П:
О:
Читај ми
Споразум о стабилизацији и придруживању најкасније до следећег пролећа
Београд,
19. мај 2005.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић говори у интервјуу за данашње издање дневног листа "Данас" о потписивању споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ, суфициту у буџету, реструктурирању јавних предузећа, реформи државне управе и јавних служби и ребалансу буџета. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Млађан Динкић
Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ:
- Парламент ће морати да ради цео јун како бисмо се припремили за то да крајем септембра отпочнемо преговоре о склапању споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ. Они ће, по нашој процени, трајати кратко и можемо их окончати за шест недеља ако будемо ефикасни, тако да бисмо најкасније на пролеће добили споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ.
Суфицит у буџету:
- Очекујем да ћемо у овој години успоставити потпуну макроекономску стабилност, што значи да ће инфлација имати драстично опадајући тренд у наступајућим месецима захваљујући још чвршћој монетарној и фискалној политици. Имаћемо суфицит у буџету од 3,2 милијарде динара, а спољнотрговински дефицит биће значајно мањи него лане, најмање за 600 милиона долара. Биће мањи и дефицит текућег биланса који не би требало да премаши 11 одсто БДП-а, а прошле године је био 13,7 одсто. Остаје план да друштвени производ расте између 4,5 и 5 одсто, уз раст извоза од најмање 25 одсто и раст увоза од 9 одсто. Наши кључни циљеви су заустављање тренда раста инфлације, који се осећао до фебруара, у намери да је до 2008. године сведемо на 4,5 одсто годишње, као и смањење спољнотрговинског дефицита. Убеђен сам да ћемо у томе успети. О решености Владе да спроведе реформе у свим секторима:
- Упркос дилеми да ли треба кренути са приватизацијом јавних предузећа, сада је превладао став да се мора храбрије ући у тај процес. Један од преломних тренутака је свакако био штрајк у ЈАТ-у. Због тога што нисмо променили мишљење, мада су притисци били огромни, процес реструктурирања сада се одвија баш онако како смо замислили. Били смо јединствени и када је требало одговорити на неоправдане захтеве синдиката Рафинерије у Панчеву. Позитивна Студија о изводљивости, затим продужење аранжмана са ММФ-ом и наговештај позитивне пете ревизије тог аранжмана, као и најављени долазак приближно 2.500 банкара, државника и пословних људи који ће присуствовати скупштини Европске банке за обнову и развој, дају нам подстрек за оно што радимо и сада сам сигуран да смо на путу са којег нема одустајања. Тренутно уживамо много бољи рејтинг у свету него код куће, као што је, уосталом, то имала и претходна и све друге транзиционе владе.
Преговори са ММФ-ом:
- Вашингтонски преговори са ММФ-ом су за мене заиста били најтежи у каријери јер сам био у шоку када сам схватио да би ове године требало да остваримо суфицит у буџету, а лично сам сматрао да је довољно да имамо минималан буџетски дефицит. Како је, међутим, време пролазило и сâм сам дошао до закључка да је суфицит у овом тренутку нужан. Зато су београдски разговори брзо завршени, иако је прихваћени план веома амбициозан јер предвиђа убрзање приватизације и то не само друштвених, него и јавних предузећа. Нас заправо сада чека да за годину дана урадимо оно што је требало радити 2,5 године, али сам сигуран да ћемо успешно реализовати прихваћене обавезе. Да ли је постигнут договор са синдикатима о процесу реструктурирања јавних предузећа:
- Ми само убрзавамо програм који смо већ представили у дијалогу са синдикатима кроз Социјално економски савет. И у Крагујевцу смо ових дана јасно рекли радницима који је то пут којим мора да иде Србија. Поновили смо им да не могу да стално рачунају на субвенције, да је много паметније уложити те паре у изградњу нових фабрика. Наравно, из буџета ћемо наставити да дајемо субвенције, али у смањеном обиму све дотле док те нове фабрике не буду отворене. Немамо намеру било кога да лажемо. Сигурни смо да ће Србија убрзано да се развија у наредним годинама, али предуслов за то је да болесни део наше привреде попије горку пилулу, а то значи да се суочи с истином и да се спаси оно што се може спасти. Реформа државне управе и јавних служби:
- Кључне изазове смо успешно савладали пошто је из јавних предузећа добровољно, уз стимулативне отпремнине, већ отишло око 10.000 људи, а још 10.000 запослених издвојено је у посебна предузећа која ће бити приватизована. Дакле, ми смо јавна предузећа растеретили за вишак од 20.000 људи без било каквих социјалних протеста. За ову годину то је довољно. Осим тога, процес реструктурирања радне снаге у друштвеним предузећима готово је окончан. Преостали су државна управа и јавне службе.У току је и смањивање броја запослених у цивилном сектору војске, а у завршној фази су припреме за смањивање државне администрације. До првог јула би и тај процес требало да буде окончан и надам се да ћемо идуће године коначно имати модерну и ефикасну државну администрацију.
Ребаланс буџета:
- Предлог ребаланса буџета требало би да уследи одмах након усвајања пакета економских закона, дакле пре летње паузе. Предложићемо смањење текућих расхода за око 10 милијарди динара и повећање прихода за 37 милијарди динара, тако да суфицит буџета буде 3,2 милијарде динара. Остварићемо сигурно веће приходе од расхода а рачунамо и на веће приватизационе приходе од планираних, процењујем најмање 25 милијарди динара, па ћемо моћи део тих средстава да усмеримо на враћање неких дугова, рецимо, путарима, а део ћемо свакако уштедети. Хитно треба ратификовати и споразум о текстилу са ЕУ, који такође чека у скупштинској процедури. У сваком случају, пензионери немају разлога за бригу, мада ове године морамо да кренемо и у реформу пензионог система како би он био дугорочно одржив и стабилан. Да ли у Србији важи правило да се може урадити само оно што се мора и када се мора:
- Можда то важи за неке, за мене не. Ја се не уклапам у тај клише и понекад некима и досађујем својим иницијативама. Сматрам да се људи памте по траговима које у свом раду остављају иза себе. Оно што је иза мене остало после обављања функције гувернера НБС-а јесу конвертибилан динар, потпуно реформисан банкарски систем, увођење динакард, превођење платног промета у банке, а сада као министра финансија - увођење ПДВ-а. То су све крупни потези на које сам поносан, а урађени су тако како нису ни у једној земљи источне Европе.
Суфицит у буџету:
- Очекујем да ћемо у овој години успоставити потпуну макроекономску стабилност, што значи да ће инфлација имати драстично опадајући тренд у наступајућим месецима захваљујући још чвршћој монетарној и фискалној политици. Имаћемо суфицит у буџету од 3,2 милијарде динара, а спољнотрговински дефицит биће значајно мањи него лане, најмање за 600 милиона долара. Биће мањи и дефицит текућег биланса који не би требало да премаши 11 одсто БДП-а, а прошле године је био 13,7 одсто. Остаје план да друштвени производ расте између 4,5 и 5 одсто, уз раст извоза од најмање 25 одсто и раст увоза од 9 одсто. Наши кључни циљеви су заустављање тренда раста инфлације, који се осећао до фебруара, у намери да је до 2008. године сведемо на 4,5 одсто годишње, као и смањење спољнотрговинског дефицита. Убеђен сам да ћемо у томе успети. О решености Владе да спроведе реформе у свим секторима:
- Упркос дилеми да ли треба кренути са приватизацијом јавних предузећа, сада је превладао став да се мора храбрије ући у тај процес. Један од преломних тренутака је свакако био штрајк у ЈАТ-у. Због тога што нисмо променили мишљење, мада су притисци били огромни, процес реструктурирања сада се одвија баш онако како смо замислили. Били смо јединствени и када је требало одговорити на неоправдане захтеве синдиката Рафинерије у Панчеву. Позитивна Студија о изводљивости, затим продужење аранжмана са ММФ-ом и наговештај позитивне пете ревизије тог аранжмана, као и најављени долазак приближно 2.500 банкара, државника и пословних људи који ће присуствовати скупштини Европске банке за обнову и развој, дају нам подстрек за оно што радимо и сада сам сигуран да смо на путу са којег нема одустајања. Тренутно уживамо много бољи рејтинг у свету него код куће, као што је, уосталом, то имала и претходна и све друге транзиционе владе.
Преговори са ММФ-ом:
- Вашингтонски преговори са ММФ-ом су за мене заиста били најтежи у каријери јер сам био у шоку када сам схватио да би ове године требало да остваримо суфицит у буџету, а лично сам сматрао да је довољно да имамо минималан буџетски дефицит. Како је, међутим, време пролазило и сâм сам дошао до закључка да је суфицит у овом тренутку нужан. Зато су београдски разговори брзо завршени, иако је прихваћени план веома амбициозан јер предвиђа убрзање приватизације и то не само друштвених, него и јавних предузећа. Нас заправо сада чека да за годину дана урадимо оно што је требало радити 2,5 године, али сам сигуран да ћемо успешно реализовати прихваћене обавезе. Да ли је постигнут договор са синдикатима о процесу реструктурирања јавних предузећа:
- Ми само убрзавамо програм који смо већ представили у дијалогу са синдикатима кроз Социјално економски савет. И у Крагујевцу смо ових дана јасно рекли радницима који је то пут којим мора да иде Србија. Поновили смо им да не могу да стално рачунају на субвенције, да је много паметније уложити те паре у изградњу нових фабрика. Наравно, из буџета ћемо наставити да дајемо субвенције, али у смањеном обиму све дотле док те нове фабрике не буду отворене. Немамо намеру било кога да лажемо. Сигурни смо да ће Србија убрзано да се развија у наредним годинама, али предуслов за то је да болесни део наше привреде попије горку пилулу, а то значи да се суочи с истином и да се спаси оно што се може спасти. Реформа државне управе и јавних служби:
- Кључне изазове смо успешно савладали пошто је из јавних предузећа добровољно, уз стимулативне отпремнине, већ отишло око 10.000 људи, а још 10.000 запослених издвојено је у посебна предузећа која ће бити приватизована. Дакле, ми смо јавна предузећа растеретили за вишак од 20.000 људи без било каквих социјалних протеста. За ову годину то је довољно. Осим тога, процес реструктурирања радне снаге у друштвеним предузећима готово је окончан. Преостали су државна управа и јавне службе.У току је и смањивање броја запослених у цивилном сектору војске, а у завршној фази су припреме за смањивање државне администрације. До првог јула би и тај процес требало да буде окончан и надам се да ћемо идуће године коначно имати модерну и ефикасну државну администрацију.
Ребаланс буџета:
- Предлог ребаланса буџета требало би да уследи одмах након усвајања пакета економских закона, дакле пре летње паузе. Предложићемо смањење текућих расхода за око 10 милијарди динара и повећање прихода за 37 милијарди динара, тако да суфицит буџета буде 3,2 милијарде динара. Остварићемо сигурно веће приходе од расхода а рачунамо и на веће приватизационе приходе од планираних, процењујем најмање 25 милијарди динара, па ћемо моћи део тих средстава да усмеримо на враћање неких дугова, рецимо, путарима, а део ћемо свакако уштедети. Хитно треба ратификовати и споразум о текстилу са ЕУ, који такође чека у скупштинској процедури. У сваком случају, пензионери немају разлога за бригу, мада ове године морамо да кренемо и у реформу пензионог система како би он био дугорочно одржив и стабилан. Да ли у Србији важи правило да се може урадити само оно што се мора и када се мора:
- Можда то важи за неке, за мене не. Ја се не уклапам у тај клише и понекад некима и досађујем својим иницијативама. Сматрам да се људи памте по траговима које у свом раду остављају иза себе. Оно што је иза мене остало после обављања функције гувернера НБС-а јесу конвертибилан динар, потпуно реформисан банкарски систем, увођење динакард, превођење платног промета у банке, а сада као министра финансија - увођење ПДВ-а. То су све крупни потези на које сам поносан, а урађени су тако како нису ни у једној земљи источне Европе.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација