П:
О:
Читај ми
Тешкоће у државној заједници нису непремостиве
Београд,
26. април 2004.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница говорио је за јучерашње издање подгоричког листа "Побједа" о досадашњем раду Владе Републике Србије и плановима у наредном периоду. Коштуница је, у првом интервјуу датом медијима у Црној Гори од када је ступио на дужност председника Владе Србије, изнео и виђење ситуације у државној заједници и на Косову и Метохији. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Војислав Коштуница
Сарадња са Владом Црне Горе и тешкоће до којих у њој долази:
- Нема разлога да започнемо разговор од тешкоћа у сарадњи. Досадашња сарадња двеју влада показала је да постоји политичка воља и спремност на то да се заједнички проблеми решавају у интересу и Србије и Црне Горе и, наравно, државне заједнице у целини. Не улазећи у затечено стање и проблеме у односима двеју држава чланица, не могу да не истакнем да је модел државне заједнице сам по себи нов и да се у његовој примени суочавамо и са недоумицама, па и тешкоћама, које по мени нису непремостиве.
Сарадња две владајуће партије у Србији и Црној Гори:
- ДСС и ДПС као странке које у значајној мери учествују у власти и у државама чланицама и у државној заједници Србија и Црна Гора носе посебну одговорност. Свесни смо тога колико је важно да у потпуности профункционише парламент државне заједнице, да се донесу предвиђени закони и да се у што краћем року конституише Суд заједнице. У свим овим пословима, као што је то био случај и приликом реконструкције Савета министара, неопходна је пажљива и стрпљива сарадња ДСС и ДПС, која несумњиво не искључује, већ напротив, подразумева сарадњу свих парламентарних странака.
Поштовање Уставне повеље:
- Познато је да заступам став да је правно уређена држава наш основни циљ и да је економски напредак земље непосредно условљен увођењем права, реда и закона у државу. Ово би био велики посао, све и да је стање у нашој земљи неупоредиво боље и да је политичка стабилност значајно већа. Суштински проблем са којим се суочавамо јесте како наслеђено неправно стање, без додатних потреса, превести у законито и правно стање. Како је реч о низу затечених проблема, морамо ствари исправљати у ходу, некада брже, а некада спорије, водећи рачуна о политичкој стабилности и изградњи институција.
Рад Савета министара и парламента државне заједнице:
- Скупштина је изнад Владе, па самим тим и највећу одговорност за стање у држави носи скупштина, односно у посебној мери скупштинска већина. Да наведем само један у низу сличних примера: у протеклој години много се говорило о реформи војске, о цивилној контроли војске, а да притом Скупштина није донела ниједан пропис, ниједан акт којим се ова материја уређује. Зато је од највећег интереса да Скупштина буде функционална и ефикасна, да се неопходни системски закони усвајају. Тих закона нема много, али они су неопходни за функционисање једне битно другачије форме државне заједнице од претходне.
Концепт децентрализације Косова и Метохије:
- Проблем Косова и Метохије је веома озбиљан и сасвим је извесно да је Космет данас део Европе у коме су озбиљно угрожена најелементарнија људска права и где се људи боре за голи живот. Велики је број етнички мотивисаних злочина, тачније речено злочина почињених над Србима и неалбанцима. Нема повратка расељених, а неколико, раније мултиетничких, градова, почев од Приштине, данас су моноетнички. Прогнани се не враћају на Косово, јер нема безбедности, а одсуство слободе кретања је можда најбољи показатељ небезбедности на Косову. Када се већ стигло до тако поражавајућег стања да се поставља питање опстанка Срба, Црногораца и неалбанаца на Космету, онда је понајмање важно да робујемо терминологији и да расправљамо да ли се ради о децентрализацији, или о ентитетима, или о територијалној аутономији. Ствар је крајње једноставна, ради се о насушно потребној аутономији за Србе и неалбанце унутар Косова. Шта може бити спорно у крајње разложном ставу да, као што Косово и Метохија, по Резолуцији 1244 има суштинску аутономију и самоуправу, тако и Срби и Црногорци и неалбанци треба да имају аутономију унутар те аутономије. Сведоци смо да реч аутономија лепо звучи и одзвања свуда у свету, једино, изгледа, постаје спорна када је реч о опстанку српске заједнице на Космету.
Реалне могућности за решење ситуације у покрајини:
- Последње што је Србима на Косову и Метохији потребно јесу демагошка обећања и лажна нада. Потребно им је, заправо, потребно је свима нама, у Србији и Црној Гори, у региону и међународној заједници, хладно и трезвено суочавање са стварношћу и проналажење политичког решења за тежак косметски проблем, који ће региону донети мир и стабилност, уз поштовање важећих стандарда људских права. Када је реч о проблему Космета, најважније политичке странке ипак наступају одговорно и постоји спремност да се заједничким снагама суочимо са више него тешким стањем у покрајини и стрпљиво, колико год требало, у сарадњи са међународном заједницом, тежимо решењу.
Одлука Уставног суда Србије да на неодређено време обустави примену Закона о помоћи хашким оптуженицима и њиховим породицама:
- Најпре бих поменуо нешто што на први поглед уопште није неважно, а то је да се у Србији поново поштују одлуке Уставног суда, односно да Влада те одлуке не оспорава... Слична правна решења постоје и у Хрватској и у БиХ, у којима се пошло од става да држава не може да буде незаинтересована за процесе који се против њених држављана и бивших званичника воде пред Хашким трибуналом. Утолико што исход тих процеса није без утицаја на исход спорова за ратну штету пред Међународним судом правде. Закон о праву хашких оптуженика, уз приговоре који су оправдани када је реч о појединим решењима у њему, мотивисан је и настојањем да се подстакне сарадња са Хашким трибуналом, па и добровољна предаја појединих оптужених.
- Нема разлога да започнемо разговор од тешкоћа у сарадњи. Досадашња сарадња двеју влада показала је да постоји политичка воља и спремност на то да се заједнички проблеми решавају у интересу и Србије и Црне Горе и, наравно, државне заједнице у целини. Не улазећи у затечено стање и проблеме у односима двеју држава чланица, не могу да не истакнем да је модел државне заједнице сам по себи нов и да се у његовој примени суочавамо и са недоумицама, па и тешкоћама, које по мени нису непремостиве.
Сарадња две владајуће партије у Србији и Црној Гори:
- ДСС и ДПС као странке које у значајној мери учествују у власти и у државама чланицама и у државној заједници Србија и Црна Гора носе посебну одговорност. Свесни смо тога колико је важно да у потпуности профункционише парламент државне заједнице, да се донесу предвиђени закони и да се у што краћем року конституише Суд заједнице. У свим овим пословима, као што је то био случај и приликом реконструкције Савета министара, неопходна је пажљива и стрпљива сарадња ДСС и ДПС, која несумњиво не искључује, већ напротив, подразумева сарадњу свих парламентарних странака.
Поштовање Уставне повеље:
- Познато је да заступам став да је правно уређена држава наш основни циљ и да је економски напредак земље непосредно условљен увођењем права, реда и закона у државу. Ово би био велики посао, све и да је стање у нашој земљи неупоредиво боље и да је политичка стабилност значајно већа. Суштински проблем са којим се суочавамо јесте како наслеђено неправно стање, без додатних потреса, превести у законито и правно стање. Како је реч о низу затечених проблема, морамо ствари исправљати у ходу, некада брже, а некада спорије, водећи рачуна о политичкој стабилности и изградњи институција.
Рад Савета министара и парламента државне заједнице:
- Скупштина је изнад Владе, па самим тим и највећу одговорност за стање у држави носи скупштина, односно у посебној мери скупштинска већина. Да наведем само један у низу сличних примера: у протеклој години много се говорило о реформи војске, о цивилној контроли војске, а да притом Скупштина није донела ниједан пропис, ниједан акт којим се ова материја уређује. Зато је од највећег интереса да Скупштина буде функционална и ефикасна, да се неопходни системски закони усвајају. Тих закона нема много, али они су неопходни за функционисање једне битно другачије форме државне заједнице од претходне.
Концепт децентрализације Косова и Метохије:
- Проблем Косова и Метохије је веома озбиљан и сасвим је извесно да је Космет данас део Европе у коме су озбиљно угрожена најелементарнија људска права и где се људи боре за голи живот. Велики је број етнички мотивисаних злочина, тачније речено злочина почињених над Србима и неалбанцима. Нема повратка расељених, а неколико, раније мултиетничких, градова, почев од Приштине, данас су моноетнички. Прогнани се не враћају на Косово, јер нема безбедности, а одсуство слободе кретања је можда најбољи показатељ небезбедности на Косову. Када се већ стигло до тако поражавајућег стања да се поставља питање опстанка Срба, Црногораца и неалбанаца на Космету, онда је понајмање важно да робујемо терминологији и да расправљамо да ли се ради о децентрализацији, или о ентитетима, или о територијалној аутономији. Ствар је крајње једноставна, ради се о насушно потребној аутономији за Србе и неалбанце унутар Косова. Шта може бити спорно у крајње разложном ставу да, као што Косово и Метохија, по Резолуцији 1244 има суштинску аутономију и самоуправу, тако и Срби и Црногорци и неалбанци треба да имају аутономију унутар те аутономије. Сведоци смо да реч аутономија лепо звучи и одзвања свуда у свету, једино, изгледа, постаје спорна када је реч о опстанку српске заједнице на Космету.
Реалне могућности за решење ситуације у покрајини:
- Последње што је Србима на Косову и Метохији потребно јесу демагошка обећања и лажна нада. Потребно им је, заправо, потребно је свима нама, у Србији и Црној Гори, у региону и међународној заједници, хладно и трезвено суочавање са стварношћу и проналажење политичког решења за тежак косметски проблем, који ће региону донети мир и стабилност, уз поштовање важећих стандарда људских права. Када је реч о проблему Космета, најважније политичке странке ипак наступају одговорно и постоји спремност да се заједничким снагама суочимо са више него тешким стањем у покрајини и стрпљиво, колико год требало, у сарадњи са међународном заједницом, тежимо решењу.
Одлука Уставног суда Србије да на неодређено време обустави примену Закона о помоћи хашким оптуженицима и њиховим породицама:
- Најпре бих поменуо нешто што на први поглед уопште није неважно, а то је да се у Србији поново поштују одлуке Уставног суда, односно да Влада те одлуке не оспорава... Слична правна решења постоје и у Хрватској и у БиХ, у којима се пошло од става да држава не може да буде незаинтересована за процесе који се против њених држављана и бивших званичника воде пред Хашким трибуналом. Утолико што исход тих процеса није без утицаја на исход спорова за ратну штету пред Међународним судом правде. Закон о праву хашких оптуженика, уз приговоре који су оправдани када је реч о појединим решењима у њему, мотивисан је и настојањем да се подстакне сарадња са Хашким трибуналом, па и добровољна предаја појединих оптужених.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања