Александар Симић
Званични сајт Владе Србије преноси овај разговор.
На чему је заснован тај оптимизам када многи, па и председник Борис Тадић, мисле да ће међународна заједница, а не Србија, имати коначну реч о Космету:
- Ја се са тим не слажем. Без пристанка наше државе, отцепљење једног дела њене територије било би брутално кршење међународног права и до тога, пошто верујем у принцип владавине права, сигуран сам неће доћи. Ако српски политичари и народ желе да очувају нешто што им је међународноправно, Резолуцијом 1244 гарантовано - а то је суверенитет и територијални интегритет Србије и СЦГ, онда ће то и очувати. Због тога је и политичко јединство државног врха Србије више него добродошло и оно је важан сигнал међународној заједници да у Београду постоји спремност за дијалог, али и спремност за заштиту државне територије, остварење права Срба и других грађана у покрајини, заштиту и очување имовине, цркава и манастира на Косову.
Ипак, без пристанка Срба, редослед "статуси па стандарди" замењен је са "статуси и стандарди". Да ли је то показатељ да неминовно клизимо ка решењу статуса и јесмо ли спремни да парирамо и да се у складу са тим поставимо:
- Тачно је да Србија и СЦГ не могу да одреде и наметну време почетка дијалога о будућем статусу покрајине. Ми настављамо политику борбе за остварење стандарда, али без обзира на то што они никако нису испуњени, спремни смо и на почетак разговора о статусу. Пре свега, желимо прогресиван, отворен и толерантан дијалог са Албанцима који живе у јужној српској покрајини. Само, на бази чврстог поштовања Резолуције 1244. У њој се предвиђа суштинска аутономија за Косово. Државни врх Србије је ту суштинску аутономију представио кроз формулу: мање од независности, више од аутономије. Њоме ниједна страна не би ни изгубила, а ни добила све. То је најправедније.
Председник и премијер Србије већ су упутили конкретне позиве за дијалог Ибрахиму Ругови и Бајраму Косумију, председнику и премијеру Косова. Они су, чини се, сусрете под изговорима ескивирали... Албански лидери привремено су одбили дијалог због недостатка храбрости да сопственој етничкој заједници саопште да су разговори неминовни и да нема унапред загарантованих решења. Тако би морали и да признају да је такозвано независно Косово, за које су Албанци мислили да је свршена ствар, нешто што се неће остварити.
Нисте ли преоптимистични? Све чешће се из света, па чак и у самој Србији, чују гласови да је независно Косово неминовност:
- Многи у међународној заједници Албанцима су обећавали независност и сада имају проблем да им објасне да од тога нема ништа. Зато покушавају Србе да убеде да је та независност неминовна.
Када је та независност Албанцима обећана:
- После рата НАТО алијансе са СРЈ 1999. године подразумевало се да је Слободан Милошевић губитник и да ће Србија временом изгубити Космет, односно да ће јужна покрајина "пузећи" добити независност. Неки су сматрали да је због злочина које је претходни режим чинио против грађана албанског порекла Србија изгубила морално право над Косовом. И једно и друго је погрешно. Резолуција 1244 је била такозвани - услов за мир (casus pacis) - а њоме је, да поновим, загарантована неповредивост државне територије. Са друге стране, када видимо да је косовски премијер Рамуш Харадинај оптужен у Хагу за најтеже злочине, а имамо откопавања српских гробница на Космету, испливава и права страна терора који су спроводили Албанци. Дакле, нико нема морално право да мери тежину злочина.
По Вашем мишљењу, међународна заједница неће имати пресудан, али сложићете се, имаће веома велики утицај за будући статус покрајине. Ко ће га реално имати: УН, ЕУ, САД, Контакт група или неко пети:
- Сигурно је да је за овај регион најзаинтересованија ЕУ и она би, по природи ствари, требало да води и главну реч. Ако буде бранила своју филозофију заједништва, односно интеграција и помирења (сетимо се вековног спора Француза и Немаца или Немаца и Пољака, на пример), браниће и принцип интеграција на Балкану уз неповредивост граница СЦГ. То је, по мом мишљењу, услов да и Косово као део Србије буде део Европе. Ако постане независно, што ја искључујем, то ће значити да је неко одлучио да источна граница ЕУ буде цивилизацијска граница између хришћанског и исламског света и да та граница буде између централне Србије и Косова и Метохије.
Какав ће извештај Сорен Јесен Петерсен поднети Савету безбедности УН:
- УНМИК жели да покаже да су стандарди на Косову тешко оствариви, да захтевају време, али да код Албанаца постоји жеља да се они испуне. Дакле, он ће покушати да протури политичку оцену, да без обзира на то што стандарди нису испуњени постоји напредак у њиховом испуњавању у једном дужем процесу. Тако желе да убрзају разговоре о будућем статусу.
Како ће наши представници у Њујорку да одговоре на ту игру:
- Одговорићемо конкретним подацима и бројкама који неумитно говоре да Србима и осталим неалбанцима нису обезбеђена основна људска права. Нема значајнијег повратка прогнаних, није отпочео суштински процес децентрализације... Срби од 1999. године безбедно живе само на територијама где су у већини. Дакле, нема ни говора о мултиетничности и мултиконфесионалности које Петерсен жели да прикаже. А чињеница је и да УНМИК спроводи акције којима демотивише и преостале Србе за наставак живота на Космету, као што је то случај са наредбом која се односи на школу "Свети Сава" у Косову Пољу. У Њујорку ће се, наравно, бранити доследно и територијални суверенитет и неповредивост државне границе.
Шта мислите о тези да Срби са Космета треба да добију у односу на Приштину оно што Албанци добију у односу на Београд:
- То је теза која ми је блиска, подразумева суштинску аутономију и за Србе на Косову, и за Косово у односу на Србију и СЦГ.
Да ли се у том ставу крије и подела Косова по принципу: ако Косово постане независно од Београда, онда ће и српске територије на Косову постати независне:
- О томе не могу да говорим. Државни врх је против поделе јер се не одричемо ниједног дела своје територије. Подела је опасна јер би се нарушио принцип неповредивости граница, што би отворило и нове поделе у региону. И међународна заједница је чврсто против поделе.