Аутор:
Танјуг
Димитријевић је на конференцији за новинаре изјавио да је остварена просечна нето зарада у марту у потпуности покрила минималну потрошачку корпу, која је у том месецу износила 13.822,44 динара, односно 0,87 одсто просечне зараде, док је просечна потрошачка корпа износила 1,4 одсто зараде.
Основни разлог повећања цена је поскупљење хране и пића, као и скок цена на зеленој пијаци, објаснио је Димитријевић, уз напомену да за сада нема најава раста цена производа и услуга које су под контролом Владе Србије, осим лекова чије су цене повећане од почетка године 8,2 одсто, док су цене увозних лекова за толико снижене.
Према његовим речима, да би се достигао пројектовани раст цена на мало од 9,2 одсто, цене би у мају и наредних месеци требало да порасту месечно 0,4 до 0,5 одсто.
Према информацијама којима располаже Министарство, цене се смирују, чак постоји и опадајући тренд, због чега ћемо крај године завршити са пројектованом инфлацијом, оценио је Димитријевић.
Он је нагласио да су, према подацима Републичког завода за статистику Србије, малопродајне цене у марту у односу на претходни месец порасле за 0,8 одсто, а трошкови живота за 1,4 одсто.
Просечна месечна нето зарада у марту ове године у Србији износила је 15.863 динара, и у односу на фебруар већа је за 3,7 одсто, али је за 8,6 одсто мања него у децембру прошле године.
У привреди просечна нето зарада у марту износила је 14.578, а у ванпривреди 18.771 динара, што представља раст од 2,3 одсто у привреди, а 6 одсто у ванпривреди.
Највеће зараде и даље имају запослени у производњи дуванских производа, финансијском посредовању и ваздушном саобраћају, док су на зачељу плате у производњи одеће и текстилној индустрији, указао је Димитријевић.
Он је навео да су највеће зараде забележене у Новом Саду, Београду, Панчеву и Смедереву, а најниже у Лесковцу, Ваљеву, Краљеву и Зајечару и најавио да би у договору са Републичким заводом за статистику од јула требало да се пређе на нову методологију обрачуна потрошачке корпе, која ће реалније обухватати структуру просечне корпе.
Димитријевић је додао да је у прва три месеца ове године у Србији евидентирано 55 милиона долара прихода од туризма, што је готово 45 одсто више него у истом периоду прошле године.
Ако томе додамо да нас очекују спортски догађаји и годишња скупштина Европске банке за обнову и развој, онда је сигурно да ће приход од туризма у овој години премашити 350 милиона долара, истакао је министар.
Међутим, Србија нема обрачун прихода од туризма који одговара међународним стандардима, па би очекиване приходе требало помножити с фактором 2,5 како би они били упоредиви с приходима оствареним у суседству и другим европским земљама, закључио је Димитријевић.