П:
О:
Читај ми
Страни инвеститори препознају предности улагања у нашу земљу
Београд,
23. мај 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница говори у интервјуу за специјално издање магазина "Економист" о мерама које Влада предузима у циљу привлачења страних инвестиција, законодавној активности, јачању институција у земљи, реструктурирању јавних предузећа и другим актуелним темама. Званични сајт Владе Србије преноси овај разговор у целини.
Шта је највећа вредност Србије са економске тачке гледишта и шта бисте могли да препоручите и поручите страним и домаћим инвеститорима:
- У највеће вредности Србије, и посматрано са економске тачке гледишта, свакако спада свест о неопходности промена у свим областима привредног живота, као и спремност на то да се те промене прихвате и да се у њима учествује.
Влада Србије настоји да израдом великог броја законских решења створи правни амбијент како би омогућила да инвеститори имају сигурност приликом улагања у нашу земљу. Од када је Влада формирана, у марту прошле године, иницирали смо доношење великог броја системских закона који су у складу са правном регулативом Европске уније. Циљ нам је да успоставимо услове који ће гарантовати економску стабилност и тржишне услове како бисмо Србију учинили још атрактивнијом за улагања и развој пословања. У циљу подстицаја улагања изменили смо Закон о порезу на добит предузећа и увели пореску стопу која је међу најнижим у Европи и износи 10 одсто. Укинули смо и Закон о порезу на фонд зарада, а припремамо још низ закона који ће омогућити сигурност улагања и подстаћи развој привреде.
Више је предности које инвеститори препознају када је државна заједница Србија и Црна Гора у питању. Наша држава налази се на раскрсници источних и западних путева. Кроз Србију пролазе два готово најважнија путна правца Европе - Коридор 10, који чини мрежа аутопутева, и Коридор 7, којим река Дунав повезује неколико европских држава са Црним морем.
Србија и Црна Гора представљају средиште новоформиране зоне слободне трговине југоисточне Европе, са свим предностима које уговори о слободној трговини доносе са собом. Предности слободног протока људи, капитала и идеја, омогућавају креирање много већег јединственог тржишта, убрзање трговинских токова, јачу економску сарадњу и уједначавање економског раста у овом делу Европе.
Оно што нас, свакако, издваја од земаља у окружењу и што представља одличну шансу свим страним инвеститорима јесте уговор о слободној трговини, који Србија и Црна Гора има са Руском Федерацијом. Наиме, ми смо једина земља ван Заједнице Независних Држава која ужива овај привилеговани статус. Влада је покренула и иницијативу да се слични уговори припреме са Украјином, Белорусијом и Турском.
Дакле, уколико се неки инвеститор определи за производњу у нашој земљи, са нашег тржишта има бесцарински приступ много ширем тржишту југосточне Европе које броји 55 милиона потрошача, као и могућност да се без плаћања увозних дажбина приступи руском тржишту од више од 150 милиона потрошача.
Да ли сте задовољни оним што су стране компаније донеле Србији и у Србију, шта је у томе добро, да ли им и шта замерате:
Страна улагања зависе првенствено од политичке стабилности у земљи, а затим и од законодавног оквира, расположивости радне снаге, приступа савременој инфраструктури и телекомуникацијама.
Страна улагања у нашу земљу претходних година најчешће су долазила путем приватизације. У прошлој години ниво страних улагања достигао је скоро 900 милиона долара. Како се будемо ближили окончању процеса приватизације, приватизациони приходи ће, наравно, опадати и због тога је један од приоритета Владе управо обезбеђивање повољних услова за прилив директних страних инвестиција, које нам доносе не само преко потребна нова радна места и свежи капитал, већ, што је дугорочно јако значајно, и савремена стручна знања развијених земаља.
Верујем да ће то утицати на промену производне структуре наше привреде, на подизање нивоа квалитета наших производа, а да ће један од најважнијих резултата тога бити прикључење наше привреде европским и светским токовима.
Свесни смо тога да је цео процес транзиције наше привреде болан и мукотрпан, али смо такође чврсто опредељени за то да Србија буде модерна, европска држава. Као што добро знате, инвеститори долазе тамо где имају добре услове и наш је задатак да српско тржиште учинимо што је могуће атрактивнијим. Све што је Влада урадила до сада јесте доказ наше чврсте решености да тај посао наставимо у најбољем интересу свих наших грађана и омогућимо бржи развој наше земље.
Србија је донела много нових закона, али је њихово спровођење најчешће тежи део посла. Шта у том погледу намерава да уради Влада Србије:
Скупштина Србије је током 2004. године усвојила 89 закона, а од почетка ове године више од 20. Јасно је опредељење Владе да и у овој години настави са предлагањем нових закона и подзаконских аката, којима ће значајно унапредити примену већ усвојених закона. Закони о парничном и извршном поступку предвидели су брже и ефикасније поступање судова код доношења и извршења судских одлука. С обзиром на то да је примена тих закона почела недавно, очекујем да се ускоро виде конкретни резултати.
Неопходно је наравно и ригорозније санкционисање непоштовања важећих прописа и то намеравамо да постигнемо одређивањем одговарајућих казни за оне који не поштују закон. У том смислу, у врло кратком року, очекујемо доношење кривичног законика, као и закона о прекршајима. Такође, прилагођавајући се европским стандардима, Министарство правде је у сарадњи са међународним стручним организацијама иницирало програме обуке и усавршавања судија за решавање спорова из специјалистичких области као што су заштита интелектуалне својине, заштита конкуренције, стечај итд.
С обзиром на то да је правосудни систем кључни елемент правне државе, шта ће Влада урадити на даљем јачању владавине права:
Владавина права, јачање институција и борба против корупције истакнути су као приоритети у раду Владе Србије. Наше чврсто опредељење је да успоставимо и одржимо правну сигурност. Неке од важних системских закона већ смо донели, радимо на припреми нових. Влада интензивно ради и на стварању консензуса свих политичких чинилаца у циљу усвајања најважнијег од свих правних предуслова за развој и стабилност Србије, а то је, наравно, нови устав.
Сви усвојени прописи, као и они који су у припреми, као што сам већ рекао, у потпуности су усклађени са регулативом Европске уније. Такав модеран правни оквир представља добар основ за стварање повољног привредног амбијента и развој тржишне привреде.
Једна важна законодавна област остала је нерешена, а то је антимонополско законодавство. Када се могу очекивати закони који ће уредити ову материју:
Влада Србије утврдила је антимонополски закон - Предлог закона о заштити конкуренције, и упутила га Скупштини Србије на усвајање. Усвајањем и применом тог закона ова област биће усаглашена са правом и политиком конкуренције ЕУ и обезбедиће равноправност учесника на тржишту, спречавање монополистичког и картелског понашања привредних субјеката, изграђивање конкурентног тржишта и остваривање здравог економског амбијента. Законом је предвиђено оснивање комисије за заштиту конкуренције, чији би чланови били независни у односу на државне органе, привредне субјекте и друга заинтересована лица. Комисија ће бити финансирана из сопствених прихода и имати јака овлашћења којима би успешно отклањала и санкционисала понашања којима се спречава, ограничава или нарушава конкуренција.
На почетку ове године Србија бележи одличне резултате у извозу, али производња пада. Како ће се Влада борити са тим проблемом:
- Србија је у прошлој години показала заиста добре макроекономске резултате. У првом кварталу ове године извоз је повећан за више од 52 одсто, док се спољнотрговински дефицит смањује.
Сасвим је јасно да су Србији потребне ефикасне, конкурентне, тржишно оријентисане фирме. Само високо конкурентна предузећа осигуравају привредни раст, нова радна места, и са тим бољи живот грађана Србије. Циљ нам је да то остваримо одговарајућим мерама за подстицање привредног и институционалног развоја. Влада Србије усвојила је и Националну стратегију за подстицање страних улагања, Стратегију развоја малих и средњих предузећа.
Имајући то у виду, Министарство привреде и Министарство за економске односе са иностранством припремили су пилот пројекат, којим у овој години планирамо да промовишемо и подупиремо повезивање предузећа у кластере. Подстицај развоја кластера не планира се као једнократна мера и неће се завршити на пилот пројекту. Припрема се средњорочни програм за развој кластера, који би Влада требало да усвоји на јесен.
Да ли ће доћи до убрзања реструктурирања привреде, пре свега јавних предузећа:
- Убрзање процеса приватизације води убрзаном реструктуирању привреде. Влада Србије је у намери да убрза процес приватизације предложила измене Закона о приватизацији, Агенцији за приватизацију и Акцијском фонду. Закон о допуни Закона о Агенцији за приватизацију Скуштина Србије већ је усвојила, док се преостала два налазе у процедури усвајања. Наведене мере требало би да у овој години омогуће бржу приватизацију, поготово великих и презадужених предузећа.
Битна измена Закона о приватизацији, према Предлогу, односи се на то да ће држава предузећима која иду на продају отписати дуговања према фондовима и јавним предузећима и тиме их учинити знатно атрактивнијим потенцијалним инвеститорима. Поменути дугови накнадно би били измирени из прихода остварених продајом тих предузећа. Биће измењене и одређене одредбе Закона о тржишту хартија од вредности, а очекује нас и усвајање закона о инвестиционим фондовима. Оквирни план Агенције за приватизацију био је да се у 2005. години објави 18 тендера, али ће се радити на томе да број тендера ове године буде знатно већи.
Јавна предузећа очекује припремање за приватизацију. Неопходно је да ова предузећа изврше консолидацију и смањење трошкова свога пословања.
Латинска пословица каже "фестина ленте" (пожури полако), наш народ каже "што је брзо, то је и кусо". Ипак, зар Вам се не чини да се често превише одуговлаче и одлажу ствари за које је јасно да морају бити учињене. Може ли се брже у Европу:
- Процес приступања Европској унији веома је захтеван. Овај процес захтева ангажовање свих сегмената друштва, од Владе преко невладиног сектора, парламента, синдиката, привреде, науке, медија...
Захтевност овог процеса потврђују и искуства других земаља, пре свега земаља централне и источне Европе, које су 2004. постале чланице ЕУ. Унија је са овим земљама закључила споразуме током деведесетих година, да би оне тек прошле године постале њене чланице. Треба имати у виду да су ове земље имале знатно бољу стартну позицију у процесу европских интеграција за разлику од наше земље, која је у претходној деценији прошла многобројна искушења санкција, изолованости и бомбардовања.
На нама је, свакако, да убрзано радимо како бисмо надокнадили пропуштено време и постигли да се државна заједница Србија и Црна Гора што брже прикључи ЕУ.
Ради остварења тог циља ова Влада упутила је Скупштини на усвајање више десетина реформских закона усаглашених са правилима Европске уније и усвојила Акциони план за реализацију приоритета Европског партнерства. Остварили смо значајан напредак у сарадњи са Међународним судом за ратне злочине у Хагу и спровели смо економске реформе које су позитивно оцењене од ММФ-а и Светске банке.
Све то резултирало је добијањем позитивне Студије о изводљивости, а вероватно ће на јесен ове године бити започети преговори са ЕУ о закључивању Споразума о стабилизацији и придруживању. Очекујем да ће у току 2006. године преговори бити закључени, после чега наша земља може поднети званичну кандидатуру за чланство у ЕУ.
- У највеће вредности Србије, и посматрано са економске тачке гледишта, свакако спада свест о неопходности промена у свим областима привредног живота, као и спремност на то да се те промене прихвате и да се у њима учествује.
Влада Србије настоји да израдом великог броја законских решења створи правни амбијент како би омогућила да инвеститори имају сигурност приликом улагања у нашу земљу. Од када је Влада формирана, у марту прошле године, иницирали смо доношење великог броја системских закона који су у складу са правном регулативом Европске уније. Циљ нам је да успоставимо услове који ће гарантовати економску стабилност и тржишне услове како бисмо Србију учинили још атрактивнијом за улагања и развој пословања. У циљу подстицаја улагања изменили смо Закон о порезу на добит предузећа и увели пореску стопу која је међу најнижим у Европи и износи 10 одсто. Укинули смо и Закон о порезу на фонд зарада, а припремамо још низ закона који ће омогућити сигурност улагања и подстаћи развој привреде.
Више је предности које инвеститори препознају када је државна заједница Србија и Црна Гора у питању. Наша држава налази се на раскрсници источних и западних путева. Кроз Србију пролазе два готово најважнија путна правца Европе - Коридор 10, који чини мрежа аутопутева, и Коридор 7, којим река Дунав повезује неколико европских држава са Црним морем.
Србија и Црна Гора представљају средиште новоформиране зоне слободне трговине југоисточне Европе, са свим предностима које уговори о слободној трговини доносе са собом. Предности слободног протока људи, капитала и идеја, омогућавају креирање много већег јединственог тржишта, убрзање трговинских токова, јачу економску сарадњу и уједначавање економског раста у овом делу Европе.
Оно што нас, свакако, издваја од земаља у окружењу и што представља одличну шансу свим страним инвеститорима јесте уговор о слободној трговини, који Србија и Црна Гора има са Руском Федерацијом. Наиме, ми смо једина земља ван Заједнице Независних Држава која ужива овај привилеговани статус. Влада је покренула и иницијативу да се слични уговори припреме са Украјином, Белорусијом и Турском.
Дакле, уколико се неки инвеститор определи за производњу у нашој земљи, са нашег тржишта има бесцарински приступ много ширем тржишту југосточне Европе које броји 55 милиона потрошача, као и могућност да се без плаћања увозних дажбина приступи руском тржишту од више од 150 милиона потрошача.
Да ли сте задовољни оним што су стране компаније донеле Србији и у Србију, шта је у томе добро, да ли им и шта замерате:
Страна улагања зависе првенствено од политичке стабилности у земљи, а затим и од законодавног оквира, расположивости радне снаге, приступа савременој инфраструктури и телекомуникацијама.
Страна улагања у нашу земљу претходних година најчешће су долазила путем приватизације. У прошлој години ниво страних улагања достигао је скоро 900 милиона долара. Како се будемо ближили окончању процеса приватизације, приватизациони приходи ће, наравно, опадати и због тога је један од приоритета Владе управо обезбеђивање повољних услова за прилив директних страних инвестиција, које нам доносе не само преко потребна нова радна места и свежи капитал, већ, што је дугорочно јако значајно, и савремена стручна знања развијених земаља.
Верујем да ће то утицати на промену производне структуре наше привреде, на подизање нивоа квалитета наших производа, а да ће један од најважнијих резултата тога бити прикључење наше привреде европским и светским токовима.
Свесни смо тога да је цео процес транзиције наше привреде болан и мукотрпан, али смо такође чврсто опредељени за то да Србија буде модерна, европска држава. Као што добро знате, инвеститори долазе тамо где имају добре услове и наш је задатак да српско тржиште учинимо што је могуће атрактивнијим. Све што је Влада урадила до сада јесте доказ наше чврсте решености да тај посао наставимо у најбољем интересу свих наших грађана и омогућимо бржи развој наше земље.
Србија је донела много нових закона, али је њихово спровођење најчешће тежи део посла. Шта у том погледу намерава да уради Влада Србије:
Скупштина Србије је током 2004. године усвојила 89 закона, а од почетка ове године више од 20. Јасно је опредељење Владе да и у овој години настави са предлагањем нових закона и подзаконских аката, којима ће значајно унапредити примену већ усвојених закона. Закони о парничном и извршном поступку предвидели су брже и ефикасније поступање судова код доношења и извршења судских одлука. С обзиром на то да је примена тих закона почела недавно, очекујем да се ускоро виде конкретни резултати.
Неопходно је наравно и ригорозније санкционисање непоштовања важећих прописа и то намеравамо да постигнемо одређивањем одговарајућих казни за оне који не поштују закон. У том смислу, у врло кратком року, очекујемо доношење кривичног законика, као и закона о прекршајима. Такође, прилагођавајући се европским стандардима, Министарство правде је у сарадњи са међународним стручним организацијама иницирало програме обуке и усавршавања судија за решавање спорова из специјалистичких области као што су заштита интелектуалне својине, заштита конкуренције, стечај итд.
С обзиром на то да је правосудни систем кључни елемент правне државе, шта ће Влада урадити на даљем јачању владавине права:
Владавина права, јачање институција и борба против корупције истакнути су као приоритети у раду Владе Србије. Наше чврсто опредељење је да успоставимо и одржимо правну сигурност. Неке од важних системских закона већ смо донели, радимо на припреми нових. Влада интензивно ради и на стварању консензуса свих политичких чинилаца у циљу усвајања најважнијег од свих правних предуслова за развој и стабилност Србије, а то је, наравно, нови устав.
Сви усвојени прописи, као и они који су у припреми, као што сам већ рекао, у потпуности су усклађени са регулативом Европске уније. Такав модеран правни оквир представља добар основ за стварање повољног привредног амбијента и развој тржишне привреде.
Једна важна законодавна област остала је нерешена, а то је антимонополско законодавство. Када се могу очекивати закони који ће уредити ову материју:
Влада Србије утврдила је антимонополски закон - Предлог закона о заштити конкуренције, и упутила га Скупштини Србије на усвајање. Усвајањем и применом тог закона ова област биће усаглашена са правом и политиком конкуренције ЕУ и обезбедиће равноправност учесника на тржишту, спречавање монополистичког и картелског понашања привредних субјеката, изграђивање конкурентног тржишта и остваривање здравог економског амбијента. Законом је предвиђено оснивање комисије за заштиту конкуренције, чији би чланови били независни у односу на државне органе, привредне субјекте и друга заинтересована лица. Комисија ће бити финансирана из сопствених прихода и имати јака овлашћења којима би успешно отклањала и санкционисала понашања којима се спречава, ограничава или нарушава конкуренција.
На почетку ове године Србија бележи одличне резултате у извозу, али производња пада. Како ће се Влада борити са тим проблемом:
- Србија је у прошлој години показала заиста добре макроекономске резултате. У првом кварталу ове године извоз је повећан за више од 52 одсто, док се спољнотрговински дефицит смањује.
Сасвим је јасно да су Србији потребне ефикасне, конкурентне, тржишно оријентисане фирме. Само високо конкурентна предузећа осигуравају привредни раст, нова радна места, и са тим бољи живот грађана Србије. Циљ нам је да то остваримо одговарајућим мерама за подстицање привредног и институционалног развоја. Влада Србије усвојила је и Националну стратегију за подстицање страних улагања, Стратегију развоја малих и средњих предузећа.
Имајући то у виду, Министарство привреде и Министарство за економске односе са иностранством припремили су пилот пројекат, којим у овој години планирамо да промовишемо и подупиремо повезивање предузећа у кластере. Подстицај развоја кластера не планира се као једнократна мера и неће се завршити на пилот пројекту. Припрема се средњорочни програм за развој кластера, који би Влада требало да усвоји на јесен.
Да ли ће доћи до убрзања реструктурирања привреде, пре свега јавних предузећа:
- Убрзање процеса приватизације води убрзаном реструктуирању привреде. Влада Србије је у намери да убрза процес приватизације предложила измене Закона о приватизацији, Агенцији за приватизацију и Акцијском фонду. Закон о допуни Закона о Агенцији за приватизацију Скуштина Србије већ је усвојила, док се преостала два налазе у процедури усвајања. Наведене мере требало би да у овој години омогуће бржу приватизацију, поготово великих и презадужених предузећа.
Битна измена Закона о приватизацији, према Предлогу, односи се на то да ће држава предузећима која иду на продају отписати дуговања према фондовима и јавним предузећима и тиме их учинити знатно атрактивнијим потенцијалним инвеститорима. Поменути дугови накнадно би били измирени из прихода остварених продајом тих предузећа. Биће измењене и одређене одредбе Закона о тржишту хартија од вредности, а очекује нас и усвајање закона о инвестиционим фондовима. Оквирни план Агенције за приватизацију био је да се у 2005. години објави 18 тендера, али ће се радити на томе да број тендера ове године буде знатно већи.
Јавна предузећа очекује припремање за приватизацију. Неопходно је да ова предузећа изврше консолидацију и смањење трошкова свога пословања.
Латинска пословица каже "фестина ленте" (пожури полако), наш народ каже "што је брзо, то је и кусо". Ипак, зар Вам се не чини да се често превише одуговлаче и одлажу ствари за које је јасно да морају бити учињене. Може ли се брже у Европу:
- Процес приступања Европској унији веома је захтеван. Овај процес захтева ангажовање свих сегмената друштва, од Владе преко невладиног сектора, парламента, синдиката, привреде, науке, медија...
Захтевност овог процеса потврђују и искуства других земаља, пре свега земаља централне и источне Европе, које су 2004. постале чланице ЕУ. Унија је са овим земљама закључила споразуме током деведесетих година, да би оне тек прошле године постале њене чланице. Треба имати у виду да су ове земље имале знатно бољу стартну позицију у процесу европских интеграција за разлику од наше земље, која је у претходној деценији прошла многобројна искушења санкција, изолованости и бомбардовања.
На нама је, свакако, да убрзано радимо како бисмо надокнадили пропуштено време и постигли да се државна заједница Србија и Црна Гора што брже прикључи ЕУ.
Ради остварења тог циља ова Влада упутила је Скупштини на усвајање више десетина реформских закона усаглашених са правилима Европске уније и усвојила Акциони план за реализацију приоритета Европског партнерства. Остварили смо значајан напредак у сарадњи са Међународним судом за ратне злочине у Хагу и спровели смо економске реформе које су позитивно оцењене од ММФ-а и Светске банке.
Све то резултирало је добијањем позитивне Студије о изводљивости, а вероватно ће на јесен ове године бити започети преговори са ЕУ о закључивању Споразума о стабилизацији и придруживању. Очекујем да ће у току 2006. године преговори бити закључени, после чега наша земља може поднети званичну кандидатуру за чланство у ЕУ.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација