П:
О:
Читај ми
Представници ЕБРД-а констатовали да су спроведене реформе у Србији од суштинског значаја
Београд,
28. мај 2005.
Министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Милан Париводић говорио је у интервјуу за дневни лист "Данас" о недавно одржаној годишњој скупштини Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). Званични сајт Владе Србије преноси делове овог текста.
Милан Париводић
Какве су утиске гости из ЕБРД-а понели из Србије:
- Општи утисак, а то је изнео и председник ЕБРД-а Жан Лемијер, јесте да је земља битно узнапредовала од његове последње посете 2001. године. Такође, констатовано је да су реформе које смо спровели од суштинског значаја, да и даље постоје изазови, али и демократски потенцијали и воља Владе Србије да те изазове превазиђе. Земља иде сигурним демократским путем. Привреда је у успону, битно боља него што је била раније, а бољи је и правни оквир. Присутни су проблеми првенствено у обезбеђивању јасног власништва над земљиштем, као и грађевинских питања везаних за земљиште. Такође, реформа и снажење правосудног система важна су питања са којима ћемо се и даље суочавати. Ипак, сигуран сам да се имиџ Србије у свету поправља. Добијање позитивне Студије изводљивости и одржавање скупштине ЕБРД-а у Београду два су корака од по седам миља у правцу стварања позитивног имиџа Србије.
Стратегија ЕБРД-а подразумева померање интересне зоне са Балкана на исток, ка земљама бившег СССР-а, шта може Србија да очекује:
- Очекујем да ће улагање у Србију порасти. Европска банка за обнову и развој тржишно је оријентисана банка. Она јесте развојна банка, али ради за новац односно профит, зато ће улагати онолико колико се буду удобно осећали у нашем правном и економском амбијенту. Наравно, ЕБРД се тренутно суочава са великим изазовима као што је Украјина, коју треба снажно подржати. Присутни су политички изазови у Узбекистану, као и Киргизији и Монголији. Средства банке јесу ограничена, али капацитет српске привреде и величина земље нису толики да могу битније да угрозе билансе ЕБРД-а, с обзиром на то да је реч о малим пројектима у поређењу с Русијом, Украјином или Казахстаном.
Да ли су средства ЕБРД-а искоришћена у довољној мери:
- Солидно су искоришћена јер је од априла 2001. године, мобилисано око 600 милиона евра. Могли смо и много више јер су, речимо Хрвати, узели око 1,3 милијарди евра. Управо на тој релацији видим шансу да и Србија повећа износ који ће јој бити стављен на располагање. Од ЕБРД-а можемо да добијемо средства за развој инфраструктуре, односно железнице и путева, исто тако, за развој малих и средњих предузећа. Познајући господина Лемијера одраније, знам да резонује - "даћу паре не оном ко ми покаже одговарајућа документа, већ оном коме верујем," а такође, веома много инсистира на развоју малих и средњих предузећа. Наравно да морамо да имамо велика предузећа јер су она та која "вуку" велике бројеве и утичу на извоз, али мала и средња предузећа отварају радна места, флексибилна су и искључиво тржишно оријентисана.
- Општи утисак, а то је изнео и председник ЕБРД-а Жан Лемијер, јесте да је земља битно узнапредовала од његове последње посете 2001. године. Такође, констатовано је да су реформе које смо спровели од суштинског значаја, да и даље постоје изазови, али и демократски потенцијали и воља Владе Србије да те изазове превазиђе. Земља иде сигурним демократским путем. Привреда је у успону, битно боља него што је била раније, а бољи је и правни оквир. Присутни су проблеми првенствено у обезбеђивању јасног власништва над земљиштем, као и грађевинских питања везаних за земљиште. Такође, реформа и снажење правосудног система важна су питања са којима ћемо се и даље суочавати. Ипак, сигуран сам да се имиџ Србије у свету поправља. Добијање позитивне Студије изводљивости и одржавање скупштине ЕБРД-а у Београду два су корака од по седам миља у правцу стварања позитивног имиџа Србије.
Стратегија ЕБРД-а подразумева померање интересне зоне са Балкана на исток, ка земљама бившег СССР-а, шта може Србија да очекује:
- Очекујем да ће улагање у Србију порасти. Европска банка за обнову и развој тржишно је оријентисана банка. Она јесте развојна банка, али ради за новац односно профит, зато ће улагати онолико колико се буду удобно осећали у нашем правном и економском амбијенту. Наравно, ЕБРД се тренутно суочава са великим изазовима као што је Украјина, коју треба снажно подржати. Присутни су политички изазови у Узбекистану, као и Киргизији и Монголији. Средства банке јесу ограничена, али капацитет српске привреде и величина земље нису толики да могу битније да угрозе билансе ЕБРД-а, с обзиром на то да је реч о малим пројектима у поређењу с Русијом, Украјином или Казахстаном.
Да ли су средства ЕБРД-а искоришћена у довољној мери:
- Солидно су искоришћена јер је од априла 2001. године, мобилисано око 600 милиона евра. Могли смо и много више јер су, речимо Хрвати, узели око 1,3 милијарди евра. Управо на тој релацији видим шансу да и Србија повећа износ који ће јој бити стављен на располагање. Од ЕБРД-а можемо да добијемо средства за развој инфраструктуре, односно железнице и путева, исто тако, за развој малих и средњих предузећа. Познајући господина Лемијера одраније, знам да резонује - "даћу паре не оном ко ми покаже одговарајућа документа, већ оном коме верујем," а такође, веома много инсистира на развоју малих и средњих предузећа. Наравно да морамо да имамо велика предузећа јер су она та која "вуку" велике бројеве и утичу на извоз, али мала и средња предузећа отварају радна места, флексибилна су и искључиво тржишно оријентисана.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања