П:
О:
Читај ми
Србија упутила предлоге Евроазијској унији за слободну трговину
Београд,
1. новембар 2016.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић саопштио је да је данас послао писмо Евроазијској економској унији у којем су садржани српски предлози за будући јединствени споразум о слободној трговини са пет држава те уније.
Љајић је у изјави за агенцију Танјуг подсетио на то да Евроазијску унију чине Руска Федерација, Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргистан, и додао да је листа предлога сачињена након званичних консултација са делегацијом ове уније одржаних у Београду крајем септембра.
У предлогу је садржан наш захтев да одржимо постојећи ниво либерализације трговине, идентичан оном који имамо са Русијом, који ће се проширити на остале земље уније, а такође смо тражили да се и додатни производи из Србије нађу на бесцаринском режиму, прецизирао је он.
Такође, како је рекао, у писму је затражено да се на бесцаринском режиму нађу живинско месо, одређене врсте сирева, шећер, цигарете и "фијат" аутомобили.
Србија годишње произведе приближно 94.000 тона живинског меса, а у просеку извезе свега 5.000 тона, објаснио је потпредседник Владе и нагласио да су нам због тога потребна нова тржишта.
Љајић је, образлажући захтеве Србије који се односе на сиреве, навео да су одређене врсте ових млечних производа већ на бесцаринском режиму, као и да Србија од свог укупног извоза сира више од 53 одсто пласира на тржиште Русије.
Према његовим речима, сада смо затражили да се на слободном режиму нађе још седам тарифних ознака, односно још седам врста сирева.
Он је, говорећи о захтеву да се и шећер нађе на листи за бесцарински извоз у Евроазијску унију, истакао да Србији следеће године истиче право да на тржиште Европске уније извози годишњу квоту од 181.000 тона шећера по преференцијалним условима, па ће самим тим бити и вишкова за извоз на друга тржишта.
Када је реч о цигаретама, Србија на руско тржиште извози ту врсту производа по царинској стопи од 18 одсто, док Русија код нас извози цигарете са нултом стопом, што је за нас неповољна клаузула која тренутно постоји у Споразуму о слободној трговини са том земљом, подвукао је Љајић.
Бесцарински контингент је, како је прецизирао, затражен и за "фијат" аутомобиле зато што је ауто-индустрија једна од стратешких привредних грана у Србији, али и због тога што у Русији и Казахстану постоји политичка воља да се таква врста аранжмана одобри.
Он је изразио очекивање да ће званични преговори око усаглашавања јединственог споразума о слободној трговини Србије и Евроазијске уније започети током овог месеца, када ће бити разматрани и захтеви српске стране.
У предлогу је садржан наш захтев да одржимо постојећи ниво либерализације трговине, идентичан оном који имамо са Русијом, који ће се проширити на остале земље уније, а такође смо тражили да се и додатни производи из Србије нађу на бесцаринском режиму, прецизирао је он.
Такође, како је рекао, у писму је затражено да се на бесцаринском режиму нађу живинско месо, одређене врсте сирева, шећер, цигарете и "фијат" аутомобили.
Србија годишње произведе приближно 94.000 тона живинског меса, а у просеку извезе свега 5.000 тона, објаснио је потпредседник Владе и нагласио да су нам због тога потребна нова тржишта.
Љајић је, образлажући захтеве Србије који се односе на сиреве, навео да су одређене врсте ових млечних производа већ на бесцаринском режиму, као и да Србија од свог укупног извоза сира више од 53 одсто пласира на тржиште Русије.
Према његовим речима, сада смо затражили да се на слободном режиму нађе још седам тарифних ознака, односно још седам врста сирева.
Он је, говорећи о захтеву да се и шећер нађе на листи за бесцарински извоз у Евроазијску унију, истакао да Србији следеће године истиче право да на тржиште Европске уније извози годишњу квоту од 181.000 тона шећера по преференцијалним условима, па ће самим тим бити и вишкова за извоз на друга тржишта.
Када је реч о цигаретама, Србија на руско тржиште извози ту врсту производа по царинској стопи од 18 одсто, док Русија код нас извози цигарете са нултом стопом, што је за нас неповољна клаузула која тренутно постоји у Споразуму о слободној трговини са том земљом, подвукао је Љајић.
Бесцарински контингент је, како је прецизирао, затражен и за "фијат" аутомобиле зато што је ауто-индустрија једна од стратешких привредних грана у Србији, али и због тога што у Русији и Казахстану постоји политичка воља да се таква врста аранжмана одобри.
Он је изразио очекивање да ће званични преговори око усаглашавања јединственог споразума о слободној трговини Србије и Евроазијске уније започети током овог месеца, када ће бити разматрани и захтеви српске стране.
-
Београд/Сјамен, 8. септембар 2024.Месаровић отворила Национални павиљон Србије на ЦИФИТ-у
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто