Динкић је на конференцији за новинаре истакао да је то, након добијања позитивне оцене Студије о изводљивости, прилика за промену имиџа Србије у свету која не сме бити пропуштена.
Он је рекао да трошкови организације овог догађаја износе 300 милиона динара, од чега је Влада Србије издвојила 172 милиона динара, док је остало финансирао Град Београд, уз напомену да је Центар "Сава" потпуно опремљен за то да удовољи специфичним захтевима овог скупа.
Министар је најавио да ће у време одржавања годишње скупштине бити формиран посебан Прес центар Владе Републике Србије који ће извештавати о активностима наше делегације и додао да је у Центру "Сава" отворен нов Међународни прес центар са модернизованом опремом, који ће омогућити да и домаћи и страни извештачи прате овај светски догађај.
У време одржавања годишње скупштине паралелно ће бити организовано и заседање одбора гувернера земаља чланица ЕБРД, затим пословни форум, округли сто премијера земаља региона, презентација националних економија 27 земаља, као и велики број конференција за новинаре и билатералних састанака.
Динкић је рекао да су београдски хотели и аеродром Београд такође потпуно спремни за овај догађај и нагласио да је, када је реч о безбедности, Управа за безбедност Министарства унутрашњих послова предузела све неопходне мере предострожности.
Министар је навео да ће предстојећу скупштину отворити председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница и председник Владе Црне Горе Мило Ђукановић, док ће он отворити Бизнис форум, и истовремено најавио да ће председник ЕБРД-а Жан Лемијер стићи у Београд у петак.
Динкић је на данашњој конференцији потврдио и да је све спремно за исплату овогодишње рате старе девизне штедње која почиње 31. маја и прецизирао да је у буџету за ту намену обезбеђено 260 милиона евра.
Он је објаснио да се за разлику од претходних година, штедишама не исплаћује фиксна сума, већ 5,4 одсто од остатка дуга који држава има према њима, при чему је минимална рата 500 евра, док максимална може износити више од 50.000 евра.
Првог дана предвиђеног за исплату биће исплаћивани институционални инвеститори, који су куповали обвезнице серије А 2005 и за њих је предвиђено 218 милиона евра, док ће за исплате пре рока доспећа, за неисплаћене доспеле обвезнице А 2002, А 2003 и А 2004 и за исплате по конверзијама штедње у обвезнице у наредном периоду бити исплаћено 37 милиона евра.
Динкић је подсетио на то да је укупна обавеза Републике Србије која је била утврђена законом по основу старе девизне штедње износила 4,2 милијарде евра и напоменуо да је од 2000. године до данас исплаћено приближно 720 милиона евра.
Према његовим речима, до 14. маја извршена је конверзија штедње у обвезнице у износу од 3,2 милијарде евра, при чему се на стару девизну штедњу у државним банкама односи 2,9 милијарди евра, на Дафимент банку 223 милиона евра и на Југоскандик 103 милиона евра.
Коефицијент за исплату за 2005. годину је 0,05425092 или 5,4 одсто, рекао је министар и најавио да ће тај коефицијент у наредним годинама бити повећаван.
Он је указао на то да је исплата штедиша са ситним улозима извршена прошле године и изразио очекивање да ће највећи део штедње бити исплаћен средњим и крупним штедишама у јуну и јулу ове године.
Говорећи о приватизацији банака, Динкић је навео да је најбољу понуду за куповину Новосадске банке поднела Ерсте банк из Аустрије, а за куповину Континентал банке Нова Љубљанска банка из Словеније.
Он је, наводећи да је Тендерска комисија у поступку продаје државних акција у овим банкама данас утврдила редослед приспелих коначних понуда, прецизирао да је Ерсте банк прворангирани понуђач за куповину 83,28 одсто акцијског капитала Новосадске банке, као и да је Нова Љубљанска банка прворангирана за куповину 98,97 одсто акцијског капитала Континентал банке.
Динкић је најавио да ће крајем маја почети преговори са прворангираним банкама око закључења уговора.
Министар финансија подсетио је на то да је до сада највећи распон између цене и капитала банке постигнут приликом продаје Делта банке, за коју је италијанска банка Интеза дала три пута више од процењене вредности.
Према његовим речима, до краја септембра требало би да буду расписани и тендери за приватизацију Војвођанске и Панонске банке, након чега следи приватизација Нишке банке и још неких банака у којима држава има удела, а до краја године требало би да буде завршена приватизација највећег дела банкарског сектора у Србији.
Он је такође најавио да ће Влада ускоро понудити на продају хотеле Југославија и Славија, док ће у Метрополу бити извршена докапитализација.
Динкић је оценио да је одзив на конкурс Владе Србије за микрокредите за самозапошљавање изузетан, при чему рок за пријављивање истиче у петак, а до сада се пријавило 1.000 грађана са предлогом за запошљавање 2.200 радника.
Што се тиче занимања за које су се грађани највише пријављивали, Динкић је навео да су то занимања у области услужних делатности, трговине, прехрамбене делатности, дрвне индустрије, туризма и угоститељства.
Он је изразио очекивање да ће до краја јуна бити завршена ранг-листа за додељивање кредита и најавио да ће Влада наставити са програмом активних мера запошљавања.
Говорећи о програму за Бор, Крагујевац и Врање, Динкић је рекао да ће у наредних десет дана бити формулисан нови програм код Фонда за развој и прецизирао да ће под посебно повољним условима са каматом од 0,5 одсто годишње бити одобравани дугорочни кредити онима који могу да запосле људе у тим регионима.
Када је реч о Мобтелу, министар финансија рекао је да с обзиром на то да ћемо ове године имати суфицит у буџету не треба журити са продајом ове компаније и додао да треба сачекати завршетак арбитраже у Цириху.
Динкић је рекао да ће до краја овог месеца бити расписан тендер за међународног саветника за телекомуникације и најавио могућност увођења нове лиценце која би довела до смањења цена импулса на тржишту мобилне телефоније, као и могућност приватизације Телекома 064.
Влада Србије треба да одмери да ли нам је у већем интересу да продамо Мобтел и тако добијемо новац који не можемо да потрошимо јер немамо дефицит у буџету, или да грађани плаћају јефтиније рачуне за мобилне телефоне, рекао је министар и оценио да је ова друга опција много боља.