П:
О:
Читај ми
Изложба о Михајлу Пупину у Матици српској
Нови Сад,
21. април 2004.
Библиотека Матице српске у Новом Саду обележила је пригодном изложбом 150 година од рођења нашег великог истраживача и научника Михајла Пупина (1854-1935).
Михајло Пупин
Према речима управника Библиотеке Мира Вуксановића, међу изложеном грађом нашли су се и аутобиографска књига угледног научника "From Immigrant to Inventor", за коју је добио Пулицерову награду за најбоље књижевно остварење 1924. године, и њен превод на српски "Са пашњака до научењака", објављен 1929. године.
Рођен у Идвору у Банату, Пупин је био тридесетак година професор теоријске и експерименталне физике на Универзитету Колумбија у Њујорку, члан Националне академије САД, председник Њујоршке академије, почасни члан многих академија у свету, почасни конзул Србије у Америци (1911-1918) и водећа личност Срба у тој земљи почетком прошлог века.
Његовим најзначајнијим проналаском сматрају се "Пупинови калеми", којима је омогућен пренос телефонских разговора на веома велике даљине.
Пупин је био стипендиста и добротвор Матице српске, а ова угледна институција је установила признање за студентске и постдипломске радове, под именом "Пупинова награда Матице српске".
Изложба о Михајлу Пупину, чији су аутори Ксенија Шуловић и Љиљана Крајшић, биће отворена да 16. краја априла.
Рођен у Идвору у Банату, Пупин је био тридесетак година професор теоријске и експерименталне физике на Универзитету Колумбија у Њујорку, члан Националне академије САД, председник Њујоршке академије, почасни члан многих академија у свету, почасни конзул Србије у Америци (1911-1918) и водећа личност Срба у тој земљи почетком прошлог века.
Његовим најзначајнијим проналаском сматрају се "Пупинови калеми", којима је омогућен пренос телефонских разговора на веома велике даљине.
Пупин је био стипендиста и добротвор Матице српске, а ова угледна институција је установила признање за студентске и постдипломске радове, под именом "Пупинова награда Матице српске".
Изложба о Михајлу Пупину, чији су аутори Ксенија Шуловић и Љиљана Крајшић, биће отворена да 16. краја априла.
-
Горњи Адровац, 18. новембар 2024.Обнова Цркве Свете Тројице у Горњем Адровцу до 2026. године
-
Београд, 16. новембар 2024.Чврсто укорењена духовна и културна сарадња Србије и Русије
-
Београд, 13. новембар 2024.Обележена 20-годишњица постојања Форума словенских култура
-
Београд, 13. новембар 2024.Интензивна сарадња Србије и Руске Федерације у области културе
-
Београд, 12. новембар 2024.Отворен 5. билатерални међуверски дијалог Србије и Индонезије
-
Београд/Темишвар, 8. новембар 2024.Српску културу немогуће замислити без доприноса Срба из Румуније
-
Београд, 28. октобар 2024.Саучешће Селаковића поводом смрти књижевника Радослава...
-
Београд, 24. октобар 2024.Законским одредбама решити проблеме у функционисању театара у...
-
Београд, 21. октобар 2024.Представљање издавачке продукције Републике Српске на Сајму...
-
Београд, 21. октобар 2024.Обележена 80-годишњица „Филмских новостиˮ