Драгиша Околишанов
Агенција за привредне регистре основана је средином прошле године, а Регистар привредних субјеката у овој агенцији почео је да се води од јануара 2005. Какви су досадашњи резултати у раду Агенције:
- Са великим задовољством можемо се похвалити тиме да је Агенција за привредне регистре од 4. јануара до 24. маја ове године, дакле за четири и по месеца, регистровала 3.900 нових привредних субјеката. Оснивање овако великог броја нових предузећа свакако се може приписати знатно олакшаној, убрзаној и јефтинијој процедури приликом оснивања предузећа, као и смањењу оснивачког капитала са 5 хиљада долара на 500 евра. Пракса је веома брзо потврдила да је Влада Србије учинила прави корак предлажући Скупштини Републике Србије на усвајање Закон о регистрацији привредних субјеката и Закон о Агенцији за привредне регистре. Доношењем ова два закона, област регистрације и вођења евиденције о привредним субјектима уређени су на потпуно нов и модеран начин, који је омогућио већу ефикасност и овакве резултате Агенције за привредне регистре. Закон о регистрацији привредних субјеката донет је како би се поједноставио, убрзао и формализовао поступак оснивања привредних субјеката и да би се створила јединствена, централизована и ажурна електронска база података о свим привредним субјектима у Србији.
Тренутне активности АПР-а:
- Агенција за привредне регистре до сада је примила приближно 30 хиљада захтева. Поред редовних активности, тренутно је и повећана активност у вези са кампањом бесплатног превођења постојећих привредних субјеката. У последњим недељама порастао је број пријава за превођење, којих је до сада пристигло приближно 17.500. Превођење постојећих привредних субјеката из трговинских судова у Регистар привредних субјеката је законска обавеза, чији рок истиче 15. јуна ове године. До тог рока пререгистрација је потпуно бесплатна, али је Законом о регистрацији привредних субјеката за исте обавезујућа. Наиме, превођење привредних субјеката из судског регистра обавља се искључиво на основу захтева заинтересованог привредног субјекта, јер је циљ ове кампање управо да одвоји активна од фиктивних предузећа и у Регистар заведе праве податке о привредним субјектима који заиста раде на територији Републике Србије.
Уколико до наведеног законског рока привредни субјекти не поднесу своје пријаве за превођење, већ од 16. јуна сматраће се неактивним. Неактивни статус траје годину дана и у том периоду друго активно предузеће може узети назив, а уколико жели да се активира, привредни субјекат је у обавези да плати накнаду као за оснивање новог привредног субјекта, према Уредби о висини накнаде за регистрацију и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре. Уколико се ни након годину дана не активира, субјекат се потпуно брише из Регистра привредних субјеката. Овакав поступак вођења евиденције по први пут ће показати реалан увид у право стање о привредним субјектима који су заиста активни у Србији.
С обзиром на то да се ближи крај законског рока за превођење, нема још много времена за испуњавање ове обавезе. Из тог разлога, последњих недеља нагло је повећан број поднетих захтева за превођење. Само у току протекле недеље, Агенцији је поднето око три хиљаде нових захтева за превођење, што је знатно повећање у односу на протекли период. До сада је у Агенцију за превођење пристигло мање од 20 хиљада захтева од 66 хиљада, колико према званичној статистици има привредних субјеката у Републици Србији. Овим путем апелујемо на сва постојећа предузећа да што пре поднесу своје пријаве, како им захтев за бесплатно превођење не би био одбијен због прекорачења рока.
Осим Регистра привредних субјеката, у Агенцији је од 4. јануара почео да се води и Регистар финансијског лизинга, у који су до фебруара уписани сви стари уговори, а тренутно се уписују и подаци о новим уговорима. Од 1. јула ове године почеће да се води и Регистар заложног права на покретним стварима и правима.
Сви подаци из базе регистара који се воде при АПР доступни су заинтересованим лицима и имају претпоставку тачности јер за њих гарантују подносиоци захтева. Агенција има обавезу да сарађује са другим надлежним органима у циљу остваривања веће ефикасности у раду. Јавношћу података обезбеђује се већа правна сигурност у привредном животу Србије.
Подсећамо и на то да су оснивање АПР-а помогли Влада Шведске (SIDA - Swedish International Development Cooperation Agency), Светска банка, Мајкрософт Србија и Црна Гора и УСАИД, као и да Агенција није на буџету Владе Србије, већ се финансира сопственим средствима, односно средствима која оствари од новчаних надокнада за свој рад.
Агенција за привредне регистре, иако постоји тек нешто више од 4 месеца, учествује на значајним међународним скуповима који окупљају европске регистре. Недавно сте учествовали на конференцији ЕЦР-а (European Commerce Registers’ Forum) у Даблину. Шта је била тема конференције:
- На ЕЦР конференцији учествовало је 30 европских земаља, представници из две афричке земље и са Бермуда. На скупу су углавном размењивана искуства у досадашњем раду појединих европских регистара. Једна од тема односила се и на финансирање регистара. Такође, представљени су неки европски регистри. Између осталих, представљена је и наша агенција за привредне регистре. Ми смо се учланили у ЕЦР још на прошлој конференцији, одржаној јесенас у Паризу. Ово представљање нашег регистра било је, по мишљењу многих учесника скупштине, веома успешно. Између осталог, на Генералној скупштини ЕЦР Агенција за привредне регистре Републике Србије истакла је своју кандидатуру за домаћина конференције која ће бити одржана у току 2008. године.
Овде желим да истакнем да је решењем, којим је вођење Регистра привредних субјеката поверено Агенцији за привредне регистре, у потпуности усвојена Прва европска директива, која налаже да свака земља чланица оснује централни регистар, привредни регистар или регистар привредних субјеката. Препоруке ЕУ су да регистрација привредних субјеката буде административна функција, а не начин правне контроле над приватним сектором, поготово не пре отпочињања пословања.
Оснивањем Агенције ми смо испунили један од формалних услова за придруживање ЕУ, а досадашња пракса вишеструко је оправдала наше постојање.
Каква су досадашња искуства у раду других европских регистара и која међу њима имају најбоље резултате:
- Највише чланова у ЕЦР форуму долази из такозване северне Европе, али не само из скандинавских земаља. Такође, веома су добри британски и ирски регистар, али и регистри појединих острва која формално не припадају Британији. Ти регистри најбоље су организовани и поседују најбоље податке о привредним субјектима.
Што се осталих европских земаља тиче, успешно функционише и италијански регистар – Инфокамере, потом следи холандски систем регистрације. Остале земље имају мешовите системе вођења регистара, најчешће у сарадњи са трговинским судовима и другим органима државне управе.
ЕЦР окупља велики број чланова, а оно што је важно јесте да ова организација у сарадњи са ЕБР (European Business Registers) подржава Брајтов пројекат електронског повезивања европских регистара. Почетак реализације овог пројекта планиран је на јесен. Захваљујући нашем учешћу на конференцији у Данској и успешном представљању Агенције у Даблину и наша земља је, иако још нисмо званично постали члан ЕУ, већ укључена у овај пројекат. У плану је да се Агенција за привредне регистре прикључи мрежи европских регистара средином идуће године, чиме ћемо постати део јединствене базе података о привредним субјектима Уније.
Законодавне активности које води Агенција за привредне регистре:
- Наш предлог закона о изменама и допунама Закона о регистрацији привредних субјеката, који је усвојила Влада Републике Србије, налази се у редовној скупштинској процедури и очекујемо да ће бити на дневном реду следећег заседања Скупштине Србије. Такође, у скупштинској процедури су и измене Закона о заложном праву на покретним стварима, без којих Регистар залоге не може да заживи. Са нестрпљењем очекујемо усвајање измена донетих законских прописа, а Агенција за то време наставља рад и спремно дочекује постојеће и будуће привредне субјекте.