић и гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић саопштили су данас да је Република Србија постигла договор са Међународним монетарним фондом о продужетку трогодишњег аранжмана Србије са овом финансијском институцијом.
Гувернер Народне банке Србије (НБС) Радован Јелашић нагласио је на конференцији за новинаре да је та одлука већ усвојена, а да се формална потврда Борда директора ММФ-а очекује у петак.
Он је истакао да је са ММФ-ом постигнут договор и око пете ревизије нашег трогодишњег аранжмана, који би требало да добије подршку Борда директора у другој половини јуна ове године, као и договор о шестој ревизији, која би пред Бордом требало да се нађе у трећем или четвртом кварталу 2005. године.
Министар финансија је у име Владе Србије исказао задовољство што је Србија постигла споразум са Мисијом ММФ-а и прецизирао да ће Србија, уколико Борд директора одобри овај програм о коме је постигнут споразум, добити кредитну траншу у износу од 200 милиона долара за јачање девизних резерви НБС-а.
Мисија ММФ-а је током преговора подржала врло амбициозан програм економске политике Владе Србије за 2005. годину који чини неколико кључних компоненти, нагласио је Динкић.
Он је прецизирао да је, пре свега, реч о још чвршћој монетарној и фискалној политици, додатном убрзању приватизације и реструктурирања друштвених и јавних предузећа у намери да приватизација друштвеног сектора буде окончана до краја 2006. године.
Према његовим речима, подржан је и програм реформе државне администрације и јавних служби, као и озбиљна реформа пензионог система чија ће реализација бити започета на јесен.
Циљ овог програма је да створимо основе за дугорочно одржив високи привредни раст Србије, истакао је Динкић и објаснио да ћемо онда када смањимо јавну потрошњу, отворити више простора за приватне, али и јавне инвестиције.
Он је указао на то да је један од циљева и смањење спољнотрговинског дефицита, чији су резултати из првог квартала ове године оцењени као веома охрабрујући, а начин за то је да се појача домаћи извоз, који би ове године требало да буде повећан за најмање 25 одсто.
Министар финансија је поновио да Србија мора да смањи инфлацију не само у овој, већ и у наредним годинама, и да је сведе на ниво инфлације у високоразвијеним земљама Европске уније, с циљем да она до 2008. године буде смањена на 4,5 одсто годишње.
Србија ће по први пут у историји модерних јавних финансија на крају 2005. године имати буџетски суфицит који ће, према садашњим проценама, износити 3,2 милијарде динара, што је око 0,2 одсто друштвеног бруто производа, најавио је Динкић и напоменуо да је постигнут договор о остварењу суфицита који ће значити фискално прилагођавање за ову годину од 1,6 одсто друштвеног бруто производа, што износи 24 милијарде динара.
Према његовим речима, то ће бити постигнуто пре свега на основу већих прихода од ПДВ-а, односно очекује се да ће укупни приходи буџета бити за око 37 милијарди већи него што је планирано. Истовремено, биће и већих расхода, пре свега за пензије, за које ће ове године додатно бити издвојено приближно 12 милијарди, али ће се насупрот томе неки постојећи расходи смањити за скоро 10 милијарди, објаснио је Динкић.
Он је нагласио да је велики допринос успешном завршетку преговора са ММФ-ом дао и градоначелник Београда Ненад Богдановић, који је, како је навео, одговорно одлучио да и Град Београд, као највећи у Србији, дели судбину, програм и циљеве економске политике Владе Србије, што значи да ће и главни град ове године забележити суфицит у свом буџету од око 2,5 милијарди динара.
Наиме, договорено је да Град Београд ове године смањи своје расходе за око 3,5 милијарди, да вишак прихода од 2,5 милијарди не троши, већ забележи у суфицит, као и да преузме финансирање железничке инфраструктуре у Београду, чиме ће са око 6 милијарди допринети побољшању укупног фискалног биланса наше земље, навео је Динкић.
Консолидовани биланс јавних финансија ове године имаће суфицит од око 12,2 милијарде динара, који ће осим 6 милијарди Града Београда, чинити и две милијарде суфицита које се очекују у другим локалним самоуправама у Србији, као и милијарда динара суфицита у Пензионом фонду самосталних делатности, напоменуо је министар финансија.
Овај вишак новца биће, пре свега, искоришћен за убрзану отплату јавног дуга, а прве позитивне ефекте ове нове фискалне политике осетиће путари, рекао је Динкић и прецизирао да Влада током ове године намерава да у потпуности регулише вишегодишњи дуг Дирекције за путеве према путној привреди који тренутно износи 5,5 милијарди динара. На тај начин ће бити створени услови да Дирекција за путеве може много боље и интензивније да обавља своју функцију.
Он је најавио да ће у 2006. години буџетски расходи бити смањени за додатних један одсто друштвеног бруто производа, у циљу даљег обарања јавне потрошње и стварања већег простора за инвестиције.
Другу кључну компоненту програма Владе који је добио подршку ММФ-а чине интензивне структурне реформе, нагласио је министар и објаснио да би до краја 2006. године у Србији требало да се приватизује 1.830 предузећа, чиме би се у потпуности окончао овај процес, а Влада намерава да објави и 14 тендера за реструктурирање предузећа, од којих су 8 за системе који су већ у овом процесу.
Према његовим речима, убрзавање процеса приватизације омогућиће и амандмани који су поднети на Закон о приватизацији. Њихово усвајање очекује се до краја маја, а они предвиђају отпис дугова великим губиташима, као и правило да она фирма која два пута има неуспешну аукцију или тендер иде одмах у стечај, што може допринети њеној атрактивности јер се преузима без дугова.
Биће убрзана и приватизација предузећа у споредним делатностима која су издвојена из састава јавних предузећа, указао је министар и објаснио да ће ова предузећа бити пребачена у надлежност Агенције за приватизацију. До средине јуна у Агенцију ће бити пребачено 25 таквих предузећа, од чега 10 хотела, прецизирао је он и додао да ће до краја јула бити расписан и тендер за приватизационог саветника за приватизацију рафинерија "Панчево" и "Нови Сад", које су тренутно у саставу Нафтне индустрије Србије.
Динкић је поновио да ће Влада Србије ускоро усвојити и акциони план за реструктурирање РТБ-а "Бор", док ће већ на данашњој седници донети одлуку о формирању посебног тима задуженог за индустријску ревитализацију Крагујевца, Бора и Врања.
Министар финансија је додао да је за ову годину договорено и покретање реформе пензионог система, која би требало да буде завршена до 2009. године уз подршку Светске банке, као и окончање реформе државне администрације и модернизација и рационализација здравственог сектора.
Он је истакао да је са ММФ-ом постигнут договор и око пете ревизије нашег трогодишњег аранжмана, који би требало да добије подршку Борда директора у другој половини јуна ове године, као и договор о шестој ревизији, која би пред Бордом требало да се нађе у трећем или четвртом кварталу 2005. године.
Министар финансија је у име Владе Србије исказао задовољство што је Србија постигла споразум са Мисијом ММФ-а и прецизирао да ће Србија, уколико Борд директора одобри овај програм о коме је постигнут споразум, добити кредитну траншу у износу од 200 милиона долара за јачање девизних резерви НБС-а.
Мисија ММФ-а је током преговора подржала врло амбициозан програм економске политике Владе Србије за 2005. годину који чини неколико кључних компоненти, нагласио је Динкић.
Он је прецизирао да је, пре свега, реч о још чвршћој монетарној и фискалној политици, додатном убрзању приватизације и реструктурирања друштвених и јавних предузећа у намери да приватизација друштвеног сектора буде окончана до краја 2006. године.
Према његовим речима, подржан је и програм реформе државне администрације и јавних служби, као и озбиљна реформа пензионог система чија ће реализација бити започета на јесен.
Циљ овог програма је да створимо основе за дугорочно одржив високи привредни раст Србије, истакао је Динкић и објаснио да ћемо онда када смањимо јавну потрошњу, отворити више простора за приватне, али и јавне инвестиције.
Он је указао на то да је један од циљева и смањење спољнотрговинског дефицита, чији су резултати из првог квартала ове године оцењени као веома охрабрујући, а начин за то је да се појача домаћи извоз, који би ове године требало да буде повећан за најмање 25 одсто.
Министар финансија је поновио да Србија мора да смањи инфлацију не само у овој, већ и у наредним годинама, и да је сведе на ниво инфлације у високоразвијеним земљама Европске уније, с циљем да она до 2008. године буде смањена на 4,5 одсто годишње.
Србија ће по први пут у историји модерних јавних финансија на крају 2005. године имати буџетски суфицит који ће, према садашњим проценама, износити 3,2 милијарде динара, што је око 0,2 одсто друштвеног бруто производа, најавио је Динкић и напоменуо да је постигнут договор о остварењу суфицита који ће значити фискално прилагођавање за ову годину од 1,6 одсто друштвеног бруто производа, што износи 24 милијарде динара.
Према његовим речима, то ће бити постигнуто пре свега на основу већих прихода од ПДВ-а, односно очекује се да ће укупни приходи буџета бити за око 37 милијарди већи него што је планирано. Истовремено, биће и већих расхода, пре свега за пензије, за које ће ове године додатно бити издвојено приближно 12 милијарди, али ће се насупрот томе неки постојећи расходи смањити за скоро 10 милијарди, објаснио је Динкић.
Он је нагласио да је велики допринос успешном завршетку преговора са ММФ-ом дао и градоначелник Београда Ненад Богдановић, који је, како је навео, одговорно одлучио да и Град Београд, као највећи у Србији, дели судбину, програм и циљеве економске политике Владе Србије, што значи да ће и главни град ове године забележити суфицит у свом буџету од око 2,5 милијарди динара.
Наиме, договорено је да Град Београд ове године смањи своје расходе за око 3,5 милијарди, да вишак прихода од 2,5 милијарди не троши, већ забележи у суфицит, као и да преузме финансирање железничке инфраструктуре у Београду, чиме ће са око 6 милијарди допринети побољшању укупног фискалног биланса наше земље, навео је Динкић.
Консолидовани биланс јавних финансија ове године имаће суфицит од око 12,2 милијарде динара, који ће осим 6 милијарди Града Београда, чинити и две милијарде суфицита које се очекују у другим локалним самоуправама у Србији, као и милијарда динара суфицита у Пензионом фонду самосталних делатности, напоменуо је министар финансија.
Овај вишак новца биће, пре свега, искоришћен за убрзану отплату јавног дуга, а прве позитивне ефекте ове нове фискалне политике осетиће путари, рекао је Динкић и прецизирао да Влада током ове године намерава да у потпуности регулише вишегодишњи дуг Дирекције за путеве према путној привреди који тренутно износи 5,5 милијарди динара. На тај начин ће бити створени услови да Дирекција за путеве може много боље и интензивније да обавља своју функцију.
Он је најавио да ће у 2006. години буџетски расходи бити смањени за додатних један одсто друштвеног бруто производа, у циљу даљег обарања јавне потрошње и стварања већег простора за инвестиције.
Другу кључну компоненту програма Владе који је добио подршку ММФ-а чине интензивне структурне реформе, нагласио је министар и објаснио да би до краја 2006. године у Србији требало да се приватизује 1.830 предузећа, чиме би се у потпуности окончао овај процес, а Влада намерава да објави и 14 тендера за реструктурирање предузећа, од којих су 8 за системе који су већ у овом процесу.
Према његовим речима, убрзавање процеса приватизације омогућиће и амандмани који су поднети на Закон о приватизацији. Њихово усвајање очекује се до краја маја, а они предвиђају отпис дугова великим губиташима, као и правило да она фирма која два пута има неуспешну аукцију или тендер иде одмах у стечај, што може допринети њеној атрактивности јер се преузима без дугова.
Биће убрзана и приватизација предузећа у споредним делатностима која су издвојена из састава јавних предузећа, указао је министар и објаснио да ће ова предузећа бити пребачена у надлежност Агенције за приватизацију. До средине јуна у Агенцију ће бити пребачено 25 таквих предузећа, од чега 10 хотела, прецизирао је он и додао да ће до краја јула бити расписан и тендер за приватизационог саветника за приватизацију рафинерија "Панчево" и "Нови Сад", које су тренутно у саставу Нафтне индустрије Србије.
Динкић је поновио да ће Влада Србије ускоро усвојити и акциони план за реструктурирање РТБ-а "Бор", док ће већ на данашњој седници донети одлуку о формирању посебног тима задуженог за индустријску ревитализацију Крагујевца, Бора и Врања.
Министар финансија је додао да је за ову годину договорено и покретање реформе пензионог система, која би требало да буде завршена до 2009. године уз подршку Светске банке, као и окончање реформе државне администрације и модернизација и рационализација здравственог сектора.
-
Београд, 20. децембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 18. децембар 2024.Девизни прилив од туризма за десет месеци премашио 2,3 милијарде...
-
Београд, 18. децембар 2024.Држава испуњава све своје обавезе према пољопривредницима
-
Београд, 18. децембар 2024.Наставак рекордног раста извоза ИКТ услуга
-
Београд, 17. децембар 2024.Ускоро меморандум о сарадњи са Азербејџаном на изградњи гасне...
-
Костолац, 13. децембар 2024.Термоелектрана Костолац Б3 постала део система ЕПС-а
-
Београд, 10. децембар 2024.Један од стратешких циљева привлачење инвестиција у домаћу...
-
Београд, 9. децембар 2024.Одбор директора ММФ-а потврдио нови нефинансијски аранжман са...
-
Београд, 6. децембар 2024.У наредних седам дана јефтиније гориво у Србији
-
Београд, 5. децембар 2024.Значајна промоција локалних производа и гастрономског...