П:
О:
Читај ми
У Србији се смањује број неписмених
Београд,
19. мај 2005.
На саветовању о анализи коначних резултата пописа становништва, домаћинстава и станова у 2002. години, које је организовао Републички завод за статистику, данас је оцењено да се број неписмених у укупном броју становника Србије смањује, при чему се међу неписменима повећава удео жена.
Статистички стручњак Гордана Бјелобрк нагласила је да од укупног броја неписмених жене чине 85 одсто, што према њеној оцени указује на то какво је место жене у друштву и однос друштва према њој. Највећи број неписмених регистрован је код становништва које се бави пољопривредом.
Бјелобрк је рекла да је неписмен сваки пети Ром, а за њима следе Власи и Албанци. Срби се као нација са процентом од 33,5 одсто неписмених налазе негде у средини. Најмање неписмених има међу Мађарима, Словацима, Црногорцима и Русинима.
Према њеним речима, 1953. године удео лица без школске спреме, односно са незавршеном основном школом био је висок, док се сада повећава учешће образованих. На попису 2002. године, 40 одсто становништва имало је средњу стручну спрему, 24 одсто основну школу, а око 12 одсто вишу и високу стручну спрему.
У групи оних без школске спреме, велику већину чине жене, а образовна структура боља је у градовима него на селу. Непотпуно образовање има 21,8 одсто становника Србије, а мађу њима највећи удео од 61,9 одсто чине Роми, затим следе Власи, Ашкали, Румуни и Египћани.
Најбоље образовање имају Јевреји, међу којима 48,5 одсто има вишу или високу стручну спрему, а за њима следе Руси, Цинцари, Грци и Црногорци.
Статистички стручњак Драгана Ђоковић-Папић указала је на то да је за последњих 20 година дошло до благог пада броја радно активног становништва, који сада чине удео од 45 одсто. Дошло је и до пада броја издржаваних лица, док је број лица са личним приходом порастао за чак 130 одсто.
Она је напоменула да је број издржаваних лица опао у градовима, док је у сеоским срединама порастао. Код лица са личним приходом ситуација је обрнута - њихов пораст је забележен у градовима, а пад у селима.
Од укупног броја жена, само 43,4 одсто је радно активно, међу лицима са личним приходима жене чине 51 одсто, а међу издржаваним чак 61,8 одсто, односно свака друга жена је издржавана.
Од оних који су на привременом раду у иностранству, мушкарци чине 75 одсто. Карактеристично је и то да мушкарци раније почињу да раде него жене, док је до 20. године живота тај број изједначен.
На саветовању о анализи коначних резултата пописа становништва, домаћинстава и станова у 2002. години такође је оцењено да је Србија земља која је по статистичким критеријумима зашла у дубоку демографску старост, и према последњем попису сврстава се међу земље са најстаријим становништвом у Европи и свету.
Демографски стручњак Иван Маринковић навео је да се удео старијих од 60 година у укупном становништву изједначио са бројем младих, док је пре 20 година био два пута мањи.
Он је рекао да је међу старијим становништвом више жена него мушкараца, да се рађа више дечака, па у млађој популацији има више мушкараца, али се током живота тај однос мења, па су у старијем добу бројније жене.
У централној Србији и Војводини учешће младе генерације износи 16 одсто, док старији у централној Србији чине 17, а у Војводини 16 одсто.
Удео деце до седам година опао је са 9,9 на 6,6 одсто у укупном броју становника. Од 1981. године почео је и лагани пад броја радно способног становништва.
Маринковић је упозорио на убрзани процес старења села због миграција према градовима, где је повољнија стопа наталитета.
Гледано по националности, у Србији су најстарији Словенци и Немци, који у просеку имају 58,7 година, Бугари 51,4 године, а за њима следе Власи и Хрвати.
Најмлађа је у просеку популација Рома са 24,4 године, затим следе Албанци, Бошњаци и Муслимани, док је просечна старост Срба 41 година.
Маринковић је указао на то да се број национално неизјашњених повећао 10 пута у односу на 1991. годину и да их сада има 108.000, а реч је углавном о млађој групацији људи, и додао да се у наредном периоду може очекивати смањење удела Срба у укупној популацији и повећање удела Рома.
У Србији 38 општина спада у категорију најдубље демографске старости, а најстарије су Књажевац, Сврљиг, Гаџин Хан и Бабушница, чије становништво просечно има 47 година. Најмлађа општина је Прешево са просеком старости од 29,4 године, а затим следе Тутин, Бујановац и Нови Пазар са просеком старости становништва од 31 до 32 године.
Бјелобрк је рекла да је неписмен сваки пети Ром, а за њима следе Власи и Албанци. Срби се као нација са процентом од 33,5 одсто неписмених налазе негде у средини. Најмање неписмених има међу Мађарима, Словацима, Црногорцима и Русинима.
Према њеним речима, 1953. године удео лица без школске спреме, односно са незавршеном основном школом био је висок, док се сада повећава учешће образованих. На попису 2002. године, 40 одсто становништва имало је средњу стручну спрему, 24 одсто основну школу, а око 12 одсто вишу и високу стручну спрему.
У групи оних без школске спреме, велику већину чине жене, а образовна структура боља је у градовима него на селу. Непотпуно образовање има 21,8 одсто становника Србије, а мађу њима највећи удео од 61,9 одсто чине Роми, затим следе Власи, Ашкали, Румуни и Египћани.
Најбоље образовање имају Јевреји, међу којима 48,5 одсто има вишу или високу стручну спрему, а за њима следе Руси, Цинцари, Грци и Црногорци.
Статистички стручњак Драгана Ђоковић-Папић указала је на то да је за последњих 20 година дошло до благог пада броја радно активног становништва, који сада чине удео од 45 одсто. Дошло је и до пада броја издржаваних лица, док је број лица са личним приходом порастао за чак 130 одсто.
Она је напоменула да је број издржаваних лица опао у градовима, док је у сеоским срединама порастао. Код лица са личним приходом ситуација је обрнута - њихов пораст је забележен у градовима, а пад у селима.
Од укупног броја жена, само 43,4 одсто је радно активно, међу лицима са личним приходима жене чине 51 одсто, а међу издржаваним чак 61,8 одсто, односно свака друга жена је издржавана.
Од оних који су на привременом раду у иностранству, мушкарци чине 75 одсто. Карактеристично је и то да мушкарци раније почињу да раде него жене, док је до 20. године живота тај број изједначен.
На саветовању о анализи коначних резултата пописа становништва, домаћинстава и станова у 2002. години такође је оцењено да је Србија земља која је по статистичким критеријумима зашла у дубоку демографску старост, и према последњем попису сврстава се међу земље са најстаријим становништвом у Европи и свету.
Демографски стручњак Иван Маринковић навео је да се удео старијих од 60 година у укупном становништву изједначио са бројем младих, док је пре 20 година био два пута мањи.
Он је рекао да је међу старијим становништвом више жена него мушкараца, да се рађа више дечака, па у млађој популацији има више мушкараца, али се током живота тај однос мења, па су у старијем добу бројније жене.
У централној Србији и Војводини учешће младе генерације износи 16 одсто, док старији у централној Србији чине 17, а у Војводини 16 одсто.
Удео деце до седам година опао је са 9,9 на 6,6 одсто у укупном броју становника. Од 1981. године почео је и лагани пад броја радно способног становништва.
Маринковић је упозорио на убрзани процес старења села због миграција према градовима, где је повољнија стопа наталитета.
Гледано по националности, у Србији су најстарији Словенци и Немци, који у просеку имају 58,7 година, Бугари 51,4 године, а за њима следе Власи и Хрвати.
Најмлађа је у просеку популација Рома са 24,4 године, затим следе Албанци, Бошњаци и Муслимани, док је просечна старост Срба 41 година.
Маринковић је указао на то да се број национално неизјашњених повећао 10 пута у односу на 1991. годину и да их сада има 108.000, а реч је углавном о млађој групацији људи, и додао да се у наредном периоду може очекивати смањење удела Срба у укупној популацији и повећање удела Рома.
У Србији 38 општина спада у категорију најдубље демографске старости, а најстарије су Књажевац, Сврљиг, Гаџин Хан и Бабушница, чије становништво просечно има 47 година. Најмлађа општина је Прешево са просеком старости од 29,4 године, а затим следе Тутин, Бујановац и Нови Пазар са просеком старости становништва од 31 до 32 године.
-
Београд, 24. децембар 2024.Успешна реализација програма за оживљавање села
-
Београд, 24. децембар 2024.Пољопривредницима на име субвенција исплаћене 92 милијарде...
-
Београд, 23. децембар 2024.Интензивирати стратешку сарадњу са Азербејџаном
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести