П:
О:
Читај ми
Неопходна борба против корупције на свим нивоима
Београд,
19. мај 2005.
Министар правде у Влади Републике Србије Зоран Стојковић најавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Глас јавности" доношење закона о независном телу за спровођење Акционог плана за борбу против корупције, које ће чинити стручњаци за борбу против корупције. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
Зоран Стојковић
Аутор:
Танјуг
Кривични поступци против људи из правосуђа:
- Кривичних поступака је у претходном периоду било много мање, а и казне су биле блаже. Изгледа да је, после избора нових људи, дошло до првих позитивних промена у борби против корупције. Али, морамо бити реални: стање је далеко од доброг, што говори и Студија о изводљивости у којој се помиње корупција, нестручност и неефикасност правосуђа и као проблем посебно истиче Трговински суд у Београду. Предстоји нам доношење закона о независном телу за спровођење Акционог плана за борбу против корупције. Ово тело ће чинити стручњаци за борбу против корупције. Тиме ће бити заокружен и законодавни оквир, али далеко већи проблем биће рад на терену јер се корупција увукла у све поре друштва. Грађани су током деведесетих били принуђени да крше закон, мењају девизе на улици, боре се за голи опстанак, ураде нешто што је у нормалним условима нелегално. Корупција је постала навика и психолошки проблем. Моћни људи који су се обогатили у мутно Милошевићево време и данас су на сцени.
Могућност да примена прогресивног опорезивања утиче на стварање лоше климе за инвеститоре:
- Закон о екстрапрофиту заиста је био промашај, а поред тога примењиван је селективно. Многи од оних који су се обогатили деведесетих и данас не плаћају порез или избегавају да га плате. Тако се готово свако може обогатити. Дакле, важно је да финансијска полиција, инспекција и други органи на терену буду ефикасни.
Исто то важи и за полицију, Управу за борбу против организованог криминала (УБПОК), тужилаштво, па на крају и за суд. Најгора је та тамна бројка корупције и оно што никада не стигне до суда. Суд бива одговоран само за оно што до њега стигне од полиције преко тужилаштва. Морам да кажем да је тужилаштво већ дуго слаба карика у овом ланцу и да су многе пријаве дуго стајале по фиокама. Многе примедбе упућиване су погрешно на рачун Владе Србије и Министарства правде као да ми утичемо на поступке.
Да ли би законом о денационализацији био умањен обим корупције:
- Враћање имовине старим власницима требало је да уследи после 5. октобра, а тек онда да дође до приватизације са чистим власничким односима. То се, нажалост, није догодило. Када је реч о земљишту, не би требало да буде проблема, док ће теже бити решити ситуацију са становима, кућама и фабрикама које су одузете. Стога је важно да прво прикупимо податке и установимо о којој је имовини реч и какве су наше финансијске могућности да људе обештетимо. Сигурно је да би реституцијом опсег могућности за корупцију био смањен и створена боља клима за стране инвеститоре.
Корупција органа власти на локалном новоу:
- Тачно је да ми, као Влада, често немамо утицај на понашање ових органа. Неки су, на пример, увећали број запослених од 50 до 70 одсто последњих неколико година. Локални органи власти имају прилична овлашћења у одређеним областима тако да ће борба против корупције и на овом нивоу бити тешка.
Спровођење Акционог плана за борбу против корупције:
- Влада не може сама себе контролисати и то је нормално, зато ће и бити основана независна агенцију која ће спроводити Акциони план против корупције. Донети су закони о сукобу интереса, о слободном приступу информацијама и још неки, али ако институције не буду радиле на терену и закони не буду спровођени на прави начин, што је најтежи део посла, неће ваљати. Када је реч о јавним набавкама, то ће бити један од приоритета обухваћених Декларацијом о десет заједничких мера за сузбијање корупције у југоисточној Европи, која је потписана на конференцији Антикорупцијске инцијативе Пакта за стабилности у Бриселу, као и стварање повољне инвестиционе климе, интегритета унутар правосуђа и јавне администрације и укључивања цивилног сектора у борбу против корупције.
Случај "Сартид":
Сви који су криви, треба и да одговарају. То је мој став и када је реч о свим другим предметима. То, у крајњој линији, не би морало утицати негативно на долазак страних инвестиција.
- Кривичних поступака је у претходном периоду било много мање, а и казне су биле блаже. Изгледа да је, после избора нових људи, дошло до првих позитивних промена у борби против корупције. Али, морамо бити реални: стање је далеко од доброг, што говори и Студија о изводљивости у којој се помиње корупција, нестручност и неефикасност правосуђа и као проблем посебно истиче Трговински суд у Београду. Предстоји нам доношење закона о независном телу за спровођење Акционог плана за борбу против корупције. Ово тело ће чинити стручњаци за борбу против корупције. Тиме ће бити заокружен и законодавни оквир, али далеко већи проблем биће рад на терену јер се корупција увукла у све поре друштва. Грађани су током деведесетих били принуђени да крше закон, мењају девизе на улици, боре се за голи опстанак, ураде нешто што је у нормалним условима нелегално. Корупција је постала навика и психолошки проблем. Моћни људи који су се обогатили у мутно Милошевићево време и данас су на сцени.
Могућност да примена прогресивног опорезивања утиче на стварање лоше климе за инвеститоре:
- Закон о екстрапрофиту заиста је био промашај, а поред тога примењиван је селективно. Многи од оних који су се обогатили деведесетих и данас не плаћају порез или избегавају да га плате. Тако се готово свако може обогатити. Дакле, важно је да финансијска полиција, инспекција и други органи на терену буду ефикасни.
Исто то важи и за полицију, Управу за борбу против организованог криминала (УБПОК), тужилаштво, па на крају и за суд. Најгора је та тамна бројка корупције и оно што никада не стигне до суда. Суд бива одговоран само за оно што до њега стигне од полиције преко тужилаштва. Морам да кажем да је тужилаштво већ дуго слаба карика у овом ланцу и да су многе пријаве дуго стајале по фиокама. Многе примедбе упућиване су погрешно на рачун Владе Србије и Министарства правде као да ми утичемо на поступке.
Да ли би законом о денационализацији био умањен обим корупције:
- Враћање имовине старим власницима требало је да уследи после 5. октобра, а тек онда да дође до приватизације са чистим власничким односима. То се, нажалост, није догодило. Када је реч о земљишту, не би требало да буде проблема, док ће теже бити решити ситуацију са становима, кућама и фабрикама које су одузете. Стога је важно да прво прикупимо податке и установимо о којој је имовини реч и какве су наше финансијске могућности да људе обештетимо. Сигурно је да би реституцијом опсег могућности за корупцију био смањен и створена боља клима за стране инвеститоре.
Корупција органа власти на локалном новоу:
- Тачно је да ми, као Влада, често немамо утицај на понашање ових органа. Неки су, на пример, увећали број запослених од 50 до 70 одсто последњих неколико година. Локални органи власти имају прилична овлашћења у одређеним областима тако да ће борба против корупције и на овом нивоу бити тешка.
Спровођење Акционог плана за борбу против корупције:
- Влада не може сама себе контролисати и то је нормално, зато ће и бити основана независна агенцију која ће спроводити Акциони план против корупције. Донети су закони о сукобу интереса, о слободном приступу информацијама и још неки, али ако институције не буду радиле на терену и закони не буду спровођени на прави начин, што је најтежи део посла, неће ваљати. Када је реч о јавним набавкама, то ће бити један од приоритета обухваћених Декларацијом о десет заједничких мера за сузбијање корупције у југоисточној Европи, која је потписана на конференцији Антикорупцијске инцијативе Пакта за стабилности у Бриселу, као и стварање повољне инвестиционе климе, интегритета унутар правосуђа и јавне администрације и укључивања цивилног сектора у борбу против корупције.
Случај "Сартид":
Сви који су криви, треба и да одговарају. То је мој став и када је реч о свим другим предметима. То, у крајњој линији, не би морало утицати негативно на долазак страних инвестиција.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација