Бубало је на конференцији на којој је представљена новооснована агенција за лиценцирање објаснио да су оваквим реформама створени услови да се из привредног система у што краћем року елиминишу они привредни субјекти који више немају економских оправдања за даљу егзистенцију, чиме је у знатној мери створена повољна клима да српска привреда у будућности постане атрактивнија за улагања.
Свеукупна реформа правног поретка обухвата и реформу стечајног законодавства у Србији, подсетио је он и објаснио да је новим законом о стечајном поступку, који је почео да се примењује 2. фебруара ове године, предвиђено постојање Агенције за лиценцирање стечајних управника, са циљем конституисања професије стечајног управника.
Према његовим речима, поменутим законом прописана су нова правила, процедуре и стандарди за поступање стечајних управника и јасно је дефинисана свака фаза у раду стечајног управника у циљу ефикасније примене овог документа.
Основни задатак Закона је да повећа ефикасност наше привреде и заинтересованост страних инвеститора за улагања у нашу земљу, истакао је министар и напоменуо да је ефикасан закон о стечају најбољи начин да се постојећи ресурси ставе у употребу и ослободи значајан привредни потенцијал.
Законом о стечајном поступку обезбеђује се виши степен сигурности за повериоце и већа шанса за опоравак предузећа која се налазе у финансијским потешкоћама, указао је Бубало.
Он је оценио да је овај документ ефикаснији у односу на претходни и најавио да ће стечајни поступак код великих предузећа трајати највише годину дана, док ће код малих предузећа бити завршен у року од 6 месеци.
Бубало је указао на то да је Законом о агенцији за лиценцирање стечајних управника основана ова институција која је почела са радом 24. фебруара ове године.
У циљу стварања услова за рад Агенције било је неопходно да се донесе низ подзаконских аката, истакао је министар и прецизирао да су јуче објављени Правилник о утврђивању националних стандарда за управљање стечајном масом, Кодекс етике за стечајне управнике, Правилник о условима, програму и начину полагања стручног испита за обављање послова стечајног управника, као и Правилник о основама и мерилима за одређивање коначне висине награде за рад стечајних управника и накнаде стварних трошкова.
Истовремено, Бубало је указао на то да Кодекс етике за стечајне управнике и Правилник о утврђивању националних стандарда за управљање стечајном масом представљају новину у нашем правном систему.
Директор Агенције за лиценцирање стечајних управника Јован Јовановић рекао је да оваква врста агенције представља новину и у нашој земљи, и у земљама у окружењу.
Основни циљ Агенције је промовисање и унапређење професије стечајног управника, виши професионални квалитет, законитост и већи степен одговорности, подизање стручних критеријума неопходних за успешно обављање ове делатности, као и стварање сигурности за повериоце и брз и законит стечајни поступак, нагласио је он.
Примарни задаци Агенције су, између осталог, издавање, обнављање и одузимање лиценци за обављање послова стечајног управника, као и организовање и спровођење стручног испита за стечајне управнике. Ова агенција такође обавља и надзор над радом и прати развој професије стечајног управника.
Јовановић је истакао да је основни критеријум за обављање ове професије да кандидат има високо стручно образовање, као и најмање три године радног искуства. У случају да кандидат испуњава услове, он мора полагати стручни испит, за чије је спровођење Агенција организационо и кадровски оспособљена.
Лиценца, коју након положеног испита издаје Агенција, важи три године, указао је Јовановић, уз напомену да према неким подацима у Србији тренутно ради 600 стечајних управника, који треба се пријаве за полагање стручног испита.
Он је изразио очекивање да ће крајем јуна или почетком јула бити заказан овај стручни испит и да ће у јулу бити издата прва лиценца. Тако ће од октобра ове године стечајне поступке у Србији моћи да воде само стечајни управници који добију лиценцу за посао, додао је он.
Јовановић је прецизирао да након издавања прве лиценце постоји прелазни рок од три месеца у оквиру којег ће управници без лиценце моћи да раде, након чега ће бити у обавези да полажу овај испит.
Директор Центра за спровођење стечајних поступака из Агенције за приватизацију Дејан Јокић навео је да трговински судови у случајевима стечаја код предузећа која послују са већинским државним и друштвеним капиталом именују овај центар у оквиру Агенције за приватизацију, који потом представља једну врсту колективног стечајног управника.
Према његовим речима, Центар за стечај именован је као стечајни управник у 37 предузећа која послују са већинским друштвеним капиталом.
Представник консултантске куће "Цес Мекон" Душан Никезић навео је, говорећи о усвојеним подзаконским актима, да ће Правилником о основама и мерилима за одређивање коначне висине награде за рад стечајних управника и накнаде стварних трошкова бити направљен радикалан заокрет у начину плаћања стечајних управника. Они ће бити исплаћивани искључиво на основу резултата рада, нагласио је Никезић и додао да ће на тај начин бити мотивисани да што пре заврше стечајни поступак.
Он је истакао да заокруживање правне регулативе у области стечаја представља само основну претпоставку за успешно спровођење овог поступка, и напоменуо да ће и даље кључну улогу у поступку имати трговински судови, коју су до сада били преоптерећени и имали превелики број овлашћења.
Увођењем новог стечајног система све оперативне одлуке преносе се на стечајног управника, чиме се оставља већи простор трговинским судовима да ефикасно доносе судске одлуке.